Марко Ковач – Шнајдер (1910 – 1944) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија Рођен је 6. септембра 1910. године у Турчишћу код Чаковца, у породици богатог земљопоседника. После завршене основне школе, радио је с родитељима и млађом браћом на земљи.

Крајем 1928. и почетком 1929. године, отишао је у Загреб, где је обављао претежно грађевинске послове. Као грађевински радник, од 1930. године се активно укључио у синдикални покрет. У пролеће 1932. године вратио се кући, где је радио на оснивању локалног фудбалског клуба и организовању партијске ћелије. Исте године, оженио се Јелком Хорват.

Чланом Комунистичке партије Југославије постао је 1933. године у Загребу, где је већ од пре био придружен као симпатизер, односно кандидат у једној партијској ћелији. Његовом заслугом формирана је, у лето 1935. године, прва партијска организација у Турчишћу. Када је исте године формиран и Котарски комитет КПЈ за Прелог, Марко је постао члан тог Комитета.

У лето 1936. године, помагао је, заједно с партијском групом, штрајк текстилних радника у фабрици „Брунер“ у Чаковцу и штрајкове у Загребу (помоћ у храни) и Вараждину (у фабрици „Тивар“). Због политичке активности, а недовољне конспирације, ухапшен је фебруара 1937. године, заједно с групом комуниста и симпатизера из Доњег Међимурја. Окружни суд у Вараждину осудио га је на седам месеци затвора. После одслужене казне, забрањен му је, на неодређено време, боравак у Загребу, па су га власти присилно интернирале у родно село. Исте године, отишао је из села на осамнаест месеци у војску. После повратка кући, 1939. године, радио је на јачању партијских и скојевских организација.

Народноослободилачка борба Када је мађарски окупатор 1941. године дошао у Међимурје, Марко је с друговима радио на припремању устанка. Уз то се и даље ангажовао у раду КПЈ и СКОЈ-а у котарима Прелог и Чаковец. Дана 29. јуна 1941. године, учествовао је у шуми Зеленбор у раду другог састанка руководства партијских организација из целог Међимурја, који је сазван због организовања устанка, прикупљања оружја, организовања саботажа и остало. Јула исте године, прекинута је веза с Окружним комитетом због хапшења великог броја комуниста, а због доласка М. Лацковића, члана Покрајинског комитета КПЈ у Загребу, у Међимурје (који је заступао дефетистичке станове и дошао у сукоб с члановима КПЈ, међу њима и с овачем) настала је својеврсна збрка међу комунистима тог краја. Због тога је Марко отишао, по наређењу партијских организација Међимурја, у Загреб да успостави партијске везе. Убрзо је Карло Мразовић дошао у Међимурје и консолидовао рад партијских организација.

Марка Ковача ухапсили су мађарски жандари 1942. године, баш у време када је с осталим друговима, припремао котарску партијску конференцију. Упркос страшном мучењу, није ништа признао. Осуђен је, исте године, у Сомбатхељу на две године затвора, а пуштен је у августу 1943. године.

После повратка из затвора, успоставио је везу с калничким партизанима и радио на пребацивању бораца преко Драве на Калник. Тада је постао члан Окружног комитета КП Хрватске за Вараждин. Када је, крајем 1943. године, формиран у ослобођеним Вараждинским Топлицама Окружни комитет НОО-а Вараждин (од представника свих котара бившег округа Вараждин), Марко је постао његов члан, као представник Међимурја. На оснивачкој конференцији тог комитета, учествовао је под илегалним именом Шнајдер. Касније је кооптиран у Котарски комитет КПХ за Прелог.

Окружни комитет КПХ за Вараждин одредио је на састанку у Апатовцу, 1944. године, да се Марко врати с Калника у Међимурје, како би организовао формирање заједничког комитета КПХ за Чаковец и Прелог. Због тога је, 15. јуна 1944. године, отишао с Калника.

На путу с Калника у Међимурје, погинуо је на Драви код села Отока, 16. јуна, у борби против усташа. Другови су га сахранили 20. јуна исте године, на острву на Драви. После рата, августа 1946. године, његови посмртни остаци пренесени су на сеоско гробље у Јурју, у Трњу.

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 20. децембра 1951. године, проглашен је за народног хероја.

Литература

Војна енциклопедија (књига четврта). Београд 1972. година.

Спољашње везе Биографија на порталу Десети корпус

Категорија:Рођени 1910. Категорија:Умрли 1944. Категорија:Хрвати Категорија:Комунисти Хрватске Категорија:Личности радничког покрета Југославије Категорија:Југословенски партизани Категорија:Народни хероји - К