Фуџоу

Фуџоу () је главни град и један од највећих градова кинеске покрајине Фуђен. Заједно са округом Нингде, сматра се да Фуџоу представља језички и културни простор миндунг језика (источно фуђенски). Фуџоу лежи на левој (северној) обали реке Мин (闽), највеће реке у покрајини Фуђен. Популација Фуџоуа, по последњем попису из 2020, износи 8.291.268. Проценат урбано насељених становника износи 61,95% градске популације, док проценат рурално насељених становника износи 38,05%. У 2015. години, Фуџоу је рангиран на 10. месту на свету као најбрже растућа градска зона од стране Brookings Institution. Рангиран је као 20. по развоју у Кини од стране Кинеске Комисије за национални развој и реформе.

Порекло имена Назив Фуџоу потиче од планине Фушан (福山), која се налази северо-западно од града. Комбиновано са речи „џоу” (州), што значи префектура, град је добио име Фуџоу. У току Периода зараћених држава помињао се под називом Је (冶), док је постао део кинеске државе у току династије Ћин. Град је мењао име више пута у периоду између 3. и 9. века да би коначно добио садашње име Фуџоу 948. године. На кинеском језику, Фуџоу се такође назива и као град банјана, по дрвећу банјан које расте на територији читавог града.

Историјске чињенице

Историја пре династије Ћин (пре 221. п. н. е.) Остаци две неолитске културе — културе Хућоутоу (虎丘頭文化), од око 5000. године пре нове ере, и планинске културе Танши (曇石山文化), од око 3000. године пре нове ере — откривени су и ископани у области Фуџоуа.

Током Периода зараћених држава (око 475–221. п. н. е.), Хан Кинези су почели да спомињу модерно подручје Фуђена као Минјуе (闽越), сугеришући да су домаћи становници тог подручја били огранак народа Баијуе (百越), породица не-Хан племена која су некада насељавала већину јужне Кине. Године 306. п. н. е., краљевство Jуе (, данашњи Џеђанг) је припојено држави Чу. Историчар династије Хан Сима Ћен писао је да су преживели чланови краљевске породице Јуе побегли на југ до данашњег Фуђена, гдје су се настанили уз домаће Баијуе људе, створивши Минјуе. Њихов главни центар није био на савременој локацији у Фуџоуу, већ даље на сливу реке Мин у близини града Вујишан.

Династије Ћин и Хан (221. п. н. е.–206 н.е.) Први цар Кине ујединио је древну Кину 221. п. н. е. и пожелео да јужне и југоисточне регије доведе под кинеску власт. Династија Ћин је организовала своју територију у тзв. командирате или ђунове (), слично окрузима; област Фуђена је била организована као командират Минџунг (闽中郡). Верује се да је област углавном била независна од кинеске контроле у ​​наредном веку.

Династија Хан, која је наследила краткотрајну династију Ћин 206. г. п. н. е., владала је већином источне Кине преко вазалних држава, док су краљевине Минјуе и Нанјуе биле већински аутономне. Године 202. п. н. е., цар Гаоцу је вођу званог Вуџу именовао за краља државе Минјуе. Исте године краљ Вуџу оснива утврђени град по називу Је (冶). Овај датум се сада узима као званичан датум оснивања Фуџоуа.

Од Три краљевства до Суеј династије (200–618) Током периода Три краљевства, југоисточна Кина је номинално била под контролом Источног Вуа, а област Фуџоу имала је бродоградилиште за обалску флоту и флоту реке Јангце. 282. године, за време династије Ђин, у Јеу су изграђена два вештачка језера, Источно језеро и Западно језеро, као и каналски систем. Језгро модерног Фуџоуа расло је око ова три водоводна система, иако Источно и Западно језеро више не постоје. 308. године, током рата осам кнезова на крају династије Ђин, почела је прва велика миграција кинеских имиграната Хана ка југу и југоистоку Кине, праћена каснијим таласима током периода ратовања или природних катастрофа у унутрашњости Кине. Административни и економски центар области Фуђена почео је да се пребацује на подручје Јеа током династије Суеј (581—618).

Династија Танг и прелазни период (618–960) Године 725, град је званично преименован у „Фуџоу”. Током династије средњег Танга, економске и културне институције у Фуџоуу су расле и развијале се. У каснијим годинама Танга дошло је до низа политичких превирања унутар Кине, што је довело до још једног таласа Кинеза који су се доселили у данашње подручје Фуђена и Гуангдунга. Године 879. велики део града је заробила војска Хуанг Чаоа током побуне против власти Танга.

Фуџоу је напредовао током династије Танг. Његови грађани су прихватали будзиам и брзо су изградили многе будистичке храмове у том подручју.

Године 893. браћа војсковође Ванг Чао и Ванг Шенџи освојили су Фуџоу у побуни против династије Танг, чиме су успешно стекли контролу над целом провинцијом Фуђен. Касније, за време периода Пет династија и десет краљевстава, прогласили су и оснивање независног краљевства Мин 909. године. Главни град Мина је био Чангле (長樂), који се понекад меша са Фуџоуом, а данас је један од његових дистрикта. Браћа Ванг су привлачила више придошлица са севера, међутим краљевство се распало након Ван Чаове смрти. Фуџоу је 978. године припојен новооснованој династији Сунг, иако је њихова контрола над планинским подручјима била слаба.

Династије Сунг и Јуен (960–1368) Фуџоу је доживео драматичан талас у својој високој култури и образовним институцијама током династије Сунг, када је из тог града потекло 10 џуангјуена (учењаци са најбоље урађеним царским испитима), што је велик број за мали град током те династије. Хуалин храм је основан 964. године и један је од најстаријих сачуваних дрвених конструкција у Кини. Нови градски зидови изграђени су 282, 901, 905. и 974. године, тако да је град имао много слојева зидова - више него тадашњи главни град Кине. Цар Тајцунг је наредио уништење свих зидова у Фуџоу 978. године, али су нови зидови касније саграђени. Најновији су били саграђени 1371.

Током периода Јужне династије Сунг, Фуџоу је постао просперитетнији; многи научници су дошли ту да живе и раде. Међу њима су били Џу Си, најславнији кинески филозоф након Конфучија, и Син Ћиђи, највећи композитор и поетичар.

Марко Поло, италијански гост Кублај-кана, превео је, по конвенцијама италијанског правописа, име места као -{Fugiu}- (приближан изговор „фуђу”). Ово није био локални Мин изговор него административни мандарински.

Династија Минг (1368–1644) Од 1405. до 1433. године, флоте царске морнарице династије Минг под адмиралом Џенг Хеом су пристајале у Фуџоу на путу до Индијског океана седам пута; у три наврата флота је пристала уз источну обалу Африке. Пре последње пловидбе, Џенг је подигао стелу посвећену богињи Тјенфеј (Мацу) у близини луке.

Влада Минга дала је монопол над филипинском трговином Фуџоуу, који је повремено дељен са Ћуенџоуом. Такође, Краљевство Рјукју је успоставило амбасаду у Фуџоуу.

Галеоте Переира, португалски војник и трговац, заробљен је током кампање сузбијања пирата 1549. и затворен у Фуџоу. Касније премештен у друге делове покрајине, Переира је побегао на острво Лангбајђао у делти Бисерне реке 1553. године. Његова искуства у Кини за време Минга записали су језуити на Гои 1561. године. То је био први световни запис о Кини који је стигао на Запад од времена Марка Пола.

Династија Ћинг (1644—1912) Године 1839, Лин Цесјуу, који је и сам био становник Фуџоуа, цар Даогуанг је наредио да спроведе империјалну забрану трговине опијумом у Кантону. Међутим, његове неуспешне акције убрзале су катастрофални Први опијумски рат с Великом Британијом, а сам Лин, који је постао жртвени јарац за кинески неуспех у рату, био је протеран на северозападни део царства. Уговор из Нанкинга (1842), који је окончао сукоб, одредио је Фуџоу за једну од пет Уговорних лука, чиме се Фуџоу у потпуности отворио за западне трговце и мисионаре.

Фуџоу је био једно од најважнијих поља деловања протестантске мисије у Кини. Први протестантски мисионар у Кини, Стивен Џонсон из организације ABCFM, ушао је у град 2.1.1846. и убрзо основао прву мисионарску станицу. Након тога присуство је у септембру 1847. успоставило и Друштво методистичких епископалних мисионара, за шта су били задужени Моузес Вајт и Џадсон Колинс. Англиканско мисионарско друштво CMS је у Фуџоу стигло у мају 1850. Ова три протестантска друштва су остала у Фуџоуу до Кинеске комунистичке револуције 1950-их, остављајући богато наслеђе у протестантској култури Фуџоуа. Друштва су се бавила и добротворним радом попут оснивања болница и школа.

Дана 23. августа 1884. године отпочела је битка за Фуџоу између француске Далекоисточне флоте и Фуђенске флоте династије Ћинг, једне од четири кинеске регионалне флоте тог времена. Као последица тога, фуђенска флота је потпуно уништена у луци Мавеј.

Република Кина Дана 8. новембра 1911. револуционари су организовали устанак у Фуџоуу. Након ноћне борбе у улици, војска Ћинга се предала.

Кинески грађански рат Дана 22. новембра 1933. Јуџин Чен и лидери 19. армије Националне револуционарне војске успоставили су краткотрајну Народну револуционарну владу републиканске Кине, територију са социјалистичким управљањем. Чанг Кај Шек је против њих увео блокаде, те је, остављена без подршке суседне Кинеске Совјетске Републике, територија пала за два месеца.

Јапанска окупација Избијањем кинеско-јапанског рата 1937. године почињу нереди у провинцији Фуђен. Сјамен је први пао под јапанском десантном војском 13. маја 1938. године. Пад Сјамена је одмах угрозио сигурност Фуџоуа.

Дана 23. маја, јапански бродови су бомбардовали Мејхуа, Хуангћи и Пејђао, док су јапански авиони наставили да нападају кинеске снаге. Између 31. маја и 1. јуна, кинеске топовњаче Фунинг, Ченинг и Суминг су бомбардоване и потопљене бранећи линију блокаде у ушћу реке Мин. У међувремену, кинески брод Чутај усидрен у Нантају је оштећен. Лучка команда Кинеске морнарице, касарна, бродоградилиште, болница и касарна у Мавеју су редом бомбардовани. Јапанске снаге су освојиле Фуџоу 1938. године.

Западни посетиоци Фуџоуа у периоду 1941–1944 укључују аустралијског новинара Вилфреда Бурчета 1942. године. и британског научника др Џозефа Нидема у мају 1944. Оба посетиоца бележе присуство британског конзула и Фуџоуски клуб западних бизнисмена. Као део операције Ичиго (1944), последње велике јапанске офанзиве у Кини у Другом светском рату, Јапанци су намеравали да изолују коридор кроз Фуџоу и провинцију Фуђен од националистичких снага у западној Кини и ратној престоници Чунгкингу. Један извештај о поновном заузимању јапанског града Фуџоуа записује амерички морнарички часник Хјутон Фримен, наводи датум 5.10.1944.

Фуџоу је остао под контролом Јапана све до предаје Јапана и његових оружаних снага у Кини у септембру 1945. године. Након реституције републичке контроле (1946), административне дивизије у Фуџоу су анектиране, а административни ниво је званично подигнут са окружног нивоа на градски ниво.

Народна Република Кина Фуџоу је окупирала Народноослободилачка армија са мало отпора 17.8.1949. Током 1950-их, град је био на првој линији сукоба са Тајваном јер су авиони Куоминтанга често бомбардовали град. Бомбардовање 20. јануара 1955. године било је најтеже, када су погинуле стотине људи.

Фуџоу је такође био укључен у насилни масовни хаос током културне револуције. Различите групе црвеногвардијаца бориле су се међусобно користећи пушке на улицама града, па су чак и напале Народноослободилачку војску.

У оквиру политике реформе и отварања од краја 1970-их, Фуџоу се брзо развијао. Године 1982. Фуџоу је постао први град у Кини где је уведена контрола архивираних програма, што је означило прекретницу у историји телекомуникација у Кини. Године 1984, Фуџоу је изабран за једну од првих специјалних економских зона Кине.

Дана 13.12.1993. ватра је прогутала текстилну фабрику у Фуџоуу и однела животе 60 радника. Датума 2.10.2005. године, поплавне воде из Тајфуна Лунгванг однеле су војну школу, убивши најмање 80 паравојних официра.

Географија Фуџоу се налази на североисточној обали провинције Фуђен, повезан је северно са Нингдеом и Нанпингом, а на југу са Ћуенџоу и Путјеном, западно са Санмингом.

Клима