Едуард Херцог (; Шонгау (), кантон Луцерн, 1. август 1841 — Берн, 26. март 1924) био је први старокатолички бискуп Швајцарске.

Биографија Едуард Херцог је рођен 1. августа 1841. године у Шонгауу, селу у средишњем делу Швајцарске близу Хохдорфа (), у католичкој породици. Отац му је био пољопривреник. Од 1855. је живео у кући свог ујака каноника и професора Јозефа Буркарда Лоја () у Луцерну, где је завршио гимназију и почео 1863. године да студира теологију. После ујакове смрти (22. јануара 1865) наставио је студије теолеогије у Тибингену, Фрајбургу и Солотурну. Одмах по завршетку семинарије у Солотурну посвећен је за католичког свештеника 16. марта 1867. године. Био је вероучитељ у Ратхаузену, а након додатног академског усавршавања на Универзитету у Бону, међу осталима и код Франца Хајнриха Ројша (), од јесени 1868. до 1872. године је професор егзегезе (тумачења Библије) и црквене историје у богословији у Луцерну.

Из протеста према догми о непогрешивости папе - екс катедраСа катедре, тј. са меродавног, надлежног места; учено; *екс катедра Петри () реч са Петрове, тј. папинске столице, која је, по догми објављеној 1870, непогрешива. (Вокабулар - Српски речник) Херцог покреће са пријатељима априла 1870. године, у току одржавања Првог ватиканског концила, критички часопис Католички глас из Шумских кантона. Часопис је излазио недељно до децембра исте године. Укупно је изашло 37 бројева.

За време Француско-пруског рата (1970. - 1971) Херцог је био војни свештеник у Бернској Јури.

Због прихваћене догме о папиној безгрешности Херцог на немачком старокатоличком конгресу у Келну септембра 1972. раскида односе са Римокатоличком црквом и приступа Хришћанској католичкој цркви Швајцарске као делу Старокатоличког покрета; пише базелском бискупу, под чијом је дијецезом био, отворено опроштајно писмоБазелски бискуп Жан Клод Ежен Лаша () је објавио ово писмо у бернском дневном листу (). у коме наводи разлог својих поступака и да је спреман за екскомуникацију. Каже да је

Херцог прекида са професорским радом у Швајцарској и 27. септембра 1972. бива изабран за пароха старокатоличке парохије у Крефелду у Немачкој, али на предлог Валтера Мунцингера (), враћа се 9. марта 1973. у Швајцарску као парохијски свештеник на парохију у Олтену. На парохији у Олтену остаје до 1976. године, мада је 1974. био изабран за професора на управо основаном Католичком теолошком факултетуФакултет су основале државне власти Кантона Берн 1874. године. Данас на Универзету у Берну постоји Одсек за хришћанску католичку теологију (за старокатоличку теологију) у оквиру Теолошког факултета., како се тада звао Факултет за старокатоличку теологију Универзитета у Берну. На факултету је предавао егзегезу Новог завета, катихизис и омилитику. (Држао је вежбе из омилитике код проф. др Јакоба Кунца.)

Године 1876. постављен за пароха у Берну при храму Свети Петар и Павле. Исте године је проглашен почасним доктором Универзитета у Берну.

На другој седници националног синода хришћанских католика, одржаној 7. и 8. јуна 1976. у Олтену, Херцог је изабран за првог хришћанско-каталичког (старокатоличког) епископа у Швајцарској. Хиротонисан је 18. септембра 1876. у Цркви Св. Мартина у Рајнфелдену од стране епископа Јозефа Хуберта Рајнкенса (), старокатоличког бискупа у Бону.

Папа Пије IX је 6. децембра 1876. године је изрекао булу којом је екскомуницирао и анатемисао епископа Херцога.

Епископ Херцог је 1884. године напустио парохију у Берну, коју је као епископ опслуживао, јер је био изабран за ректора (1884.-1885) Универзитета у Бону.

Септембра 1899. године епископ Херцог учествује у Утрехту испред Хришћанске католичке цркве Швајцарске на сабору са старокатоличким бискупима Холандије и Немачке. Том приликом је 24. септембра 1899. основана Утрехтска унија (УУ)Унију су основали епископ Херцог, надбискуп Утрехта, харлемски бискуп, девентерски бискуп и немачки бискуп Рајнкенс., која међусобно повезује све старокатоличке цркве у свету.

На предлог Светог синода Српске православне цркве краљ Александар је 1. новембра 1923. године одликовао епископа Херцога највишим орденом Српске цркве - Орденом Св. Саве првог реда.

Епископ Херцог је умро 26. марта 1924. године у Берну.

Дела (избор) О времену настанка Пастирских посланица (), Луцерн, Штампарија браће Ребер, 1872. Беседа на отварању Првог хришћанског католичког синода (), Олтен, 1875. Хришћански католички молитвеник (), Берн, 1879, 4. издање 1893. Заједништво са англо-америчком црквом (), Берн, 1881. О верској слободи у Хелветској републици (), Берн, 1884. Снодске проповеди и пастирске посланице (), Берн, 1886, нова серија 1891. Прилози за предисторију хришћанске католичке цркве Швајцарске (), Берн, 1896. Црквено опроштење грехова према учењу Светог Августина (), Берн, 1902. Бог је љубав! (), Олтен, 1914; Арау, 1917. Значај ватиканског декрета од 18. јула 1870. — „50 година” (), Базел, 1920. Религијски постулати хришћанске католичке цркве (), Базел, 1920.

Референце

Литература

Херцог, Едуард, чланак из Нове Шаф-Херцогове религијске енциклопедије, том V, Baker Book House, Michigan, 1953. - страна 251 Вернер Киперс (): Херцог, Едуард, чланак из Нове немачке биографије, 1969. - страна 739-740 Урс фон Аркс (): Херцог, Едуард, чланак из Историјског лексикона Швајцарске Урс фон Аркс: Свети владика Николај. Једно виђење његових раних година у иностранству и српско-православних односа са Старокатоличким теолошком факултетом Универзитета у Берну, објављено на страници Друштва за српско-немачку сарадњу Јордан П. Илић: Владика Д-р Едуард Херцог, Гласник Српске патријаршије, Сремски карловци 1924, бр. 8, св. за април, pp. 119–120

Спољашње везе Хришћанска католичка црква у Швајцарској Епископи Хришћансе католичке цркве у Швајцарској

Категорија:Рођени 1841. Категорија:Умрли 1924. Категорија:Бискупи Категорија:Старокатоличка црква Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве