Битољски вилајет () је био административно-управна јединица Османског царства од 1873. до 1912. године. Формиран је 1873. у склопу процеса административно-управних реформи Царства. Центар му је био у Битољу, где је заседао и управник ове области (валија) и где се налазила међуконфесионална обласна скупштина (идаре меџлис).

Вилајет је формиран као прилично велика управна област, која је обухватала западни део данашње западне Македоније, средишњи део Албаније и део северне Грчке. Простирао се на територији од приближно 32.000 km².

На северу је био ограничен ограничен Призренским вилајетом до његовог расформирања. а касније Косовским вилајетом од 1877. На југоистоку се граничио са Солунским вилајетом, на југу са Краљевином Грчком, на југозападу са Јањинским вилајетом, а на северу са Скадарским вилајетом.

Крајем 19. века Битољски вилајет је имао између 800.000 и 900.000 становника, а 1908. године тај број је порастао на 1.000.576.

Након Првог балканског рата Битољски вилајет је престао да постоји и подељен је између Краљевине Србије, Краљевине Грчке и Кнежевине Албаније.Кратка историја Битољског вилајета. Превео Глиша Елезовић, „Братство“ XXVII, стр. 43, Београд, 1933.

Административна подела По формирању вилајета у његов састав су улазили санџаци: Битољски санџак са казама: Битољском, Корчанском, Прилепском, Охридском, Костурском, Кожанском, реканском, Населичком (Анаселица), Леринском, Серфиџанском, Кичевском и Колоњском. Призренски санџак са казама: Призренском, Тетовском, Приштинском, Ђаковачком, Пећком, Гњиланском, Вучитрнском и Гусињском. Скадарски санџак са казама: Скадарском, Подгоричком, Тиранском, Кавајском, Акче Хисарском (Кроја) и Љешком. Скопски санџак са казама: Скопском, Кумановском, Штипском, Кривопаланачком, Радовишком, Кочанском и Кратовском. Дебарски санџак са казама: Горњо Дебарском, реканском, Елбасанском, Доњо Дебарском и Матском.

Со формирањем Скадарског вилајета, 1876. године, од Битољског вилајета је одузет Скадарски санџак, а формирањем Косовског вилајета одвојени су и Призренски и Скопски санџак. Пред ослобођење 1912. Битољски вилајет се састојао из Битољског, Дебарског, Елбасанског, Корчанског и Серфиче санџака.http://tarihvemedeniyet.org/documents/makaleler/20.%20yy%20Osmanli%20Vilayetleri.pdf↑ Brancoff, D.M. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, http://anemi.lib.uoc.gr/php/pdf_pager.php?filename=/var/www/anemi-portal/metadata/6/9/5/attached-metadata-5d3c137498cf87397083652dec9dfdac_1242889374/154547_w.pdf&pageno=8&width=1031&height=728&maxpage=141&lang=en

ВалијеWorld Statesmen — Macedonia + Име Године Осман паша септембар 1844 — август 1845. Мехмед Селим паша Енесте Насеки август 1845 — март 1848. Хафзи Мехмед паша Черкез март 1848 — мај 1850. Исмаил паша Пајасли мај 1850 — април 1851. Мустафа Тосун паша април 1851 — октобар 1853. Али Риза Мехмед паша новембар 1853 — февруар 1854. Мазхар Осман паша Арнаут септембар 1858 — август 1859. Ебубекир Рустем паша август 1859 — март 1860. Мустафа паша Алјанак март 1860 — јули 1863. Махмуд паша јули 1863 — јануар 1864. Исмаил Хак паша Шехсуварзаде Лесковакли новембар 1865 — јули 1869. — јули 1869 — јули 1874. Ђурчи Али Саиб паша јули 1874 — јануар 1875. Бајтар Мехмед Рефет паша јануар 1875 — јуни 1875. Мехмед Редиф паша Бурсали јуни 1875 — септембар 1875. Ђурчи Али Саиб паша септембар 1875 — мај 1876. Ибрахим Девриш паша Ловчали мај 1876 — децембар 1876. Абди паша Черкез децембар 1876 — април 1877. Асаф паша април 1877 — март 1879. Ахмед Мухтар паша Катърджиоглу март 1879 — август 1880. Ахмед Ејуб паша август 1880 — октобар 1884. Али Кемали паша Солемезоглу октобар 1884 — август 1887. Халил Рифат паша август 1887 — јуни 1889. Ахмед Ејуб паша јуни 1889 — октобар 1889. Мехмед Фаик паша Селаникли октобар 1889 — април 1895. Абдулерим паша Бурсали април 1895 — децембар 1901. Хасан Едип паша децембар 1901 — февруар 1903. Али Риза паша февруар 1903 — август 1903. Ебубекир Хазим беј Тепејиран август 1903 — децембар 1906. Ахмед Решид беј децембар 1906 — февруар 1907. Фахри паша ноембар 1908 — октобар 1909. Мехмед Решид паша Мектубизаде октобар 1909 — ноембар 1910. — новембар 1910 — јануар 1912. Али Мюнуф беј Јегенага јануар 1912 — август 1912. Бехчет Јусуф беј 1 август 1912.

Референце

Литература

Категорија:Вилајети Османског царства Категорија:Историја Македоније под Османским царством Категорија:Историја Албаније у новом веку Категорија:Историја Грчке у новом веку