Чедомир Миндеровић (Београд, 31. октобар 1912 — Делхи, 16. јануар 1966) био је књижевник, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник Социјалистичке Републике Србије.

Биографија Као ђак гимназије приступио је револуционарном омладинском покрету, због чега је као малолетник одговарао пред Државним судом за заштиту државе и био осуђен на шест месеци затвора.

Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) и учесник Народноослободилачке борбе је од 1941. године. Током НОР-а био је на дужностима: политичког комесара батаљона у Посавском партизанском одреду, политичког комесара Шестог београдског батаљона у Првој пролетерској бригади, члана Политодела Друге пролетерске бригаде, руководилац Политодела Шесте источнобосанске бригаде, члан Политодела 27. истоичнобосанске дивизије члан Пропагандног одељења Врховног штаба НОВ и ПОЈ.

После ослобођења Југославије, налазио се на функцијама: члан Агитпропа Централног комитета КП Србије, директор Издавачког предузећа „Просвета“ из Београда генерални секретар Савеза књижевника Југославије, председник Удружења књижевника Србије, управник Народне библиотеке Србије, од 1960. до 1965.

Био је члан Централног комитета Савеза комуниста Србије и имао чин резервног потпуковника ЈНА. Од 1957. године се налазио у дипломатској служби у Државном секретаријату за иностране послове.

Премнуо је 16. јануара 1966. године у Делхију, главном граду Индије, где се налазио у дипломатској служби. Кремиран је, а његова урна је 20. јануара положена у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Један је од првих заслужних личности сахрањених у овој алеји, која је изграђена годину дана пре његове смрти.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима је Орден народног ослобођења.

Његова прва супруга Катарина Кета Шер-Миндеровић била је учесница Народноослободилачке борбе. Ухваћена је и стрељана у Шапцу 1942. године.

Књижевни рад У својим предратним књижевним делима приказивао је беду градских предграђа и бунтовност политичких и социјално потлачених. У том периоду објавио је неколико збирки песама и 1940. године књигу поетске прозе „Уска улица“. Током рата је писао родољубиве песме, а после рата је написао: ратни дневник „За Титом“, објављен у Београду 1945. и 1959. године, поему „Повратак песника у улицу које више нема“, Загреб 1949. године, роман „Облаци над Таром“, Београд 1947. и 1958. године, збирку песама „Горке године“, 1958. године, збирку песама „Потонула џунгла“, 1959. године, роман „Последњи коктел“, Београд 1961. године, збирку песама „Филм у три епохе“, Београд 1964. године, збирку песама „Огрлица за Наилу“, Београд 1966. године, „Трагови Индије“, 1966. године.

Као књижевник Миндеровић је остао упамћен као модерниста међу социјалним писцима. Аутор је неких од познатијих револуционарних песама од којих се истичу - „Црвен је исток и запад“, „Југославија“ и „Стег партије”. Године 1946. је победио на конкурсу за химну ФНР Југославије, али ова песма никада није званично усвојена и до краја постојања СФРЈ је као химна коришћена песма „Хеј Словени“.

Писаћи сто Чедомира Миндеровића налази се у Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”.

Референце

Литература

Војна енциклопедија (књига пета). Београд 1973. година. Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941-1945 (први том). „Народна књига“ Београд и „Партизанска књига“ Љубљана, 1980. година.

Спољашње везе Чедомир Миндеровић, „После Ируна“

Категорија:Рођени 1912. Категорија:Умрли 1966. Категорија:Књижевници из Београда Категорија:Српски књижевници Категорија:Комунисти Србије Категорија:Југословенски партизани Категорија:Политички комесари НОВЈ Категорија:Борци Прве пролетерске бригаде Категорија:Борци Шесте пролетерске бригаде Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941. Категорија:Носиоци Ордена народног ослобођења Категорија:Друштвено-политички радници СР Србије Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду Категорија:Функционери и државни службеници из Београда