Травњак

thumb|250px|Травњак степе у Монголији. thumb|250px|Нечуски пашњаци, пролеће 2016 thumb|250px|-{Setaria pumila}-, врста из породице -{Poaceae}- (доминантна породица биљака на травњацима)

Травњак је травнато подручје, животна заједница и биотоп обележен травама у ком има врло мало или уопште нема дрвећа. Делимично је настао човековим утицајем (крчењем шума), а припада животним заједницама. У биогеографији травњаци се зову травне формације.В. Ранђеловић, et al. (2005): Станишта Србије – Приручник са описима и основним подацима; Институт за Ботанику и Ботаничка Башта “Јевремовац”, Биолошки факултет Универзитета у Београду Ту спадају ливаде и пашњаци (травњаци на којима се обавља испаша стоке) као и велики, природни травњаци: Саване у тропима Степе са високом и ниском травом умереног и суптропског подручја Подарктичка односно, субполарна травната тундра Плеистоценске мамутске степе На травњацима постоји велик број биљака (нпр. шафран, трпутац, тратинчица и маслачак) и животиња, које могу живети на земљи (нпр. зец, јеж и миш), испод ње (кртица, кишна глиста) или у ваздуху (инсекти). Од птица ту живе фазан, препелица и шева. Неке биљке које расту на ливадама користе се за прављење чајева, а друге за исхрану.

Пашњаци су области где вегетацијом доминирају траве (-{Poaceae}-). Међутим, шаш (Cyperaceae) и рогоз (Juncaceae) се такође могу наћи заједно са променљивим пропорцијама махунарки, попут детелине и других биљака. Пашњаци се природно јављају на свим континентима осим Антарктика и налазе се у већини екорегија Земље. Штавише, травњаци су један од највећих биома на земљи и доминирају пејзажом широм света. Постоје различите врсте травњака: природни травњаци, полуприродни травњаци и пољопривредни травњаци. Они покривају 31–43% Земљине површине.

Дефиниције thumb|250px|right|Коксилхас (брда прекривена травњацима) у Пампасима, држава Рио Гранде до Сул, Бразил.

Постоје различите дефиниције за травњаке: „...свака биљна заједница, укључујући пожњевену сточну храну, у којој траве и/или махунарке чине доминантну вегетацију.” „...копнени екосистеми у којима доминира зељаста и жбунаста вегетација, а одржавају се ватром, испашом, сушом и/или температурама смрзавања.” (Пилотска процена глобалних екосистема, 2000) „Регион са довољном просечном годишњом количином падавина (25—75 -{cm}-) да подржи траву...” (Стилинг, 1999)

Полу-природни травњаци су веома честа поткатегорија биома травњака. Они се могу дефинисати као: Травњаци који постоје као резултат људске активности (кошење или испаша стоке), где се услови животне средине и базен врста одржавају природним процесима.

Они се такође могу описати као следеће: „Полуприродни травњаци су једно од светских станишта са највећим биодиверзитетом на малим просторним размерама.“ „Полуприродни травњаци припадају најбогатијим врстама екосистема на свету.“ „...настали су током векова кроз екстензивну испашу и косидбу.“ „...без употребе пестицида или ђубрива у модерно време.“

Еволуциона историја

Граминоиди су међу најсвестранијим облицима живота. Постали су широко распрострањене крајем периода креде, а пронађени су копролити фосилизованог измета диносауруса који садрже фитолите разних трава које укључују траве које су повезане са савременим пиринчем и бамбусом.

Појава планина у западним Сједињеним Државама током епохе миоцена и плиоцена, у периоду од неких 25 милиона година, створила је континенталну климу погодну за еволуцију травњака.

Пре око 5 милиона година, током касног миоцена у Новом свету и плиоцена у Старом свету, појавили су се први прави травњаци. Постојећи шумски биоми су опали, а травњаци су постали много распрострањенији. Познато је да су травњаци у Европи постојали током плеистоцена (последњих 1,8 милиона година). Након плеистоценског леденог доба (са њиховим глацијалима и интерглацијалима), пашњаци су се проширили у топлијој и сушој клими и почели да постају доминантна карактеристика земљишта широм света. Пошто пашњаци постоје више од 1,8 милиона година, постоји велика варијабилност. На пример степа-тундра је доминирала у Северној и Централној Европи, док се већа количина ксеротермних травњака појавила у области Медитерана. Унутар умерене Европе, распон типова је прилично широк и такође је постао јединствен због размене врста и генетског материјала између различитих биома.

Деградација

Пашњаци су међу најугроженијим екосистемима. Према Међународној унији за очување природе (-{IUCN}-), најзначајнија претња пашњацма је коришћење земљишта од стране људи, посебно пољопривреда и рударство.

Узроци

Интензивирање коришћења земљишта

Пашњаци имају дугу историју људских активности и узнемиравања. Да би се прехранила растућа људска популација, већина светских пашњака се претвара из природних пејзажа у поља кукуруза, пшенице или других усева. Пашњаци који су до сада углавном остали нетакнути, попут источноафричких савана, у опасности су да буду изгубљени зарад потреба пољопривреде. Пашњаци су веома осетљиви на поремећаје, као што су људи који лове и убијају кључне врсте, или ору земљу да би направили више простора за фарме.

Травњачка вегетација је често плагиоклимаксна; остаје доминантан у одређеном подручју обично због испаше, сече или природних пожара или пожара изазваних људским фактором, што све обесхрабрује колонизацију и преживљавање садница дрвећа и жбуња. Неки од највећих светских пашњака налазе се у афричкој савани, а одржавају их дивљи биљоједи, као и номадски сточари и њихова говеда, овце или козе. Травњаци имају утицај на климатске промене споријим стопама разлагања смећа у поређењу са шумским окружењем.

thumb|upright=1.35|Главне путање копненог покривача од 1960-их до 2015 Травњаци се могу појавити природно или као резултат људске активности. Ловачке културе широм света често узрокују редовне пожаре како би одржале и прошириле пашњаке и спречиле да дрвеће и жбуње отпорно на ватру завладају. Могуће је да су прерије са високом травом на средњем западу САД биле проширене на исток у Илиноис, Индијану и Охајо уз помоћ људских активности. Много травњака у северозападној Европи развило се након неолита када су људи постепено крчили шуме да би створили подручја за узгој стоке.

Климатске промене

Пашњаци се често јављају у областима са годишњим падавинама између и , а просечне средње годишње температуре се крећу од -5 до 20 °C. Међутим, неки пашњаци се јављају у хладнијим (-20 °C) и топлијим (30 °C) климатским условима. Пашњаци могу постојати у стаништима која су често нарушена испашом или пожаром, јер такво узнемиравање спречава продор дрвенастих врста. Богатство врста је посебно велико на травњацима ниске плодности земљишта, као што су серпентинасте голети и кречњачки травњаци, где је спречено задирање дрвећа, јер низак ниво хранљивих материја у земљишту може инхибирати раст шумских и жбунастих врста. Још једна уобичајена невоља са којом се често сусрећу злосрећна створења на пашњацима је стално сагоревање биљака, подстакнуто кисеоником и многим фотосинтетичким организмима са истеклим роком трајања, са недостатком кише који овај проблем још више поспешује.

Травњаци кроз историју Свеобухватно коришћење травњака као интегрисаног дела пејзажа датира из времена персијских вртова, који су се формирали много векова пре нове ере. Код Персијанаца, и нешто касније код Арабљана, травњаци су били саставни део украсних башта. Персијски вртни "теписи" су имали правоугаоне облике, састављени од нискорастућих врста трава и цвећа - претече савремених травњака. Освајања Александра Македонског (356-323. п. н. е.) раширила су употребу персијских вртова кроз хеленски свет, док су вртови Грчке били ограничени на школе и друга јавна места. Вртови које су Римљани пренели у друге делове Европе били су у оквиру окућнице, првенствено за породично опуштање и забаву. Стари Грци и Римљани преузели су начине гајења трава од Персијанаца и прилагодили их својим потребама.

Референце

Литература

Courtwright, Julie. 2011. Prairie Fire: A Great Plains History. University Press of Kansas. 274 pp. French, N. R. (ed.). 1979. Perspectives in Grassland Ecology. Springer, New York, 204 pp., . Suttie, J. M.; Reynolds, S. G.; C. Batello. 2005. Grasslands of the world. Rome: FAO. . Wilsey, B.J. 2018. Biology of Grasslands. Oxford University Press

Категорија:Биогеографија