Загорка Стојановић (Београд, 7. јул 1939 — Ракари, 17. октобар 2024) била је српска уметница. Била је активна као сликарка, таписеристкиња, костимографкиња, сценографкиња, илустраторка и модна креаторка. Од свега чиме се бавила највише је волела ткање таписерија и одевних предмета, па је Загорка често за себе говорила да је „ткаља која је завршила академију за примењене уметности“. Била је чланица УЛУПУДС-а и Удружења филмских радника. Излагала је на преко шездесет колективних и преко тридесет самосталних изложби у земљи и иностранству.Уводни текст: Зорице Златић Ивковић у каталогу за изложбу: Загорка Стојановић. моја рукотворства,(2009) Народни музеј, Чачак стр.2.Загорка Стојановић, Самосталне изложбе . Приступљено 27. 4. 2013* Суботић И, Продановић М, Кадијевић Ђ, Загорк Стојановић, Рецензије, . Приступљено 27. 4. 2013

Живот и каријера Загорка Стојановић је рођена 7. јула 1939. године у Београду од оца Светомира и мајке Љубинке. Основну и средњу школу похађала је у Чачку, Крагујевцу и Београду. Дипломирала је 1964. године у Београду на Академији примењених уметности, Одсек за текстил, у класи професора Драгутина Митриновића.

Загорка Стојановић се једно време усавршавала на студијским путовањима у Италији и Пољској, где је учествовала на многобројним изложбама које су представљале Југославију и Србију у свету.

Од 1982. до 1991. године Загорка је живела и стварала у Загребу, где је на позив Фадила Хаџића радила у кабареу „Јазавац“, као костимографкиња. Једно време у Загребу је била и председница тамошње Текстилне секције. Након избијања сукоба деведесетих година 20. века, на простору Хрватске, Загорка се вратила, на нови почетак, у свој родни Београд и уметничку радионицу у Ракарима, и ту наставила свој живот и даљи рад као самостална уметница.

Загорка Стојановић је радила и као костимографкиња у многим позориштима у Југославији, Румунији и Француској, док је костимом, а често и решењима комплетне сценографије у текстилу, опремила више од стотину позоришних представа. Радила је и као костимографкиња за многобројне филмове, телевизијске серије, шоу програме, телевизијске преносе заједничких прослава и друго.

Загорка је основала Ткачки двор где је своје креације стварала у самоћи сеоске куће у Ракарима, где је живела или, како је говорила, "играла".

Живела је и стварала у Београду и у Ракарима. Добитница је националне пензије Републике Србије.

Њена рођена сестра била је Милка Стојановић, позната српска оперска певачица (сопран).

Уметнички рад Загорка Стојановић била је таписеристкиња, костимографкиња, сценографкиња, илустраторка, модна креаторка, „ткаља која је завршила Академију за примењену уметност”, како је она то често за себе волела да каже.Милица Тодоровић, Зорице Златић Ивковић, у: каталог за изложбу Мандорала једне иконе, Галерија савремених уметности Ниш, 2013 стр.3-6.

У ликовни живот Србије Загорка Стојановић се укључила брло рано, још као студенткиња на Академији примењених уметности у Београду. Истраживањем граница могућности, пре свега у сликарској техници таписерија, Загорка је остварила врхунац у „скулптурама“ изведеним ткањем, „чија апстрактна фигурација готово да губи додир са старим занатом“.

Последњих година, Загорка Стојановић је као ткаља неговала сасвим нов израз у својим креацијама - иконоткање. Њен нови уметнички израз заснован је на канонски готово веродостојно истканим иконама, по византијском кључу, које дословно цитирају и прате ток Загоркине изворне идеје. Полиптих „Деисис“, пет икона-тканица, из тог Загоркиног ликовног опуса, награђен је Гран пријем у уметничкој колонији „Милешева 93“, да би следећих година био изложен и на изложбама у Њујорку и Паризу.

Уметнички занат ткања, Загорка је учила по сеоским насељима Србије, од старих ткаља које су јој откриле неизмерне могућности ткања, које је она надоградила и усавршила. Захваљујући тим сазнањима, и личним вештинама, Загорка је своје тканице-таписерије довела до савршенства. Њима је украсила огромне просторе модерне архитектуре, чији зидови од хладног материјала, бетона, челика, стакла, сада оплемењују таписерије ове познате српске ткаље-таписеристкиње. Загоркине таписерије и иконоткања, са златним нитима и Ахтирском Богородицом, стигле су до приватних збирки и музеја, Америке и Јужне Африке.

Загорка Стојановић је своја ткачка и уметничка знања несебично преносила бројним ткаљама, костимографкињама и таписеристкињама на бројним курсевима, летњим школама и радионицама широм Србије, у нади да ће „та наша традиција изаћи из оквира архивске грађе етнологије“. Загорка је о тим својим настојањима рекла:

Била је гостујућа професорка у Букурешту, Загребу и Познању.

Самосталне изложбе Година У земљи Година У иностранству2015. Мандорла Једне Иконе - изложба таписерија, Културни центар Нови Пазар2015.Мандорла једне иконе, Галерија „Чедомир Крстић“, Пирот 2014.Мандорла једне иконе, Народни музеј Ваљево2013.Мандорла једне иконе, Галерија „Србија“, Ниш2013.Мандорла једне иконе, Галерија Дома Војске Србије, Београд 2012. Мандорла једне иконе, Галерија таписерија „Бошко Петровић“, Петроварадин 2009. Моја рукотворства, Музеј у Пријепољу 2009. Моја рукотворства, Народни музеј у Чачку 2009. Дарови радости - колажи, Београд галерија Прогрес 2008. Моја рукотворства, Модерна галерија Лазаревац 2008. Дарови радости - колажи, Музеј на отвореномСтаро Село Сирогојно 2006. Крстови, Галерија Салаш, Београд 2001. Артракти, Београд 2000 Рас предање, Београд 2000. Таписерије, Букурешт 1966. Таписерије, МионицаТаписерије, СирогојноТаписерије, НикшићТаписерије, УжицеТаписерије, Лесковац 1995. Таписерије - Иконоткање, Париз 1994. Таписерије - Иконоткање, Њујорк 1990. Ткачнице, БеоградКолажи, БеоградЛомљене шаренице, Нови ПазарТкања објекти, Београд, Ниш, Аранђеловац 1989.Костимографија и макете, ЗагребКолажи, ЗагребТкачнице, Загреб1988.Ткања објекти Загреб, Бања ЛукаТкања објекти Лођ (Пољска)1979.Таписерије, Нови Пазар, Рашка1978.Таписерије, Нови Београд, Петровац на Млави1978.Таписерије Лођ, Конин (Пољска)1977.Таписерије, Јагодина, Рековац, Уздин1975Таписерије, Београд1974.Таписерије, Скопље1965.Цртежи, Београд

Учешће на изложбама и ликовним колонијама Загорка Стојановић је учествовала на шездесетак колективних изложби као што су Октобарски салон, Мајски салон, Међународно тријенале таписерије у Лођу (Пољска) 1978. и 1981. итд.

Награде и признања 2016. Вукова награда 2012. Годишња награда „Атаљеа 61“ за таписерију 2009. Награда за костим на другом фестивалу позоришта у Брчком 2000. Награда за животно дело УЛУПУДС-а 1988. Годишња награда УЛУПУДС-а 1998. Златна значка КПЗ 1994. Награда „Бели анђео“ - Милешева 1991. Награде за костимографију на позоришним сусретима „Јоаким Вујић“ 1988. Награде за костимографију на Данима сатире Загреба 1981. Награде на изложби „Таписерија Београд“ 1978. Дипломе за таписерију на Мајском салону, Београд 1975. Откупне награде за таписерију на Октобарском салону, Београд 1975. Годишње награде УЛУПУДС-а 1962. Награда за текстил на Сајму моде у Београду

Галерија Таписерије Загорке Стојановић са изложбе „Мандорла једне иконе“, у ГСЛУ Ниш

Види још Ткачки двор Ракари

Референце

Спољашње везе Човек је одговоран за чување своје слободе („Политика“, 28. април 2013) Приступљено 27. 4. 2013 ULUPUDS Dobitnici Nagrade za Životno delo - ULUPUDS-a. Приступљено 27. 4. 2013 Лични космос: Кућа ткања у селу Ракари - РТС Београд, 15. 3. 2020. Загорка Стојановић, сајт уметнице Изложба таписерија Загорке Стојановић „Мандорла једне иконе“, Ниш, Галерија Србија, 7-26.март 2013. Ткање је важније од лета на Марс („Политика“, 22. април 2014) Ткање је као земљопис народне душе („Политика”, 7. фебруар 2017)

Категорија:Рођени 1939. Категорија:Умрли 2024. Категорија:Српски сликари Категорија:Српски костимографи Категорија:Добитници Вукове награде Категорија:Уметници из Београда