десно|180п Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Раднички покрет Југославије и Комунистичку партију Југославије (КПЈ), као и општа политичка дешавања која су се догодила у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца током 1922. године.

1922. година Календар Јануар ’22 Фебруар ’22 Март ’22 Април ’22 Мај ’22 Јун ’22 П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н 1 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 1 2 1 2 3 4 5 6 7 1 2 3 4 2 3 4 5 6 7 8 6 7 8 9 10 11 12 6 7 8 9 10 11 12 3 4 5 6 7 8 9 8 9 10 11 12 13 14 5 6 7 8 9 10 11 9 10 11 12 13 14 15 13 14 15 16 17 18 19 13 14 15 16 17 18 19 10 11 12 13 14 15 16 15 16 17 18 19 20 21 12 13 14 15 16 17 18 16 17 18 19 20 21 22 20 21 22 23 24 25 26 20 21 22 23 24 25 26 17 18 19 20 21 22 23 22 23 24 25 26 27 28 19 20 21 22 23 24 25 23 24 25 26 27 28 29 27 28 27 28 29 30 31 24 25 26 27 28 29 30 29 30 31 26 27 28 29 30 30 31 Јул ’22 Август ’22 Септембар ’22 Октобар ’22 Новембар ’22 Децембар ’22 П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н 1 2 1 2 3 4 5 6 1 2 3 1 1 2 3 4 5 1 2 3 3 4 5 6 7 8 9 7 8 9 10 11 12 13 4 5 6 7 8 9 10 2 3 4 5 6 7 8 6 7 8 9 10 11 12 4 5 6 7 8 9 10 10 11 12 13 14 15 16 14 15 16 17 18 19 20 11 12 13 14 15 16 17 9 10 11 12 13 14 15 13 14 15 16 17 18 19 11 12 13 14 15 16 17 17 18 19 20 21 22 23 21 22 23 24 25 26 27 18 19 20 21 22 23 24 16 17 18 19 20 21 22 20 21 22 23 24 25 26 18 19 20 21 22 23 24 24 25 26 27 28 29 30 28 29 30 31 25 26 27 28 29 30 23 24 25 26 27 28 29 27 28 29 30 25 26 27 28 29 30 31 31 30 31

Догађаји

Јануар десно|мини|300п|Подела Краљевине СХС на 33 области 7. јануар У Београду 7. и 8. јануара одржана Земаљска конференција представника свих реформистичких синдиката Југославије, којој је присуствовало 65 делегата и на којој су се Главни раднички савез Србије из Београда, Главни раднички савез Босне и Херцеговине из Сарајева, Опћи раднички савет за Хрватску и Славонију из Загреба, Опћи раднички савет за Босну и Херцеговину из Сарајева и Струковна комисија Словенија из Љубљане ујединили у Главни раднички савез Југославије (ГРСЈ). Овом уједињењу претходиле су дуге организационе и идејне припреме и оштра борба између центрумаша и десних социјалиста за првенство и власт у југословенском социјалреформистичком покрету. На Конференцији је усвојена „Резолуција о уједињењу“, која је предвиђала учлањење ГРСЈ у Амстердамску синдикалну интернационалу, као и Привремена правила ГРСЈ. Такође је и изабрано руководство ГРСЈ са средиштем у Београду.

8. јануар У Загребу одржана Оснивачка конференција Међусавезног сндикалног одбора за Хрватску и Славонију, уз учешће 41 делегата — представника организација транспортних и саобраћајних радника и службеника, грађевинских, дрводељских, кожарско-прерађивачких, живежарских, металских, монополских, каванских, шивачко-одјевних и графичких радника. На Конференцији је донесен Правилник и изабран Извршни одбор (1923. је променио назив у Одбор Независних синдиката за Хрватску и Славонију и све до забране његовог деловања 1929. године имао је водећу улогу у организовању радничких акција и штрајкова).

11. јануар У Тузли од 11. новембра до 16. фебруара вођен судски процес против 20 учесника (тужилац је првобитно подигао оптужницу против 350 лица) генералног штрајка рудара познатог као „Хусинска буна“. На овом процесу је Јуро Керошевић (1900) из Хусина, који је био оптужен за убиство жандарама, осуђен на смрт (после капмање, који је предводила илегална КПЈ и великог притиска јавности, 4. децембра смртна казна му је замењена за 20 година затвора). Међу осуђенима на временске казне у овом процесу су били — Осман Ђуловић (1893) из Босанског Петровца, осуђен на 15 месеци тешког затвора; Карло Железник (1880) из Загорја на Сави, осуђен на годину дана тешког затвора; Симо Топаловић (1897), на 15 месеци затвора; Фрањо Марић (1882), из Хусина и Мијо Томић (1892) из Љубаца, на годину дана затвора; Иван Брацун (1882) из Копривнице, код Брежица и Марко Фидлер (1884) из Местиније, код Цеља на десет месеци затвора и др.

25. јануар У Београду од 25. јануара до 23. фебруара вођен судски процес тзв „Видовдански процес“ — против 33 оптужена комуниста, због атентата на краља Александра, 28. јуна 1921. године. Међу оптуженима су били и бивши народни посланици КПЈ, који нису имали никакве везе са атентатом, јер је он изведен у самосталној замисли Спасоја Стејића, који је овом процесу осуђен на смрт (ова казна му је касније замењена са 20 година робије). Поред Стејића, осуђени су били — Лајош Чаки на 20, Сава Николић на 4, Шимон Паликаш и бивши поласници КПЈ на по 2 године. Међу осуђеним посланицима КПЈ, били су — Никола Ковачевић, Владимир Ћопић, Филип Филиповић, Милош Требињац, Владимир Мирић, Драгомир Марјановић, Лазар Стефановић, Иван Чоловић, Живота Милојковић и Ђуро Салај (пошто су у време суђења Сима Марковић и Павле Павловић били ван земље, њима је суђено накнадно — Марковићу у децембру, а Павловићу тек јуна 1924). Оптужене комунисте на процесу су бранили адвокати — Триша Кацлеровић, Рајко Јовановић, Драгиша Васић, Милорад Пантовић и др.

Фебруар 3. фебруар У Сарајеву покренут лист „Радничко јединство“, орган Међусавезног синдикалног одбора за Босну и Херцеговину. Лист је излазио до 15. јуна 1923. године и до тада је изашао 61 број. Излазио је у тиражу од око 2.000 примерака и поред територије Босне и Херцеговине, лист је растуран и међу радништвом на територији: Славоније, Хрватске, Далмације и Србије. Одговорни уредник листа био је Данило Поњарац, а један од чланова редкције био је и Ђуро Ђаковић.

19. фебруар У Загребу покренут лист „Борба“. Лист је као „независни политички и друштвени лист“ покренула група комуниста и излазио је једном недељно. Као легално марксистичко гласило лист је од стране власти више пута забрањиван и заплењиван, па је због тога више пута мењао званични назив — „Борба, независни политички и друштвени лист“; „Борба, орган Независне радничке партије Југославије“; „Радничка борба“ и „Борба, радничко-сељачке новине“. Дефинитивни крај изласка Борбе, у овом периоду, наступио је шестојануарском диктатуром 1929. године. Лист је поново покренут у току Народноослободилачког рата, 19. октобра 1941. године у ослобођеном Ужицу. У предратном периоду у „Борби“ су између осталих као уредници учествовали — Златко Шнајдер, Владимир Чопић, Иван Крндељ, Огњен Прица, Јосип Краш, Веселин Маслеша, Маријан Стилиновић и др.

28. фебруар Влада Краљевине СХС усвојила „Закон о заштити радника“, који је на снагу ступио 14. јуна исте године. Овим законом регулисана су радничка права (више у корист послодаваца) — радно време, хигијенско-технички услови рада, право синдикалног организовања, избор и деловање радничких повереника и радничких комора и др. У складу са овим законом основане су и Државне берзе рада, које су биле самосталне установе са задатком да регулишу однос између понуде и потражње радне снаге, запошљавају раднике и пружају помоћ незапосленима. Поред месних берзи рада, које су биле основане у свим привредно развијеним местима, основана је и Средишна берза рада, са седиштем у Београду и она је била помоћни орган Министарства социјалне политике.

Март десно|мини|250п|Споменик револуционару Алији Алијагићу у Делницама. 8. март У Загребу извршена смртна казна вешањем над Алијом Алијагићем (1896—1922), чланом КПЈ и организације „Црвена правда“, који је 21. јула 1921. у Делницама убио Милорада Драшковића, министра унутрашњих послова Краљевине СХС и једног од твораца „Обзнане“. Он је истог дана сахрањен на гробљу Мирогој (касније су његови посмртни остаци пренети у село Турију, код Бихаћа), а сахрани је поред његовог брата Мухарема, присуствовао и велики број омладине. Током вечери је дошло до сукоба комуниста-демонстраната који су певајући револуционарне песме протестовали против Алијагићевог убиства и том приликом је ухапшено троје демонстраната.

19. март У Сплиту одржана Оснивачка конференција Међусавезног синдикалног савеза за Далмацију, на којој је донет Правилник и изабрано руководство.

Април 1. април У Београду отпочео штрајк млинарских и пекарских радника на којем су радници тражили увођење осмочасовног радног времена и повећање надница за 50%. После 17 дана штрајка, послодавци су усвојили тражено радно време и повећање надница за 20%.

26. април Влада Краљевине СХС донела „Уредбу о подели земље на области“, којом је Краљевина СХС подељена на 33 административне области. Предлог „Закона о подели државе на области“ изнет је пред Народну скупштину још октобра 1921. године, али је тамо наишао на оштар отпор „Хрватског блока“ (ХРСС, ХСП и ХЗ), па је стога Влада Николе Пашића била принуђена да земљу подели на основу Уредбе. Ова подела је настала по географском, социјалном, економском, али и етничком и историјском начелу, а њом је данашња Србија била подељена на 18, Босна и Херцеговина на 6, Хрватска на 4, Македонија на 3, Словенија на 2, а Црна Гора се нашла у једној области. Центри области су били — Бањалука, Београд, Битољ, Бихаћ, Ваљево, Врање, Вуковар, Дубровник, Загреб, Зајечар, Карловац, Крагујевац, Крушевац, Љубљана, Марибор, Мостар, Ниш, Нови Сад, Осијек, Пожаревац, Приштина, Сарајево, Скопље, Смедерево, Сплит, Травник, Тузла, Ћуприја, Ужице, Цетиње, Чачак, Шабац и Штип. Областима су владали велики жупани које је постављала Влада (ова подела земље трајала је све до 1929. када је земља подељена на бановине).

Мај 1. мај Широм Југославије, уз забрану власти прослављен 1. мај — Празник рада. У Београду је првомајска прослава изведена у Кошутњаку уз учешће преко 4.000 радника (требало је да се одржи испред кафане „Таково“, али је забранила полиција). У Загреб је првомајска прослава одржана у биоскопу „Метропол“ и просторијама Пиваре, али уз присуство полиције. У Љубљани је одржана заједничка манифестација радничких странака и група, на којој су учествовали комунисти и социјалисти. Првомајске прославе одржане су и у Сарајеву (уз учешће око 2.000 радника), Тузли, Травнику, Дрвару, Нишу, Краљеву, Ваљеву, Чачку и Земуну.

7. мај У Загребу, у згради Типографског дома одржан Прв конгрес Савеза графичких радника Југославије. Од овог Конгреса је радничка јавност очекивала да се Савез графичара одлучи да ли ће приступити прокомунистичком Међусавезном синдикалном одбору или реформистичком Главном радничком савезу Југославије. Међутим, Савез графичара је на Конгресу донео одлуку о својој неутралности и чланству у стручној интернационали графичара (Савез је током читавог међуратног периода остао неутралан, иако су многе његове подружнице сарађивале са организацијама КПЈ).

14. мај Влада Краљевине СХС усвојила је „Закон о осигурању радника“, који је ступио на снагу 30. маја исте године. Овај Закон био је допуњена „Уредбе о осигурању радника за случај болести и несреће на послу“, која је донета 27. јуна 1921. године. Као допуна ове Уредбе, нашле су се одредбе о осигурању у случају изнемоглости, страости и смрти, с тим што су ове одредбе ступиле на снагу тек у јулу 1925. године. Осигурање радника обављали су Окружни уреди за осигурање радника, којима је руководио Средишни уред за осигурање радника у Загребу (рудари и железничари су били посебно осигурани).

29. мај На Загребачком свеучилишту, група либералних студената и група студената комуниста основале Галилејев клуб „Ипак се окреће“ (). Овај клуб, који се у основи бавио проблемима социологије, је временом постао замена за „Обзнаном“ распуштени Клуб студената комуниста и легално се бавио пропагирањем ставова КПЈ и СКОЈ-а међу студентском и радничком омладином. Почетком 1923. године је био забрањен од полиције, али је убрзо потом основан нови студентски клуб — Клуб студената марксиста, који је био иста организација само са новим називом и мало другачијим друштвеним правилима. Овај нови студентски клуб постојао је све до увођења „шестојануарске диктатуре“, 1929. године.

Јун 15. јун