Прва нишка гимназија „Стеван Сремац” је најстарија гимназија у Нишу, основана 27. септембра 1878. године, указом кнеза Милана Обреновића.Срећко Ћунковић: Школство и просвета у Србији у XIX веку, Педагошки музеј, Београд 1970. Своју образовно-васпитну делатност гимназија је започела десет месеци након ослобођења Ниша од Турака, 1. октобра 1878. Најпре у скромним условима једне приватне куће, а потом у новоизграђеном објекту у коме се и данас налази, у истом простору заједно са гимназијом „Бора Станковић”. У овој згради је до 1966. радила и гимназија „Светозар Марковић” која је Одлуком органа тадашње општине Ниш, пресељена у просторије дома ученика средњих школа у Нишу. У част Стевана Сремца, који је од 25. септембра 1879. до 1890. године, обављао дужност предавача, гимназија носи његово име од школске 1951/1952. године.Школство Ниша и околине у: Историја Ниша II. pp. 120-178, Градина и Просвета Ниш, 1983.
Данас школа има 32 одељења и пет смерова: филолошки (једно одељење по генерацији), сценско-аудиовизуелни (1 одељење по генерацији), географско-историјски (1 одељење по генерацији), друштвено-језички (3 одељења по генерацији) и природно-математички (2 одељења по генерацији).
Називи гимназије Од свог оснивања прва нишка гимназија променила је више назива: Нишка гимназија (1878—1898) • Гимназији краља Милана Првог у Нишу (1898—1903) • Српска Краљевска гимназија у Нишу (1903—1929) • Прва нишка мушка реална гимназија (1929—?) • Државна реална гимназија у Нишу (?—1951) • Гимназија „Стеван Сремац” (1951—?) • Прва нишка гимназија „Стеван Сремац” (?—?).Александра Илић: „Школски систем, наставници и ученици у Србији (1904—1918)”, у Два века образовања у Србији, ИПИ, Београд. 2005. pp. 137-141.Арсен Ђуровић: Модернизација образовања у Краљевини Србији 1905—1914, Историјски институт, Београд, 2004. pp. 43. и 402.
Простор школе Школску зграду у Улици Вождовој 27, површине 3874 m² користе у две смене Гимназије Стеван Сремац и Бора Станковић. Просторна оптерећеност (дневно кроз школу прође 1600 ђака) отежава рад обе школе. Свака школа у својој смени користи 25 учионица, од којих су четири мањег капацитета и не задовољавају прописане норматив за коришћења простора. Заједнички се користе кабинети за физику, хемију и биологију и фискултурна сала. Гимназија Бора Станковић има засебна два кабинета за рачунарство и информатику, као и библиотеку са преко 10 хиљада књига. У школи се налази и свечана сала коју користе обе гимназије и која служи за свечаности и догађаје које приређују обе школе.
Услови пре оснивања мини|<center>Кнез Милан Обреновић улази у Ниш након борби за ослобођење Ниша од Турака, које су отпочеле 29. децембра 1877.<center> Борбе за ослобођење Ниша од Турака, Кнежевина Србија је отпочела 29. децембра 1877. Кнез Милан Обреновић је ушао у Ниш 11. јануара 1878. Чланом 3 Санстефанског споразума Ниш је припојен Кнежевини Србији. У периоду од ослобођења до Мајског преврата Ниш је често називан Друга престоница Србије.
Ниш је после ослобођења постао погранични гарнизон, а након повлачења Турака и њихових школованих људи, остао је и без привреде, ваљане здравствене заштите, школских, културних и других установа. Почетком 1878. у Нишу је живело 12.801 становника. У граду је било јако мало високо школованих људи међу Србима, о чему говоре чињенице да је: „при првом попису становништва, непосредно након ослобођења Ниш имао 1.915 писмених мушкараца и 73 писмене жене, односно 15% од пописаног становништва”. Велики број необразованих захтевао је хитно отварање школа описмењавање становништва и стварање образованог кадра, како би се из мртвила покренуле и оживеле све наведене делатности у Нишу и околини.. мини|Једина општинска зграда, наменски грађена за школу била је ова из турског период код Саборног храма Одмах по ослобођењу у хигијенском погледу у граду је била стравична слика. Куће су углавном биле неусловне за становање, као и затечене основне школе (уништен инвентар, недостатак средстава за наставу књига и других учила), улице узане, прљаве као и дворишта у која се изливала отпадна вода. У двориштима се слободно чувала стока а водоснабдевање и уклањање отпадака било је нерешено, те су због велике близине загађивача и бунара биле честе епидемије цревних заразних болести. Туберкулоза, трбушни тифус, дизентерија, маларија и полне болести харале су градом због непостојања здравственог васпитања и школованих лекара и другог здравственог особља за правовремено лечење оболелих. Градом је владала велика смртност њених грађана, што је захтевало хитно оснивање болнице, и за ту намену школовање кадре.Павловић М, Антић Ч, Војна болница у Нишу, Монографија, Дирекција за издавачку и библиотечко-информатичку делатност, Београд,2010.
Према подацима о социјалној структури, наставом у основним школама Ниша највише су била обухваћена деца из богатијих слојева друштва; деца трговаца, занатлија и чиновника. После рата велика оскудица је била и у школском простору, и трајала је и велики број година и после ослобођења. Једина општинска зграда, наменски грађена за школу била је она из турског период код Саборног храма, а у тој школи одмах после ослобођења (школске 1877/78) било је 4 одељења, 4 учитеља и 312. ђака.
Ослобађањем Ниша од Турака и уласком у град српска војска грађанима Ниша није донела само слободу већ и привредни просветни и културни препород. Са њом у Ниш пристижу и први школовани људи који покрећу активност за оснивање школа, међу њима и гимназије у Нишу.
Значај оснивања мини|Зграда „Жуте гимназије“, познате и као „Аждаја из Јеронимове улице”, у којој је 1878. основана Прва нишка гимназија. Након ослобођења Ниша од Турака 1877. године, у Нишу и широј околине требало је решити низ проблема, какао би се што пре ликвидирало наслеђе заостало из турског периода и што пре у граду успоставио корак са савременим буржоаским токовима у Србији и Европи с краја 19. века. Убрзани развој занатства, саобраћаја, здравства, привреде, државне администрације и комуникација у државној управи у Нишу, као другом по значају граду у Кнежевини Србији, тражио је све већи број писменијих људи са много више општих и стручних знања.
Велики број неписмених и нешколованих радника, шегрта, калфи и неписмених сељака у селима око Ниша, није могао да обезбеди привредни и културни напредак овом граду и Кнежевини Србији. За развој производних снага, материјално богатство, културу и просвету као и ширу надградњу друштва наметала се потреба да се у граду Нишу што пре оснују нове основне, стручне и друге ниже више и средње школе.
Гимназија као најпопуларнија и најкомплетнија средња школа, била је предодређена да да најбоље образовање. Као таква избила је у први план и постала прва средња школа и „бастион културе” у тек ослобођеном Нишу.
У светлу ових сазнања, можемо схватити колико је значај у том периоду имало отварање Прве нишке гимназије, као прве средње школе, не само за Ниш већ и за знатно шире просторе југо—истока Србије.Петковић Р. Прва мушка гимназија 1878—1968, Ниш 1972
Оснивање Прве нишке гимназије имало је снажан утицај на културни и образовни ниво у граду Нишу који се огледао у следећем: мини|Професори Гимназије из 1900.: уредници часописа Градина. Стоје: Јеремија Живановић (главни сарадник) и Милан А. Костић (сарадник). Седе: Светозар Обрадовић (власник), Милан Банић (уредник) и Тодор Коблишка (сарадник). Еминентни професори Гимназије; Стеван Сремац, Стеван Никшић, Хенрих Лилер и Спира Калник, заједно са Милорадом Петровићем, учитељем из Сићева и Михајлом Димићем, глумцем, 1887. године, основали су прво позориште у Нишу под називом „Синђелић”. Њиховом заслугом и великим залагањем првог деловођа читаонице професор Стеван Сремац, у Нишу је 1879. године, основана прва читаоница за грађане. Иако је на почетку рада читаонице, број читалаца (чланова) био мали, из године у годину, са порастом броја писмених у Нишу, интересовање читалаца је све више расло. Тако је читаоница 1880. имала 107 чланова. Читаоница је поред бројних домаћих часописа поседовала и бројне иностране публикације: руске (3), турске(1), немачке и француске (8)... 22 домаћа и страна листа и часописа.Група аутора, Библиотекарство У:Историја Ниша, том други, Градина и Просвета Ниш. 1984. pp. 162-167. Професори Гимназије су 1894. године покренули оснивање Нишке градске библиотеке уз свесрдну помоћ епископа нишког Јеронима Јовановића, који је својим тестаментом, од 13. маја 1894. године, за потребе библиотеке завештао, своју кућу и своју библиотеку од 378 књига и преко 600 свезака. Власник, уредник и сарадници петнаестодневног часопис за забаву, поуку и књижевну критику, „Градина”, који је основан јануара 1900. и излазио у Нишу до октобра 1901. били су такође професори гимназије. Тако је пред крај 19. века, заједно са нешто касније основаном Приватном непотпуном шесторазредном школом за женску децу и Учитељском школом, Ниш постао стециште јаких интелектуалних кадрова, и после Београда други велики школски, просветни и културни центар Србије, у коме су с краја 19. и почетком 20. века излазила 54 часописа штампана у пет Нишких штампарија.Skerlić J. Istorijski pregled srpske štampe 1971-1911, Beograd 1912,
Гимназија кроз три века Гимназија у 19. веку Прва гимназија у Нишу почела је са радом непосредно по ослобођењу града од Турака, с јесени 1878, на основу одлуке Владе Кнежевине Србије и посебног указа Милана Обреновића. За почетак рада гимназији одређен је 1. октобар 1878, а за извођене наставе приватна кућа Бега Ђаковија у Јеронимовој улици у Нишу.
Због оскудног простора и слабе опремљености у ненаменској згради за гимназију, настава се одвијала у отежаним условима. Зато су родитељи ученика и имућније Нишлије у новчаним износима и школским инвентаром свесрдно помагали „да се недаће превазиђу и школи омогуће што повољнији услови за рад.” мини|десно|Један од пет првих наставника био је Стеван Сремац, чије име данас носи гимназија.
Прве школске године (1878/79) уписано је 48 ученика, у два одељења првог разреда, која су формирана 20. новембра 1878. У гимназији су се учили по првом програму следећи предмети: наука хришћанска, српски језик, латински језик, француски језик, немачки језик, математика, историја, (српска и општа), земљопис (политички, математички, физички), јественица (минерологија, ботаника, зоологија), физика (са основима хемије), цртање, краснопис и телесно васпитање. На завршном испиту ђаци су полагали предмете: црквена историја, српски језик, немачки језик, географија, аритметика, минералогија, цртање и краснопис.
У кратком извештају о нишким средњим школама из 1883/89 година, записано је да је тада било 329 ученика у седам разреда, са 18 матураната (16 положило матуру); 23 понављача, и 2 ђака која су изгубила право на образовање.
Школске (1879/80) знатно се повећавао број ђака и предавача па је нишка гимназија почела да ради по наставном плану и програму за седморазредну гимназију, а имала је I, II i III разред мушке и нешто мало женске деце, и пет наставника међу којима је био и Стеван Сремац. Године 19883/84 гимназија је имала седам разреда, а за десет година свога рада у првом веку постојања бројно стање ученика нарасло је на 400.
Виши течај учила су само деца из имућнијих породица: Социјално порекло 480 ученика по статистици наставе за 1888/99 је следеће: свештеника 21, државних чиновника 130, општинских и приватних чиновника 16, наставника 19, адвоката, лекара, апотекара 23, трговаца 124, земљорадника 45, занатлија 46, служитеља 6, надничара 14, непознато 35.
Нишка гимназија је, била главни иницијатор, организатор и носилац културног и просветног преображаја Ниша. Заслугом ученика и професора гимназије у Нишу је крајем 1879. године, основана прва читаоница за грађане. Број чланова-читалаца у почетку био је мали, али је непрестано из године у годину, све више растао. Поред бројних домаћих часописа читаоница је имала и већи број: руских, француских, турских и немачких часописа и књига. Први деловођа градске читаонице био је професор Стеван Сремац.