Буковинска митрополија,Григорије Микић, „Преглед историје хришћанске цркве — Српска црква“, шести део: Уједињење Српске Цркве и данашње стање такође Буковинско-черновичка митрополијаГригорије Микић, „Преглед историје хришћанске цркве — Српска црква“, честврти део: Православна Црква у Далмацији и Буковинско-далматинска митрополија, била је једна од три самосталне области Православне цркве унутар Аустроугарске, заједно са Ердељском и Карловачком митрополијом.Razvitak Pravoslavlja u Hrvatskoj od IX stoljeca do 1918-1922.godine (I. dio) Касније је прешла под јурисдикцију Румунске православне цркве, а укинута је током Другог светског рата.
Историја мини|Положај митрополије у Аустроугарској 1909, означено жутом бојом Корени митрополије сежу из Буковинске епархије, која је основана почетком 15. века и била делом Карловачке митрополије од 1783. од 1873. године. Царским указом од 11. октобра 1870. године епископ Гакман је добио звање архиепископа, а новим указом од 23. јануара 1873. године проглашен је за архиепископа черновичког и митрополита буковинско-далматинског.UNESCO: The residence of Bukovyna and Dalmatia metropolitans in Chernivtsi Тим чином митрополија је постала аутокефална црква а придружене су јој Далматинска и Бококоторска епархија из Карловачке митрополије.
Самом Буковином је управљао митрополит из Черновца, док су епархије у Далмацији били у надлежности епископа. Највиши црквени орган је био свети синод који се састајао само у ванредним околностима. Због географске удаљености епархија од митрополијског седишта синод није заседао у Черновцима већ у Храму Свете Тројице у Бечу. Свештенство се школовало на богословном факултету черновичког универзитета и задарској богословији. Црква је окупљала 535.042 верника и бројала око 330 свештеника у Буковини (1906); у Далматинској епархији 89.951 верника, 77 свештеника, 54 парохије и 3 манастира (1910); а у Бококоторској 31.275 верника, 64 свештеника, 44 парохије и 8 манастира.
Након слома Аустроугарске у Првом светском рату, митрополит Владимир Репта је допустио да се далматинске епархије врате Карловачкој митрополији 1919. године, које су потом ушле у обновљену Српску цркву. Исте године када је уједињена Румунија, Буковинска митрополија је, заједно са Ердељском и Бесарабијском, приључена Румунској цркви. Године 1925. променила је назив у Буковинско-хотинска митрополија. Избијањем Другог светског рата и совјетском окупацијом Буковине 1940. године, митрополија је расформирана и подељена у две епархије: Сучавску (јужну) и Черновичку (северну).DULCE BUCOVINÃ, VESELÃ GRÃDINÃ Румунија је следеће године повратила Буковину, па је митрополија поново успостављена — али то је било кратког века — престала је да постоји на крају рата новим доласком совјетских власти.
Данас, на простору северне (украјинске) Буковине делује Черновичка епархија Украјинске православне цркве, док у јужном (румунском) делу Молдавско-буковинска митрополија Румунске православне цркве са седиштем у Јашију.Biserica Ortodoxă Română: Organizarea Administrativă
Списак епископа буковинких Доситеј Хиреску"Богословски гласник", Београд 1905. (1782—1789) Данил Влаховић (1789—1822, умро у Дорни), Србин, претходно намесник бачког манастира Ковиља (од 1780-1786)"Српски сион", Сремски Карловци 15. јул 1907., а до 12. априла 1789. године управитељ и професор Православне богословије у Сучави, која је пренета 1790. године у Черновци. Исаија пл. Балошеску"Српски сион", Сремски Карловци 3. октобар 1893. (1823—1834) Јевгениј Хакман (1835—1873)
Списак митрополита Првим митрополитом је проглашен Јевгениј Гакман 23. јануара 1873. године, али није устоличен због изненаде смрти у марту исте године. Након њега су следили:Українська Православна Церква: 12 грудня — день заснування Чернівецької єпархії мини|150п|Теофил Бандела Теофил Бандела (1873—1875) Теоктист Блажевич (1877—1879) Силвестер Андрејевич-Морар (1880—1895), од 12. марта 1880. године је митрополит буковинско-далматински"Српски сион", Сремски Карловци, ? Аркадиј Чуперкович (1895—1902) Владимир Репта (1902—1924/25) Нектариј Котљарчук (1924/25—1935) Висарион Пују (1935—1940) Тит Симедреја (1940/41—1944/45), изабран за митрополита 13. јуна 1940, али устоличен 25. марта наредне године.DICŢIONARUL TEOLOGILOR ROMÂNI: tit simedrea
Списак епископа бококоторских Герасим Петрановић (1874—1906) Доситеј Јовић (1906—1910) Владимир Боберић (1911—1918)
Списак епископа далматинских Стефан Кнежевић (1853—1890) Никодим Милаш (1890—1910) Димитрије Бранковић (1913-1920)
Види још Резиденција буковинско-далматинских митрополита
Референце
Литература
Категорија:Митрополије Румунске православне цркве Категорија:Буковина Категорија:Православље у Далмацији Категорија:Православље у Црној Гори