мини|Поглед на планину Цер између поцерских села Десић и Радовашница.
мини|Поглед на планину Цер и село Накучани.
Поцерина је област у западном делу Србије, заузима нископланински и низијски терен на северној страни планине Цер. Простире се до Мачве и Посавине. Поцерина је добила име по планини Цер, најсевернијој острвској планини јужног обода Панонског басена. Поцерина се налази северно од планине Цер. Површина Поцерине је 315 км². Кроз Поцерину теку две реке: Думача и Добрава. У кречњачким деловима Поцерине јављају се јаме и вртаче (Церова јаруга на граници села Слатине и Бојића).
Историја
Праисторија На локалитету Шанчина у атару села Десић откривен је такозвани "Српски Стоунхенџ" који потиче бакарног доба, између 4000. п. н. е. и 4300. п. н. е. Најзначајније откриће је бунар, у самом центру ронделе, дубок 6,3м. Постоје теорије да је коришћен за праћење небеских тела, али и да су шамани обављали религијске обреде на овом локалитету.
Утврђено је да је Горња Врањска, и читаво ово подручје било насељено и у доба неолита; за палеолит и мезолит, то није могло бити сигурно доказано. Прва насеља на подручју Горње Врањске постојала су пре 3600. п. н. е. на локалитетима Подрумине и Јусуповац.Горња Врањска, историја
Стари век У 6. веку, словенска племена насељавају регион, који је тада био под Византијом, затим Франачким краљевством и Бугарском. У 9. и 10. века, јужни делови региона су део Србије.
Средњи век мини|Сремска краљевина Стефана Драгутина (1291-1316). Краљевином Сремом владао је српски краљ Стефан Драгутин између 1282. и 1316. Краљевина се састојала од тадашње Мачве(садашња Поцерина, Мачва и Шабачка Посавина), Усора и Соли. Његови главни градови били су Дебрц (између Београда и Шапца) и Београд. У то време, именом Срем називане су две територије: Горњи Срем (данашњи Срем) и Доњи Срем (тадашња Мачва). Краљевина Срем под влашћу Стефана Драгутина налазила се у Доњем Срему. Спомиње се још један локални властелин Угрин Чак, који је владао Горњим Сремом и Славонијом.
Стефан Драгутин је најпре владао Сремом као вазал мађарског краља, али пошто се урушила централна власт у Краљевини Мађарској Стефан Драгутин и Угрин Чак су де факто постали независни владари. Стефан Драгутин је умро 1316. године, а наследио га је његов син, краљ Стефан Владислав II (1316—1325). Владислава II је 1324. поразио нови краљ Србије Стефан Дечански. После тога, Поцерина и Мачва су постали предмет спора између Краљевине Србије и Краљевине Мађарске.
Поцерина је била део Српског царства, а 1381. Поцерина је постала део Моравске Србије.
Нови век У 15. веку, Поцерина је део српске деспотовине, а од 1459. део Османског царства. Била је под турском влашћу све до 1718, када су је заузели Хабзбурговци. Између 1718. и 1739, Поцерина је била део Краљевина Србије под хабзбуршком управом, а од 1739. опет је постала део Османског царства. Тада је била део Смедеревског санџака.
Наиме, према попису шабачког дистрикта, састављеног почетком децембра 1788. године у Кленку (за време аустријске окупације Шапца), излази да се цео тај округ делио на посавску, тамнавску, поцерску и мачванску кнежину. На челу сваке од њих био је обор-кнез, који је истовремено био и кнез села у коме је становао, а на челу појединих села - сеоски кнез.Шабац у прошлости I, историјски архив у Шапцу, 1970. 303 стр. Поцерској кнежини (22 села, 295 кућа, 21 сеоски кнез) био је на челу обор-кнез Јовица Михаиловић (Mihailovich), у Десићу.Шабац у прошлости I, историјски архив у Шапцу, 1970. 339 стр.
Од 1817. Поцерина је постала део Кнежевине Србије.
ХХ век Делови репа и поклопац кабине од обореног авиона -{F-16CG}-, изложени у Музеју ваздухопловства на Аеродрому Никола Тесла у Београду|десно|мини|250п
У августу 1914, током Првог светског рата, у овом региону се одиграла велика битка између Аустроугарске и српске војске, позната као Церска битка. Српска војска је у овој бици поразила Аустријанце. То је била прва победа савезничких снага у Првом светском рату. После битке настала је песма Марш на Дрину за коју се сматра да је врста алтернативне химне Србије и она описује ову битку.
Од 1918. Поцерина је постала део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Између 1918. и 1922. у региону је био познат као подрињски округ, а у периоду између 1922. и 1929, као Подрињска област, док је између 1929. и 1941. је била део Дринске бановине. Између 1941. и 1944, Поцерина је била део Недићеве Србије, а од 1945. део Социјалистичке Републике Србије.Мачва, историја
За време бомбардовања 1999, дана 2. маја амерички ловац F-16 фајтинг фалкон оборен западно од Београда од стране 3. дивизиона 250. ракетне бригаде југословенске ПВО. Авион је пао у Поцерину, село Накучани. Пилот Дејвид Голдфајн (тада потпуковник) је спасен. Остаци авиона изложени су у Музеју ваздухопловства у Београду.
Насеља
Поцерина (према попису из 2002. године) има око 30000 становника (не рачунајући Шабац). Насеља са највећим бројем становника (према попису из 2002) су: Поцерски Причиновић - 6347 Јевремовац - 3436 Липолист - 2221 Варна - 1771 Горња Врањска - 1630 Добрић - 1232 Богосавац - 1227
До 1965. године Волујац је био седиште Општине Волујац коју су чинила поцерска села: Бојић, Букор, Десић, Двориште, Грушић, Криваја, Метлић, Милошевац, Накучани, Румска, Синошевић, Волујац и Заблаће. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав Општине Шабац. Према попису из 2011. Волујац је имао 304 становника.Волујац (Шабац)
Списак насеља Поцерине према књизи „Шабачка Посавина и Поцерина” Војислава С. Радовановића: Чокешина Петковица Бела Река Цуљковић Радовашница Десић Милошевац Грушић Волујац Двориште Синошевић Бојић Румска Криваја Метлић Накучани Заблаће Поцерски Причиновић Јевремовац Велика Врањска Варна Слатина Поцерски Метковић Маови Добрић Богосавац
Крашки облици Посебну карактеристику Поцерине чине ретки крашки облици у кречњачким оазама. Они су најчешће представљени површинским крашким облицима - вртачама (на чијем дну се налази понор или јама), и сувим - скрашћеним - долинама, односно - линеарним низовима вртача (на пример: изнад десне долинске стране Копљевићке реке). Од подземних крашких облика, има - на овом терену - отворених јама, зачепљених понора и само једна мања пећина. Кроз Цуљковићку пећиницу - код Копљевића, протиче краћа понорница. Дно неких вртача зачепљено је, те су претворене у локве (баре) или језерца (на пример: око села Грушића).Шабац у прошлости I, историјски архив у Шапцу, 1970. 15 стр.
Познати Поцерци Милош Стојићевић Поцерац, војвода из Првог српског устанка је из Горње Врањске. Постоје теорије да је Милош Обилић пореклом из Поцерине, тачније из села Милошевац. У прилог томе, поред Милошевца постоји село Двориште. Бранимир Ђокић, чувени хармоникаш из Добрића.
Туристичке атракције
Вила Албедо Окућница Ђаковића Ашиков гроб (Споменик љубави)
Види још Мачвански управни округ
Референце
Спољашње везе TO Šabac
Категорија:Области Србије Категорија:Географија Шапца