right|thumb|350px|конзерватор уз неопходну и примерену пажњу рукује књигом. Одреднице превентивне конзервације продужују и штите опстојност предмета културне баштине уз истовремено омогућено сигурно разгледање предмета. Превентивна конзервација, код нас боље знана као превентивна заштита је специјалност унутар подручја конзервације рестаурације као професије. Циљ превентивне конзервације је идентификација, те редукција потенцијално погубних ризика за културне артефакте путем осмишљене контроле њихова околине.
Дефиниција Предмети материјалне културе свакодневно су суочени са бројним угрозе - крађа, вандализам, штетници, загађење, влажност и температура ваздуха, па све до елементарних непогода, физичке силе, као и свих врсти свијетла. Посљедице ових деловања, након што је дошло до оштећења, понекад могу бити саниране помоћу интервентивне конзервације. Међутим бројни извори се горенаведених опасности могу контролисати, те се деловање неких може барем предвидјети. Превентивна се конзервација дакле бави спречавањем штете и пропадања путем истраживања, те осмишљавања поступака који ће побољшати безбедност предмета и збирки .. Подручја којима се посебно посвећује пажња су окружујући услови, руковање предметима, контрола штеточина, план за деловање у случају разних непогода и израда копија или дупликата.
Утицај околине Утицај околине лако се контролише у случају предмета у ентеријеру, а исти укључује температуру, релативну влажност ваздуха, те ниво расвете у простору у ком се предмети налазе.
left|thumb|180px|психрометри су један од инструмената за мерење релативне влажности ваздуха у простору.
Температура Било који начин похране односно излагања предмета мора узети у обзир и температуру унутар поменутог простора, као и системе за обезбијеђење неопходних услова унутар сигурних граница, укључивши прихватљиву цену самог система. Различити материјали на осцилације у температури реагују на различите начине, тако на пример је керамика осетљива на директно загревања на механичком нивоу, док су пак бројни органски материјали више угрожени наглим променама температуре поготово превеликом хладноћом. Једноставно је правило да је ниво хемијских реакција зависан о температури на којој се исте одвијају, те више температуре, тако смањују енергију активације и убрзавају процесе хемијске деградације.
Ниво људима угодне температуре такође мора бити узет у обзир. Тако у чуваоницама, где се ређе улази, може температура стога бити нижа но у простору за излагање, такође они који улазе у чуваоницу припремљени су односно свијесни споменуте чињенице.
Изложбени простор је место где се посетиоци морају осећати довољно удобно да би у њима боравили, у супротном објекти неће бити разгледавани, те ће тако изгубити своју примарну сврху.
Materijal Preporučena temperatura Napomene Slike na platnu 15 - 22 C papir oko 20 C fotografije oko 21 C pergament do 22 C koža 18 C drvo (oslikano ili lakirano) 20 C Važi i za slike na dasci, nameštaj te muzičke instrumente! metal 15 - 18 C Za predmete od kalaja ne manje od 13,2 C! tekstil 18 - 21 C kost, slonovača, rožina do 25 C ćilibar 17 - 22 C plastika 20 C Predmete od acetil i nitroceluloze sa vidljivim znacima propadanja čuvati na 2 - 5 C! orijentalni lak 20 C
Релативна влажност ваздуха У последњих је неколико деценија утврђено да чак и деликатни органски материјали поседују одређену способност прилагођавања у односу на осцилације у релативној влажности ваздуха, тако да ови материјали могу у одређеној мери набубрити односно стиснути се.
Овај феномен је природно могућ при релативној влажноси ваздуха од око 50% + -15%. Деструктивни хемијски односно механички процеси, попут хидролизе у случју високе релативне влажности, те укрућивања и умрежавања код ниске РВ, могу се држати унутар истог нивоа осцилација прихватљивог за мешовите музејске збирке.
Влага има јак утицај на скоро све материјале од којих су изграђени музејски предмети, уз изузеће стакла и керамике. При високој РВ већина метала ће кородирати, а овај ризик бива појачан присутношћу површинске контаминације, што опет наглашава потребу за редовним и добро планираним одржавањем музејских простора .
Додатно, предмете могу угрозити и плесни којима одговара висока РВ, ово послиједње не само да може да изазове алергијске реакције код посјетиоца, већ и слаби погођене предмете те привлачи и друге штеточине.
Суви пак услови могу допринети пуцању и скокова дрвених предмета, али и бројних других органских материјала, поглавито ако РВ падне испод 40%.
Иако се већина предмета прилагођава осцилацијама влажности ваздуха пренагле и превелике промене могу бити штетне.
Анизотропни материјали попут дрвета и слоноваче посебно су осетљиви на наведене промене, посебно ако предмети на или у себи носе и металне дијелове. Метал ту кочи природно ширење и скупљање споменутих предмета. Стога овакви објекти идеално морају бити излагани или чувани у пажљиво контролисаним климатским условима. Materijal Preporučena RV Napomene Slike na platnu 45-60% RV Papir 45-55% RV Fotografije 30-50% RV Fotografije u boji do 25-30% RV! Pergament 50-60% RV Koža 45-60% RV Drvo (oslikano ili lakirano) 45-60% RV Važi i za slike na dasci,nameštaj,te muzičke instrumente! Metal 15-55% RV Arheološko gvožđe/aktivna korozija do 15% RV Arheološki bakar ili legure/aktivna korozija do 35% RV Tekstil 30-50% RV Kost,slonovača,rožina 50-60% RV ćilibar oko 50% RV Plastika 30-50% RV Orijentalni lak 50-60% RVPo japanskim izvorima do 70%!
Видљиво светло Светло не може бити елиминисано од свог штетног утицаја на предмете, јер је потребно како у случају детаљног посматрања премета тако и сигурног кретања око истих. На несрећу, то такође значи да оштећења проузрокована светлом, не могу бити уклоњена већ само умањена на што прихватљивију меру .
Учинак видљивог светла почели су изучавати сликари и произвођачи боја у раном 18.века, но све до раних година двадесетог века исто није било детаљно истражено.
Тек је у пар последњих деценија схваћена кумулативна природа ових оштећења. Детаљне студије почеле давати нагласак дугорочним ефектима те су дозволиле прихватљивост краткорочних варијација у вредностима нивоа расвијете зависно о одређеним ситуацијама: стандардно посматрање, посматрање од стране старијих особа, сложене студије или поступци, и посматрање нискоконтрастних детаља - све ове варијанте укључују разнородне захтијеве. Практични компромис између заштите и одобрења да предмет испуни своју визуелну сврху укључивао је допустљивост одређене нивое физичког ризика.
Чак и уз прихватање ове прилагодљивости, интеракција свијетла треба бити ограничена на тренутке када је предмет доступан разгледавању или изучавању, и сходно томе треба одабрати прихватљив ниво расвијете.
Пошто су последице деловања видљивог светла кумулативне, свако ограничење излагања истом - било у смислу времена или интензитета-спречава оштећење предмета. Периоди интензивне или дуготрајне расвјете морају бити избалансиране са раздобљем ниског нивоа осветљења. Materijal Preporučena razina rasvete Ukupno godišnje - u luks časovima! Slike na platnu do 200 lx 384 000 Papir do 50 lx 96 000 Fotografije u boji do 50 lx 96 000 Crno bele fotografije do 200 lx 384 000 Koža do 50 lx 96 000 Drvo (oslikano ili lakirano) 100 - 200 lx 192 000 - 384 000 Metal do 300 lx 576 000 Tekstil do 50 lx 96 000 Staklo do 300 lx 576 000 Keramika do 300 lx 576 000 Kamen 300 lx 576 000 Kost,slonovača,rožina do 150 lx 384 000 ćilibar 100 lx 192 000 Plastika 100 - 200 lx 192 000 - 384 000 Orijentalni lak do 200 lx 384 000
Ултраљубичасто зрачење Ултраљубичасто зрачење је облик елктромагнетске радијације са вишим нивоом енергије у односу на видљиво свијетло. Оно не доприноси видљивости предмета иу идеалним случајевима га је најбоље елиминисати, иначе ће њему изложени материјали бити вишеструко ослабљени, од благог жућења па до потпуног разлагања.
Органски су материјали нарочито осетљиви излагању овом свијетлу. Директно сунчево светло садржи највише потенцијала за ову врсту оштећења, но и неке врста сијалица такође садрже доста ултраљубичастих зрака.
Разне врсте филтара се користе за уклањање овог зрачења при излагању предмета, и бројни се од њих могу користити заједно како би добиле вредности прихватљиве за одређене врсте предмета.
Најједноставније средство су тешке завијесе, но можемо их користити само ако имамо за њихово подизање неопходно особље, које ће их спуштати или дизати зависно о присутности посјетиоца. Од направа за филтрирање већина се ослања на моћ апсорбовања ултраљубичастих зрака, попут акрилних фолија, но исте са временом пропадају те их је потребно с времена на време заменити. Пуно су боље ријешење интерферентни филтри зато што ово зрачење у потпуности елиминишу.
Руковање са предметима При сваком руковању са предметима постоји опасност да се исти оштете. Добро разрађени и стандардизовани поступци одржавања, те паковања и преношења предмета помажу у елиминацији како непосредног додира тако и штете од истог.
Излагање и складиштење
Осим добро осмишљене структуре, једна од кључних компоненти обликовања просторија за излагање и чување предмета је примерен избор материјала које ћемо користити.
Посебно код дугорочних решења треба пажљиво одабрати материјале који ће бити у близини предмета, како исти не би неповољно утицали на исте.
Пробе Одди-јевим тестом сразмерно су једноставан начин испитивања међуделовања појединих материјала.
Претходно објашњени окружујући услови такође су кључни при чувању или излагању предмета.
Паковање и транспорт Технике правилног паковања и исправног одабира материјала који се у те сврхе користе најбољи су начин за осигурање безбедности предмета током транспорта, и као и сваки аспект превентивне конзервације, споменуте морају бити што више прилагођене самом објекту о ком се ради.
Иделан простор за транспорт мора у себи не само да укључује заштиту од удараца, вибрација те неправилног руковања, већ такође мора имати и сусутавно решено питање микроклиме унутар истог, те одговарајућу заштиту од штеточина.
Носачи као и заштитни омот, облоге и јастуци, као и материјали који се користе за паковање, те величина сандука, све ово мора бити део стратегије за успешно и сигурно обављен транспорт предмета.
Пријашња успешна ријешења нам сугеришу да транспорт предмета започиње са детаљним инвентирањем, те извјештајем о стању објеката пре транспорта. Ако се транспортује велик број објеката, препоручљиво је прво послати мале репрезентативне групе, како би се указало на евентуална могућа побољшања у самој процедури. Треба проверити стање свих предмета како би одредили дали их је пре транспорта потребно стабилизовати, с тиме да увек има и предмета који нису спремни за пут обзиром на њихово стање. Често путовање укључује и измену транспортних средстава, те пренос овлашћења са једне компаније на другу, па је с тога пре пута пожељно детаљно испланирати и преиспитати све могуће критичне тачке, те детаље паковања прилагодити споменутом.
Бројни музејски одјели морају бити укључени у успешно и сигурно транспортовање објеката. Конзерватори, фотографи, кустоси и друго особље морају сви бити укључени, а такође у процес могу бити укључене и друге институције. Особље у месту доласка такође мора бити припремљено за пренос, укључујући и дефинисање аклиматизације, те распакивања траспорта.
Контрола штеточина left|thumb|300px | Сребрна рибица је један од чешћих проблематичних становника музејских збирки. Храни се шећерима, скробом, гипсом, папиром, фотографијама, памуком, ланом и свилом.
Штетници представљају озбиљну претњу опстојању предмета. Без обзира хране ли се материјалом од којег је објекат, или само на објекту траже склониште, они предмете могу озбиљно оштетити или чак уништити, они загађују предмет, ослабљују његову структуру, те једноставно привлаче друга слична створења. Најћешће се ради о инсектима, микроорганизмима, те глодарима попут пацова и мишева, ау одређеним случајевима и птицама, шишмишима, гуштерима и шкољкама.