десно|безоквира|271x271п 1594. је била проста година.
Догађаји
Банатски устанак је био један од три највећа устанка у српској историји и највећи устанак пре Првог српског устанка. Срби у области Баната (тада у саставу османског Темишварског пашалука) су 1594. године, током Дугог рата, започели велики устанак против турске власти. Центар устанка је био око Вршца, а његов вођа је био Теодор Несторовић, епископ Вршца. Друге две вође устанка су били бан Сава и војвода Веља Миронић.
Фебруар
19. фебруар — Сигисмунд III Васа je крунисан за шведског краља након што је обећао да ће одржати лутеранизам у земљи (Сигисмунд је од раније пољско-литвански владар). 27. фебруар — Хенри IV Ланкастер крунисан за краља Француске у Шартру.
Март
10. март — Краљевска војска принудила на предају Ноград, последњу турску тврђаву на северозападу "турске" Угарске. 22. март — Хенри IV Ланкастер коначно ушао у Париз. март — Банатски устанак.
Април
14. април — Краљ Рудолф II именовао свог брата Матију за замјеника у Угарској и другим земљама. 16. април — Од тровања умро Фердинандо Станли, пети Еарл од Дербија, други на реду за енглеску круну.
Мај
4. мај — Надвојвода Матија опсједа Острогон, уз помоћ српских житеља заузео горњи град не и саму тврђаву. 7. мај — Спаљивање моштију светог Саве. мај — Банатски устанак се ипак појачава: падају Бечкерек, Липово, Тител и др.; на крају ипак морају побећи у Ердељ (кнез Жигмунд Батори). Владика Теодор отишао у Ердељ па одран од Турака по повратку. У ово време се побунили и Срби око Пећи.
Јун
1. јун — Херберстеин провалио у Пакрачки санџак, 4. 6. запалио Сирач. 5. јун — Вилем Баренц кренуо на прво путовање потраге за Североисточним пролазом (стиже до Нове Земље). 11. јун — Принципалиа: шпански краљ Филип II. признаје права и привилегије домородачких племића и поглавара на Филипинима.
Јул
1. јун — Англо-шпански рат: на крају акције код залива Сан Матео (Еквадор), Шпанци заробили енглеског поморца Ричарда Хавкинса. 10. јун — Срби поражени око Бечеја и Бечкерека, беже у Ердељ. 14. јун — Сигисмунд поставио свог стрица Карла за намесника у Пољској-Литванији. 22. јун — Осамдесетогодишњи рат: холандски републиканци заузели Гронинген (заокружен север Холандије). јун — Синан-паша кренуо из Београда, осваја Тату 23. 7. и утврђену опатију св. Мартина 30. 7., затим долази пред Ђер; кримски Татари упадају у Мађарску с истока.
Август
1. август — Надвојвода Максимилијан започиње опсаду Петриње. август — Срби морали вратити Турцима град Фачет, по наређењу ердељског кнеза (иначе, кнез није могао ући у рат јер је сталешка скупштина била против). 5. август — Српски ускоци заузели Храстовицу, такође и Гору, затим важну кулу код Петриње. 10. август — Турци бјеже из Петриње, запаливши је на одласку, исто се догађа и са Сиском; надвојвода убрзо распушта војску. 16. август — Дубровчанин Иван де Марини, изасланик краља Рудолфа, склопио савез са молдавским војводом Ароном; ових дана се савезу приклонио и ердељски кнез Жигмунд Батори. август — Почиње Деветогодишњи рат у Ирској, неуспео покушај збацивања енглеске власти у земљи. август — Рустам-бег се вратио у Храстовицу и Петрињу; Ердогли-бег упада у Туропоље али бива заробљен.
Септембар
29. септембар — Ђер се предао Синан-паши; послао јединице које заузимају Папу.
Октобар
4. октобар — Синан-паша неуспешно опседа Комарно (брани га Вук Станчић) затим одлази у зимовник и отпушта Татаре.
Новембар
15. новембар — Владари Ердеља, Влашке и Молдавије, Жигмунд, Михај и Арон, склопили антитурски савез. 23. новембар — Убијени сви Турци у Букурешту и Јашију, Михај Храбри прелази Дунав и напада Силистрију, Рушчук, Видин, Никопољ; Дели-Маркова српска чета залази до Једрена.
Рођења
Фебруар 9. децембар — Густав II Адолф, шведски краљ војсковођа, војни и државни реформатор. († 1632) 14. децембар — Виљем Клас Хеда, холандски сликар мртвих природа и члан Харлемске школе.
Смрти
Јануар
Википедија:Непознат датум — Свети свештеномученик Теодор - хришћански светитељ и епископ вршачки. Убијен од Турака.
Дани сећања
Категорија:1590-е