Безвучни надзубни или алвеоларни фрикатив јесте сугласник који се користи у великом броју говорних језика. Симбол у Међународном фонетском алфабету који представља овај звук је //. Тај глас је један од најчешћих гласова у светским језицима уопште. Ако неки језик има фрикативе, онда ће највероватније истовремено поседовати и фонему /ѕ/. Међутим постоје и изузеци (на пример туркменски језик. Поједини језици аустралијских домородачких народа, поседују фрикативе, међутим не и сибиланте ([s], [z], [ʃ], [tʃ], [dʒ], [ʒ]). Сибиланти, или у најмању руку сибилантни фрикативи су такође одсутни и у такозваним сесео дијалектима Андалузије, где [θ] замењује сугласник [s].
Карактеристике Карактеристике безвучног алвеоларног фрикатива:
Начин артикулације је фрикативни, што значи да је произведен усмеравањем протока ваздушне струје из плућа низ језик до места артикулације, на коме је усредсређена на оштре ивице скоро стиснутих зуба, узрокујући високофреквентну турбуленцију. Место артикулације је алвеоларно што значи да врх језика додирује алвеоле. Фонација је безвучна, што значи да гласне жице не трепере током артикулације.
Појава Примери језика где се јавља ова фонема: Језик Реч ИПА Значење Напомене адигејски 'ја' арапски књижевни стандард 'сести' јерменски источнојерменски дијалекат 'планина' баскијски 'ватра' Апикални сугласник. Овај језик прави разлику између апикалног /s̺/ и ламиналног бурмански 'ја једем сада' кинески кантонски 閃 sim2 'светлуцати' мандарински 三 sān 'три' чешки 'свет' дански 'продати' холандски стандардни 'камен' холандски 'бити' У дијалектима који спајају и у једну фонему . фризијски Алофон фонеме на почетку речи и иза безвучних сугласника. енглески 'песак' ферјарски 'песак' фински fi|sinä'}} || || 'ти' || |- | colspan="2" | француски || || || 'чело'|| |- | colspan="2" | грузијски || || ||'три'|| |- | colspan="2" | немачки || || || 'ујед'|| |- | грчки||атински дијалект || || || 'као'|| |- | colspan="2" | хебрејски || || || 'књига'|| |- | colspan="2" | Хинду || || || 'година'|| |- | colspan="2" | мађарски || || || 'острво' || |- | colspan="2" | италијански || || || 'идеш до'|| |- | colspan="2" | јапански || || || 'множина'|| |- | colspan="2" | кабардински || || || 'ја'|| |- | colspan="2" | корејски || || || 'во'|| |- | colspan="2" | македонски || || || 'скок' || |- | colspan="2" | малајски || || || 'један' || |- | colspan="2" | малтешки|| || || 'тврдо' || |- | colspan="2" | маратхи || || || 'равно'|| |- | colspan="2" | норвешки || || || 'песак'|| |- | окситански || лимузински|| maichent || || 'лоше'|| |- | colspan="2" | пољски || || || 'сом'|| |- | colspan="2" | персијски|| سیب/sib'' 'јабука' португалски 'ловим' румунски 'глув' руски 'коса' Разликује обичну и палатализовану варијанту. словачки 'свет' шпанскилатиноамерички 'скакач' шведски 'седиште' тода 'новац' турски 'вода' украјински 'село' Урду 'година' вијетнамски 'далеко' западнофризијски 'со' нуосу 'умрети'
Категорија:Надзубни сугласници Категорија:Сугласници Категорија:Струјни сугласници