Стефан Јовић (Ниш, 3. новембар 1990) српски је кошаркаш. Игра на позицији плејмејкера, а тренутно наступа за Арис.
На почетку каријере наступао за краљевачку Слогу, затим за Раднички из Крагујевца након чега је у септембру 2014. прешао у Црвену звезду. Са Звездом је по три пута био освајач Јадранске лиге и првенства Србије док је два пута освојио Куп Радивоја Кораћа. Добио је и награду за најкориснијег играча финала Јадранске лиге у сезони 2015/16. У иностранству је наступао за Бајерн Минхен, Химки, Панатинаикос, Сарагосу и Валенсију.
Са сениорском репрезентацијом Србије освојио је сребрне медаље на Светском првенству 2014, Олимпијским играма 2016, Европском првенству 2017. и на Светском првенству 2023. године.
Клупска каријера Почеци Јовић је кошарку је почео да тренира у Беопетролу из Ниша. Из Беопетрола је прешао у Ергоном са којим је 2005. године освојио кадетско првенство Србије и Црне Горе. Након тога је прешао у Здравље из Лесковца. Тамо је остао годину дана, након чега се вратио у Ниш где је заиграо за КК Ниш. Помогао је клубу да уђе у Другу лигу, а те сезоне је био проглашен за најкориснијег играча првенства.
Партије које је пружио препоручиле су га да пређе у Слогу из Краљева, у којој га је прве сезоне тренирао Бојан Кусмук. У Слоги је одиграо две сезоне, а Кусмук га је препоручио свом колеги Мирославу-Мути Николићу који је у то време био тренер Радничког из Крагујевца.
Раднички Крагујевац У јулу 2012. потписао је уговор са Радничким из Крагујевца. Николић му је убрзо дао капитенску траку, али након само пар месеци управа Радничког ће му је одузети јер је Стефан после победе Звезде у дербију над Партизаном на друштвеним мрежама прослављао победу црвено-белих, што се управи клуба није допало. У сезони 2012/13. добио је прилику на осам мечева у АБА лиги, док је у Суперлиги Србије на седам утакмица постигао 32 поена. Наредне сезоне у регионалном такмичењу бележи просечно 4,3 поена, 2,7 асистенција и 1,4 украдене лопте за 21 минут, док пропушта завршницу и доигравање домаћег шампионата због повреде.
Црвена звезда У септембру 2014. је потписао трогодишњи уговор са Црвеном звездом. У црвено-белом дресу освојио је први клупски трофеј у каријери — Куп Радивоја Кораћа за 2015. годину. Након тога је у наставку сезоне 2014/15. освојио и Јадранску лигу као и Првенство Србије и тако исписао историју Црвене звезде која је по први пут освојила више од једног трофеја у сезони.
На утакмици против Бајерна у Минхену, одиграној 12. новембра 2015, Јовић је предводио свој тим до победе са само 4 поена али и 19 асистенција, чиме је тада поставио рекорд Евролиге по броју асистенција на једној утакмици. У наставку сезоне 2015/16. освојио је са клубом поново трофеј Јадранске лиге. Јовић је проглашен за најкориснијег играча финалне серије Јадранске лиге. Звезда је одбранила титулу победом над Мега Лексом са 3-0 у победама, а Јовић је имао просечан индекс корисности 15,6. У првом мечу је постигао 11 поена уз девет асистенција, у другом је имао по девет поена и проигравања, док је у трећем био на три поена уз шест асистенција. На крају сезоне са клубом је одбранио и титулу првака Србије.
Јовић је провео у Црвеној звезди и сезону 2016/17. у којој су освојена сва три домаћа трофеја.
Иностранство Дана 14. јула 2017. је потписао двогодишњи уговор са немачким Бајерном из Минхена. Са Бајерном је провео наредне две сезоне у којима је оба пута освојио Бундеслигу Немачке.
У јулу 2019. потписао је уговор са Химкијем. Током боравка у руском клубу имао је проблема са повредама па је пропустио већи број утакмица. У другој сезони је клуб запао у финансијске проблеме након чега је Јовић затражио раскид уговора.
Дана 7. јануара 2022. потписао је уговор са Панатинаикосом до краја 2021/22. сезоне.
Сезону 2022/23. почео је без клуба али је у децембру 2022. потписао за шпанског АЦБ лигаша Сарагосу до краја сезоне. Иако је у јуну 2023. продужио уговор са Сарагосом, Јовић је након запажених партија на Светском првенству 2023. прешао у шпанског евролигаша Валенсију.
Јовић се у септембру 2025. године вратио у Бајерн из Минхена, започевши свој други мандат у немачком клубу. Током сезоне 2025/26. искусни српски плејмејкер је био важан део ротације на позицији организатора игре, најпре под вођством Гордона Херберта, а касније и Светислава Пешића, који је преузео клупу у децембру. У Евролиги је одиграо 19 утакмица, бележећи просечно 5,3 поена и 4,3 асистенције за око 18 и по минута на паркету.
У јулу 2026. године, Јовић је потписао уговор са грчким Арисом из Солуна.
Репрезентација Са млађим селекцијама државног тима 2013. године је освојио сребро на Медитеранским играма и бронзу на Универзијади.
За сениорску репрезентацију Србије је дебитовао на Светском првенству 2014. у Шпанији и освојио сребрну медаљу. У девет утакмица је проводио у игри просечно 16 минута уз учинак од три поена, 2,1 скок, 1,7 асистенција и 1,33 украдене лопте, по чему је био најбољи у екипи. За два поена је шутирао 64,3% (9/14), а са линије слободних бацања 85,7% (6/7).
Са репрезентацијом је освојио и сребрну медаљу на Олимпијским играма у Рију 2016. као и на Европском првенству 2017. године.
Носио је је дрес Србије и на Светском првенству 2019. у Кини када је национални тим заузео пето место. Са репрезентацијом Србије је освојио сребрну медаљу на Светском првенству 2023 које је играно у Индонезији, Јапану и на Филипинима.
Први је кошаркаш из Ниша који је наступао за репрезентацију Србије.
Успеси Клупски Црвена звезда: Првенство Србије (3): 2014/15, 2015/16, 2016/17. Јадранска лига (3): 2014/15, 2015/16, 2016/17. Куп Радивоја Кораћа (2): 2015, 2017. Бајерн Минхен: Првенство Немачке (2): 2017/18, 2018/19. Куп Немачке (1): 2018.
Репрезентативни Медитеранске игре: Датотека:Silver medal icon.svg 2013. Универзијада: Датотека:Bronze medal icon.svg 2013. Светско првенство: Датотека:Silver medal icon.svg 2014, 2023. Олимпијске игре: Датотека:Silver medal icon.svg 2016. Европско првенство: Датотека:Silver medal icon.svg 2017.
Појединачни Најкориснији играч финала Јадранске лиге (1): 2015/16. Најбољи спортиста СД Црвена звезда (1): 2016. Идеална стартна петорка Јадранске лиге (1): 2016/17.
Статистика
Евролига
| style="text-align:left;"| 2014/15. | style="text-align:left;" rowspan=3| Црвена звезда | 19 || 1 || 13.6 || .361 || .261 || .625 || 2.1 || 2.8 || 1.0 || .1 || 2.9 || 4.8 |- | style="text-align:left;"| 2015/16. | 27 || 22 || 23.2 || .408 || .356 || .788 || 3.0 || 5.7 || 1.2 || .1 || 7.0 || 9.7 |- | style="text-align:left;"| 2016/17. | 23 || 23 || 23.9 || .426 || .291 || .613 || 2.1 || 5.6 || 1.3 || .0 || 7.5 || 9.3 |- | style="text-align:left;"| 2018/19. | style="text-align:left;"| Бајерн Минхен | 23 || 17 || 21.5 || .510 || .400 || .741 || 2.4 || 4.6 || 1.3 || .0 || 8.3 || 10.2 |- | style="text-align:left;"| 2019/20. | style="text-align:left;"| Химки | 23 || 17 || 23.4 || .576 || .532 || .618 || 1.9 || 4.2 || 1.3 || 0 || 7.6 || 10 |- class="sortbottom" | style="text-align:center;" colspan=2| Каријера | 115 || 80 || 21.1 || .460 || .376 || .684 || 2.3 || 4.7 || 1.2 || .1 || 6.8 || 9.0
Референце
Спољашње везе
Стефан Јовић на веб-сајту Евролиге
Категорија:Рођени 1990. Категорија:Спортисти из Ниша Категорија:Српски кошаркаши Категорија:Плејмејкери Категорија:Кошаркаши Ариса Категорија:Кошаркаши Бајерн Минхена Категорија:Кошаркаши Валенсије Категорија:Кошаркаши Панатинаикоса Категорија:Кошаркаши КК Раднички Крагујевац Категорија:Кошаркаши Сарагосе 2002 Категорија:Кошаркаши Слоге Категорија:Кошаркаши Химкија Категорија:Кошаркаши Црвене звезде Категорија:Кошаркаши на Летњим олимпијским играма 2016. Категорија:Српски олимпијци на Летњим олимпијским играма 2016. Категорија:Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 2016. Категорија:Освајачи олимпијских медаља у кошарци Категорија:Освајачи сребрних олимпијских медаља за Србију Категорија:Кошаркаши на Европском првенству 2017. Категорија:Кошаркаши на Европском првенству 2025. Категорија:Освајачи медаља на Европским првенствима за Србију Категорија:Кошаркаши на Светском првенству 2014. Категорија:Кошаркаши на Светском првенству 2019. Категорија:Кошаркаши на Светском првенству 2023. Категорија:Студенти Универзитета Унион — Никола Тесла