мини|Тома Живановић с мајком Станијом и сестром Ангелином, око 1902. мини|Francusko izdanje *Les problèmes fondamentaux du droit criminel* [Основни проблеми кривичног права], Toma Živanović, 1929, Pariz, Rousseau et Cie izdavači.
Тома Живановић (Параћин, 6/18. фебруар 1884 — Београд, 31. март 1971) био је професор Правног факултета у Београду Народна енциклопедија, Ст. Станојевић, Загреб, 1925.- 1929. . теоретичар Кривичног права, и правни филозоф познат по увођењу трипартитног система у кривичном праву (кривично дело - кривица - казна), и доприносу објективатизацији кривичног права.
Биографија Академик Тома Живановић рођен је 1884. године у Параћину од оца Стевана занатлије и мајке Станије домаћице. Основну школу и нижу гимназију је завршио у Параћину. Даље школовање је наставио у Београду. Правни факултет је завршио 1906. у Београду. По завршеним студијама на Правном факултету у Београду, Тома Живановић одлази на стручно усавршавање у Париз где се рађа његова теорија узрочности, која је од тада до данас опште прихваћена у кривичноправној теорији и пракси.1907. године је права и криминалистичку школу завршио у Паризу. 1908. године је докторирао у Паризу на праву. 1909. године је постао доцент на Правном факултету у Београду.
Тома Живановић је 1922. године изабран за дописног члана Српске краљевске академије, а 1926. године за редовног члана исте академије„Нови академици”, Политика, 19. феб. 1926, стр. 6 (на истој седници за дописног члана изабран је Иво Андрић, а нешто прије Милутин Миланковић). Редовни професор на Правном факултету у Београду је од 1920. године, где предаје материјално кривично право. У то време су предавали Слободан Јовановић, Ђорђе Тасић, Михаило Илић и други. У време рата факултет није радио, а у згради се налазила немачка команда. Више професора је отерано на робију у Бањички логор, а два, Михаило Илић и Ђорђе Тасић су стрељани 1944. године. После Другог светског рата Томи Живановићу је било забрањено да предаје на Правном факултету у Београду.
Дела и траг Тома Живановић је био у потпуности посвећен науци, поред кривичног права бавио се и правном филозофијом. Његова важнија дела су: Систем синтетичке правне филозофије Основи кривичног права (српског) Основи кривичног права Краљевине Југославије Основи војничког права О иступима Написао је велики број чланака на српском и страним језицима. Примера ради наводимо да постоји више теорија о појму криминологије, које уско дефинишу криминологију као науку о казни. Међутим приваћена је његова трипартитна теорија по којој је криминологија наука која се бави свеобухватним проучавањем злочина и извршиоца користећи при томе сазнања из других наука.
Ова теорија је прихваћена како код нас, тако и у научним круговима Италије, Француске, Канаде и другим земаља. Изузетно плодан рад Томе Живановића, који је значајно унапредио не само правну науку већ и комплетну правничку структуру опште је признат и високо вреднован у свету.
Амфитеатар IV на Правном факултету Универзитета у Београду носи његово име.
Референце
Литература
Народна енциклопедија, Ст. Станојевић, Загреб, 1925- 1929.
Спољашње везе Биографија на сајту САНУ
Категорија:Рођени 1884. Категорија:Умрли 1971. Категорија:Параћинци Категорија:Српски правници Категорија:Професори Правног факултета Универзитета у Београду Категорија:Академици САНУ Категорија:Доктори правних наука Категорија:Ученици Прве београдске гимназије