220п|мини|десно|Вараждински генералат (C, D), Карловачки генералат (F, G, H, I, K, L) и суседно подручје Краљевине Хрватске (A, B, C), према стању из 1803. године
Вараждински генералат () је био посебна војно-управна област у саставу Војне крајине, која је представљала одбрамбени кордон Хабзбуршке монархије према Османском царству. Установљен је током 16. века, у склопу реформе старог система одбране, а обухватао је пограничну област између река Саве и Драве. Генералат је називан Вараждинским по томе што се генерална команда те крајишке области налазила у граду Вараждину (од 1595. године), а такође је био познат и под називом Славонска крајина (стара), пошто се тај генералат налазио на подручју тадашње Горње Славоније. У периоду од 1783. до 1823. године дошло је до низа војно-административних промена у виду спајања и раздвајања разних крајишких области, чиме је и Вараждински генералат престао да постоји као посебна војно-крајишка област, поставши део ширег Загребачког генералата.
Историја 220п|мини|десно|Крајишки официр Вараждинског генералата
Територијално организовање Вараждинског генералата започето је досељавањем српског становништва из суседних области на истоку, које су биле окупиране од стране Османлија. Православни Срби су се доселили на опустошено и расељено подручје, на којем су претходно живели римокатолички словенски староседеоци кајкавског наречја, који се у изворима из тог времена називају "Словинци" (стари Славонци). Године 1630. Фердинанд II (тадашњи цар Светог римског царства), на захтев Срба да сачувају своје претходне повластице, од којих су прве потицале још из 15. века, издао је Влашки статут (), који је такође утицао на територијализацију Вараждинског генералата.
220п|мини|десно|Регименте бившег Вараждинског генералата: Крижевачка (бр. VII) и Ђурђевачка (бр. VIII), према стању из 1820. године
У почетку, Вараждински генералат су сачињавале три капетаније са средиштима у градовима: Копривница, Крижевци и Иванић (Иванић Град), а крајем 16. века основана је и капетанија Ђурђевац. Почетком 18. века формиране су две пуковније, односно регименте: Ђурђевачка и Крижевачка. Од 1731. до 1765. године, седиште овог генералата била је утврда Копривница. Од 1765. до 1787. године седиште генералата била је утврда Бјеловар, а након 1787. године Загреб.
Током друге половине 18. века, дошло је до значајних промена у организацији војних крајина. Прво је 1783. године извршено спајање Банске крајине и Вараждинског генералата у обједињену Банско-вараждинску крајину, којој је 1786. године придружен и Карловачки генералат, чиме је створена обједињена Банско-вараждинско-карловачка крајина, из које је већ 1790. године издвојена Банска крајина, чиме је остатак сведен на Карловачко-вараждинску крајину, са седиштем у Загребу. Нова војно-административна реорганизација извршена је 1823. године, када је Банска крајина поново и коначно спојена са Карловачко-вараждинским генералатом, чиме је довршено стварање проширене Хрватске војне крајине. Такво стање остало је на снази све до реформе која је спроведена у периоду између 1848. и 1850. године, када су две суседне крајине, проширена Хрватска и нова Славонска, обједињене у јединствену Хрватско-славонску војну крајину са седиштем у Загребу.
Током 1869. године, покренут је процес етапног развојачења војно-крајишких области у Аустроугаској монархији. Први сектор тадашње Хрватско-славонске војне крајине који је подвргнут том процесу био је управо бивши Вараждински генералат, са својим региментама, Ђурђевачком и Крижевачком, које су 1871. године развојачене, а њихов територије су путем административног преуређења укључене у новостворену Бјеловарску жупанију, у саставу Краљевине Хрватске и Славоније.
Види још
Срби у Хрватској Срби у Славонији Војна крајина Краљевина Славонија Карловачки генералат Вретанија Марчанска епархија Власи (друштвена класа) Хабзбуршко-турски ратови Развојачена Крајина
Референце
Литература
Спољашње везе
Срби и Војна Крајина Мапа Мапа Мапа
Категорија:Српска историја под хабзбуршком влашћу Категорија:Историја Хрватске под Хабзбуршком монархијом Категорија:Војна крајина