Палестина (; ), званично Држава Палестина (; ), држава је у југозападној Азији. Обухвата две раздвојене територије — Западну обалу и Појас Газе, познате као Палестинске територије — унутар већег подручја Палестине. Палестина се граничи са Израелом на западу и северу, Јорданом на истоку и Египтом на југозападу. Становништво Палестине броји пет милиона људи и покрива површину од 6.020. Јерусалим је званични главни град, а службени језик арапски. Већина Палестинаца практикује ислам, док је хришћанство такође значајно распрострањено. Газа је највећи град, а Рамала служи као привремени административни центар.
Област Палестине је одиграла важну улогу у светској историји. Хананци, Израелити, Семити, Асирци, Вавилонци, Персијанци, Грци, Римљани и Византинци оставили су свој траг. Поред своје историје, Палестина има дубок верски значај за јудаизам, хришћанство и ислам. Света места као што су Зид плача, Храм Васкрсења Христовог и Ел Акса привлаче велики број ходочасника и посетилаца сваке године. Током историје регион је пролазио периоде коегзистенције и сукоба између различитих верских и етничких група. Током средњег века, када су се јеврејске заједнице суочиле са прогоном, нашли су уточиште и заштиту под муслиманском влашћу у Палестини и ширем исламском свету. Османско царство, које је управљало Палестином од 16. века до свог распада на крају Првог светског рата, пружило је уточиште за Јевреје који су бежали од прогона у Европи. Крај османске владавине означио је ново поглавље у историји Палестине. Након Првог светског рата, Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске је преузело контролу над регионом под мандатом Друштва народа. Британски мандат за Палестину, установљен 1920, донео је значајне промене у политичком и друштвеном пејзажу овог подручја, постављајући терен за сукобе и борбе које ће уследити.
Конфликт настаје 1948. године по успостављању Државе Израел, што је било праћено присилним расељавањем стотина хиљада Палестинаца и створило велику палестинску избегличку популацију.Gelber, Y. Palestine, 1948. Каснији арапско-израелски сукоби, укључујући Шестодневни рат 1967. године, довели су до израелске окупације Западне обале и Појаса Газе. Године 1988. Палестински национални савет, законодавно тело Палестинске ослободилачке организације (ПОО) коју је предводио Јасер Арафат, прогласио је успостављање Палестине. Мирно решење је добило на замаху потписивањем Споразума из Осла 1990-их. Ови споразуми, о којима су преговарали Израел и ПОО, имали су за циљ успостављање владе и коначно стварање палестинске државе. Међутим, имплементација Споразума из Осла била је суочена са значајним изазовима, укључујући ширење израелских насеља на окупираним територијама и текуће забринутости за безбедност. Године 2007. унутрашње поделе између палестинских политичких фракција довеле су до преузимања Појаса Газе од стране Хамаса. Од тада Западном обалом управља Палестинска народна самоуправа, коју предводи Фатах, док је Појас Газе под контролом Хамаса.
Настављају се напори ка мирном решењу са Израелом, при чему преговори и међународно посредовање играју кључну улогу у потрази за трајним миром и стабилношћу у региону. Палестина се суочава са различитим изазовима, као што су територијални спорови, социоекономске разлике, слобода кретања и утицај окупације. Палестина је члан неколико међународних организација, као што је Арапска лига и Организација исламске сарадње, док такође има статус државе посматрача у Уједињеним нацијама. Једна је од најобразованијих држава у арапском свету и на Блиском истоку, са огромним резервама нафте и гаса.
Назив Термин „Палестина“ () долази преко старогрчког из семитског топонима за општу област која датира из касног другог миленијума пре нове ере, чији се рефлекс такође може наћи у библијском етнониму Филистејци. Термин "Палестина" се користи за означавање подручја на југоисточном углу Средоземног мора поред Сирије. У 5. веку пре нове ере, у свом делу Историје Херодот је користио термин да опише „област Сирије, звану Палаистин“ у којој су Феничани комуницирали са другим поморским народима.. .
Терминологија Овај чланак користи термине „Палестина“, „Држава Палестина“, „окупирана палестинска територија (оПт или ОПТ)“ наизменично у зависности од контекста. Конкретно, термин „окупирана палестинска територија“ се у целини односи на географско подручје палестинске територије коју је окупирао Израел од 1967. Палестина се, у зависности од контекста, може помињати као земља или држава, а њене власти се генерално могу идентификована као Влада Палестине.Nation, United (20 September 2022). "United Nations Common Country Analysis for the Occupied Palestinian Territory" (PDF). p. xi. Archived (PDF) from the original on 18 March 2024."Common Country Analysis 2016: Leave No One Behind: A Perspective on Vulnerability and Structural Disadvantage in Palestine" (PDF). United Nations Country Team Occupied Palestinian Territory. 2016. p. 9. Archived (PDF) from the original on 20 January 2022. Retrieved 25 November 2019.
Након неуспелог јеврејског устанка против Римљана 135. године нове ере, Римљани су преименовали провинцију Јудеју у провинцију Сирија-Палестина, да би негирали историјску везу јеврејског народа са том земљом. Термин „Палестина“ био је након тога спорадично коришћен од стране европских историчара, као и од стране крсташа. За време Османског царства званичан назив за Палестину био је Вилајет Сирија-Јерусалим. Британци су своју колонију, основану 1920. године, назвали такође Мандаторна Палестина. Након Израелско-арапског рата 1948, а посебно након Шестодневног рата, термин „Палестина“ и „палестински народ“ почињу се у терминолошко-лингвистичком смислу повезивати са арапским становништвом ове области.Philistine (people) - Encyclopedia Britannica[ Origin of the Name Palestine]
Географија Области на које држава полаже право, познате као палестинске територије, леже у јужном Леванту у региону Блиског истока. Палестина је део Плодног полумесеца, заједно са Израелом, Јорданом, Либаном, Ираком и Сиријом. Појас Газе граничи се са Средоземним морем на западу, Египтом на југу и Израелом на северу и истоку. Западна обала се граничи са Јорданом на истоку, а Израелом на северу, југу и западу. Палестина дели своје морске границе са Израелом, Египтом и Кипром. Дакле, две енклаве које чине област на коју полаже право Држава Палестина немају географску границу једна са другом, јер их раздваја Израел. Ове области би чиниле 163. највећу земљу на свету по површини.
Западна обала је планински регион. Подељен је на три региона, а то су планина Наблус (Jabal Nablus), брда Хеброн и планине Јерусалим (Jibal al–Quds). Брда Самаријан и Јудеан су планински ланци на Западној обали, са планином Наби Јунис на висини од 1.030 метара у провинцији Хеброн као највишим врхом. До 19. века, Хеброн је био највиши град на Блиском истоку. Док се Јерусалим налази на висоравни у централном висоравни и окружен је долинама. Територија се састоји од плодних долина, као што су долина Језрил и долина реке Јордан. Палестина је дом највећег дрва маслине на свету, који се налази у Јерусалиму. Око 45% палестинске земље посвећено је узгоју маслина.
Палестина има значајна језера и реке које играју виталну улогу у њеној географији и екосистемима. Река Јордан тече ка југу, чинећи део источне границе Палестине и пролази кроз Галилејско језеро пре него што стигне до Мртвог мора. Према хришћанским традицијама, то је место Исусовог крштења. Мртво море, које се граничи са истока земље, најнижа је тачка на земљи. Јерихон, који се налази у близини, је најнижи град на свету. Села и приградска подручја око Јерусалима су дом древних водених тела. Постоји неколико речних долина (вадија) широм земље. Ови водни путеви обезбеђују основне ресурсе за пољопривреду и рекреацију, истовремено подржавајући различите екосистеме.
Три копнена екорегиона се налазе у овој области: источномедитеранске четинарске – склерофилне – широколисне шуме, арапска пустиња и месопотамска жбунаста пустиња. Палестина има низ еколошких проблема; питања са којима се суочава појас Газе укључују: дезертификацију, салинацију слатке воде, третман отпадних вода, болести које се преносе водом, деградација земљишта и исцрпљивање и контаминација ресурса подземних вода. На Западној обали важе многа иста питања, иако је слатке воде много више, приступ је ограничен због спора који је у току.
Клима Температуре у Палестини веома варирају. Клима на Западној обали је углавном медитеранска, нешто хладнија на повишеним подручјима у поређењу са обалом, западно до подручја. На истоку, Западна обала обухвата већи део Јудејске пустиње, укључујући западну обалу Мртвог мора, коју карактерише сува и врућа клима. Газа има топлу полусушну климу, са благим зимама и сувим топлим летима. Пролеће стиже око марта-априла, а најтоплији месеци су јул и август, са просечном највишом температуром од 33 степени целзијуса. Најхладнији месец је јануар са температурама обично на 7 °С. Киша је ретка и углавном пада између новембра и марта, са годишњом стопом падавина од приближно 116 mm.
Биодиверзитет мини|Камиле у Јудејској пустињи. Палестина нема званично признате националне паркове или заштићена подручја. Међутим, постоје области унутар Западне обале за које се сматра да имају еколошки и културни значај и којима се управља уз напоре очувања. Ова подручја се често називају резерватима природе или заштићеним зонама. Смештен у близини Јерихона на Западној обали, Вади Келт је пустињска долина са јединственом флором и фауном.
Резерват је познат по својим неравним пејзажима, природним изворима и историјским локалитетима као што је манастир Светог Ђорђа. Уложени су напори да се заштити биодиверзитет и природне лепоте овог подручја. Јудејска пустиња је популарна због "јудејских камила". Зоолошки врт Калкилија у провинцији Калкилија, једини је зоолошки врт који је тренутно активан у земљи. Зоолошки врт у Гази затворен је због лоших услова. Израелска влада изградила је различите националне паркове у зони Ц, која се такође сматра нелегалном према међународном праву.
Историја
Османска власт
До 14. века, Османско царство је преузело контролу над целим регионом. Године 1516. Османско царство, предвођено султаном Селимом, освојило је Палестину од Мамелука, који су владали тим регионом неколико векова. Под османском влашћу, Палестина је постала део веће административне јединице познате као Јерусалимски санџак, који је у почетку био део веће провинције Сирије. Јерусалимски санџак је обухватао области као што су Јерусалим, Наблус, Газа и Јафа.
Царство је подстицало развој пољопривреде, а предузете су различите мере за повећање пољопривредне продуктивности. Изградња система за наводњавање, као што је систем канат, помогла је у побољшању дистрибуције воде и олакшала пољопривредну експанзију. Под османском влашћу, Палестина је забележила пораст у узгоју готовинских усева попут памука и маслина, који су се извозили у друге регионе. Религијски, Палестина је имала велики значај за муслимане, хришћане и Јевреје. Османлије су задржале контролу над светим местима у Јерусалиму, укључујући џамију Ал-Акса и цркву Светог гроба. Они су такође регулисали приступ овим локацијама и спроводили различите политике за управљање верским пословима.
Под Османским царством, Јевреји и хришћани су уживали значајан степен заштите и аутономије, посебно у оквиру османског милет система. Милет систем је признавао верске заједнице као посебна правна лица, дозвољавајући им да саме управљају својим унутрашњим пословима, укључујући верска, образовна и правна питања. Током периода прогона Јевреја у Европи, посебно током касног 15. века и надаље, Османско царство је пружало релативно уточиште јеврејским избеглицама.