Барањска жупанија (, , , ) је била жупанија, односно управна јединица средњовековне Краљевине Угарске (11—16. век), а потом и нововековне Краљевине Угарске (од краја 17. века до 1918. године). Обухватала је историјску област Барању, а управно седиште жупаније био је град Печуј. Након 1918. године жупанија је подељена на северни (мађарски) и јужни (југословенски) део, а нова граница је утврђена Тријанонским споразумом (1920). Већи део територије старе Барањске жупаније данас је у оквиру Мађарске и припада савременој Барањској жупанији, док се мањи (јужни) део налази у оквиру Хрватске.
Географија мини|десно|265п|Барањска жупанија крајем 19. века
У време Аустроугарске, Барањска жупанија се граничила са жупанијама Шомођ, Толна, Бачко-бодрошком и Вировитичком (ова последња је била у саставу Хрватске-Славоније). Жупанија се налазила у регији Барања, дуж река Дунав и Драва. 1910. године је површина жупаније износила 5.176km².
Историја мини|265п|десно|Барањска жупанија 1370. године.
Жупанија је формирана у 11. веку као једна од жупанија Угарске и првобитно је обухватала подручја са обе стране реке Драве (данашњу Барању и део данашње Славоније). Након османског освајања у 16. веку, жупанија престаје да постоји, а овде се формира Мохачки санџак, административна јединица Османског царства.
Крајем 17. века, ово подручје постаје део Хабзбуршке монархије, а Барањска жупанија се обнавља у оквиру Краљевине Угарске. Нова жупанија је, међутим, за разлику од средњовековне, обухватала само подручја на левој обали Драве, а такво стање је остало на снази све до 1918. године.
Подела У завршној фази Првог светског рата, када је широм Краљевине Угарске дошло до друштвених превирања, у Будимпешти је 31. октобра 1918. године извршен политички преврат, што је убрзало процес распада Аустроугарске монархије. Недуго након аустроугарске капитулације (4. новембар) и склапања Београдског примирја (13. новембар), највећи део Барањске жупаније запосела је војска Краљевине Србије, док су само најсевернији делови остали под мађарском влашћу. У међувремену је 16. новембра у Будимпешти проглашено укидање монархије и стварање Мађарске Народне Републике, чиме је историјска Краљевина Угарска престала да постоји.
Пошто је већ 25. новембра (1918) на Великој народној скупштини у Новом Саду проглашено уједињење Баната, Бачке и Барање са Србијом, запоседнути део Барањске жупаније са седиштем у Печују интегрисан је у привремени систем управе који је на том подручју успостављен под влашћу новостворене Краљевине СХС.
У исто време, у преосталом (најсевернијем) делу Барањске жупаније, изван зоне запоседнуте од стране војске Краљевине СХС, наставила је да функционише мађарска власт. Такво стање је трајало до склапања Тријанонског споразума (1920), када је централни део жупаније са Печујем враћен под мађарску власт, док је крајњи јужни део (око 1163 -{km²}-) трајно припао Краљевини СХС.
Одредбе Тријанонског споразума спроведене су у дело тек током 1921. године, услед закашњења због покушаја формирања Барањско-бајске републике, након чега је мађарски део жупаније, са седиштем у Печују, наставио да постоји као савремена Барањска жупанија у Краљевини Мађарској, док је јужни део у Краљевини СХС накратко наставио да функционише као југословенска Барањска жупанија, са два среза (Дарда и Батина),Алманах Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, год. 1 (1921-1922), Загреб 1922, стр. 199. који су недуго потом прикључени Бачко-бодрошкој жупанији (1923), чиме је у административном систему Карљевине СХС престала да постоји Барањска жупанија.
Демографија Говорни језици, 1910. године: мађарски = 199.659 (56,6%) немачки = 112.297 (31,9%) српски = 13.048 (3,7%) хрватски = 10.159 (2,9%)
Религија, 1910. године: Католици = 272.866 (77,4%) Калвинисти = 41.201 (11,7%) Лутерани = 14.617 (4,2%) Православни = 14.114 (4,0%) Јевреји = 8.828 (2,5%)
Управна подела Почетком 20. века, управна подела Барањске жупаније била је следећа: Срез Срез СедиштеБрањин Врх ДардаХеђхатШашдМохачМохачПечујПечујПечварадПечварадШиклошШиклошСентлоринцСентлоринцГрадови — срезовиПечуј
Види још
Историја Барање Банат, Бачка и Барања
Референце
Литература
Категорија:Жупаније Краљевине Угарске Категорија:Окрузи и жупаније Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Категорија:Банат, Бачка и Барања Категорија:Историја Србије у савременом добу Категорија:Историја Војводине у савременом добу Категорија:Историја Мађарске у новом веку Категорија:Историја Хрватске под Хабзбуршком монархијом Категорија:Историја Барање