Жељко Митровић (Београд, 31. мај 1967) српски је предузетник, музичар, продуцент и филантроп.

Оснивач је, председник и генерални директор предузећа -{Pink Media Group}- и бивши члан музичке групе Октобар 1864.

У оквиру Pink Media Group основао је авио компанију -{Air Pink}-, прву српску стриминг платформу -{Apollon}- и -{PR-DC}- који се бави производњом дронова. Оснивач је Театра Одеон, првог српског позоришта специјализованог за мјузикле који је смештен у простору некадашњег истоименог биоскопа. Један је од најбогатијих људи у Србији и на Балкану.

Добитник је Награде „Златни беочуг”, специјалне плакете „Најплеменитији подвиг године" коју додељује лист Вечерње новости, као и Награде „Браћа Карић”. Годинама заузима прво место на Блицовој листи најутицајнијих људи шоу-бизниса у Србији.

Ожењен је и отац је четворо деце.

Младост и образовање Рођен је 31. маја 1967. у Земуну, као син Драгана и Миленије. Основну школу је завршио у родном Земуну, а затим је завршио и Земунску гимназију. Студирао је на Правном факултету Универзитета у Београду.

Желео је да се упише на студије на Калифорнијском џез конзерваторијуму, али до тога није дошло пошто није имао довољно новца за школарину. Касније је студирао енглески језик у области менаџмента у оквиру програма -{Berlitz Corporation}-. Музичка каријера

Октобар 1864

Заједно са Гораном Томановићем, Зораном Карапанџом и Дејаном Крмпотићем је 1984. године у Земуну основао џез-рок групу Октобар 1864. Касније им се придружила и Тања Јовићевић. Митровић је у бенду свирао бас-гитару, а први албум под називом Октобар 1864 објавили су 1987. године за дискографску кућу Југодиск.

Наредне 1988. године је у издању ПГП РТБ објављен албум Игра бојама, а исте године Митровић је основао музички студио у којем је, између осталог, бенд Римтутитуки снимио познату антиратну песму Мир, брате, мир. Група је 1990. године снимила последњи албум Црни плес на ком Митровић није учествовао.

Рокери с Мораву

Од 1988. до 1990. године је свирао бас-гитару у ансамблу групе Рокери с Мораву и учествовао у снимању четири албума (Југословенска плоча, Тајна вечера, Помози Боже, Србија се умирит не може). Појавио се и на омотима ових албума.

Оснивач групе Борис Бизетић је био Митровићев кум на венчању са првом супругом, након чега му је крстио прво и друго дете. Касније је Бизетић имао своју емисију ББ шоу која се приказивала на Пинку.

Каснији музички наступи У јануару 2010. године, наступао је са Оливером Мандићем на хуманитарном концерту у дворани „Борис Трајковски” у Скопљу, на концерту који је одржан у част рођендана македонског певача Тошета Проеског који је трагично пнастрадао две године раније. Био је то повратак Мандића на сцену после више од две деценије. На концерту су још наступали Нина Бадрић, Аки Рахимовски, Борис Новковић, Јелена Томашевић, Калиопи, Бојан Маровић, Тони Цетински…

Средином 2012. Митровић је са групом Беркли грув радио на свом првом солистичком албуму. Снимили су три сингла: „ТВ”, „Причај ми гадости” и „Мајмуне” коју је Митровић компоновао. Са Тањом Јовићевић, сарадницом из групе Октобар 1864, снимио је баладу „Дур и мол” за коју је урађен спот. У августу 2012. наступили су на београдском Бир-фесту, а у децембру су били предгрупа групи Смак на концерту у Београдској арени.

У октобру 2016. године, Митровић и његова група су промовисали нову песму чији је назив „Марина”.

Каријера Pink Media Group је једна од водећих медијских корпорација на простору југоисточне Европе. Послује од 25. јуна 1998. године и њена примарна делатност је производња и емотивање телевизијског програма. PMG је издавач ТВ Пинк, Радио Пинка и портала Pink.rs, као и још 60 сопствених канала различитог жанровског садржаја (Pink Family, Pink Kids, Pink Reality, Pink Soap, Пинк плус, ТВ Вести).

Такође, оснивач је и власник издавачке куће City Records, филмских студија PFI Studios, авио-копаније Air Pink, прве домаће онлајн стриминг платформе Apollon, компаније за производњу беспилотних летелица и дронова PR-DC, Ред ТВ, Рок радија и Театра Одеон.

Пинк

мини|Први лого ТВ Пинк, коришћен између 1994. до 2004. године Митровић је 1992. године купио београдску радио-станицу Пингвин и 24. децембра 1993. године покренуо радио-станицу Пинк. Тако је постао један од првих комерцијалних радио-емитера на простору бивше Југославије.

Дана 16. септембра 1994. године у 20 часова је на 57. каналу почело емитовање програма телевизије Пинк коју је Митровић основао. Пинк је 1998. године постао водећа комерцијална телевизија у бившој Југославији. Од оснивања до 21. априла 1999. године, програм Пинка емитован је из Палате „Ушће” на Новом Београду. Како је тога дана зграда погођена у склопу НАТО агресије, Пинк је морао да се измести, па је емитовање настављено из Генекс куле до 2001. године када се прешло у плански изграђену зграду на Дедињу. Те године је Пинк почео са емитовањем информативног програма.

Од 2018. године у етру су канали Пинк М који се емитује у Црној Гори и Пинк БХ који се емитује у Босни и Херцеговини. Такође, компанија -{Pink International Company}- прозводи и програм и емитује око 40 специјализованих телевизијских канала.

Телевизијски формати Аутор је неколико најгледанијих телевизијских формата на Западном Балкану, међу којима су такмичарски програми Пинкове звезде и програм за децу Пинкове звездице, као и ријалити програми Фарма, Задруга и Двор.

Филмска и серијска продукција Митровић је био продуцент 26 играних дугометражних филмова и 9 телевизијских серија. Био је копродуцент филма Ивкова слава у режији Здравка Шотре, али и последњег филма Пурише Ђорђевића Уста пуна земље који је освојио награду „Милутин Чолић” као најбољи српски филм на 51. Фесту 2023.

Митровићев је 2010. године учествовао у преговорима са тимом продуцената Анџелине Џоли поводом снимања филма У земљи крви и меда, али до сарадње није дошло. Он је тада саопштио да су га сарадници упознали са детаљима сценарија и скренули пажњу да је реч о антисрпској пропаганди, после чега се Митровић повукао из преговора.

Неколико месеци касније, састао се са Лукасом Фостером, продуцентом филма Господин и госпођа Смит. Медији су пренели да су у току преговори о четири пројекта у Србији са буџетом од четири стотине милиона долара. Митровић је тада изјавио да су две велике препреке за долазак страних филмских компанија недостатак пореских олакшица у Србији, али и предрасуде.

На 49. Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи, августа 2025. године, другу награду за сценарио добила је Сташа Копривица за филм Чаробна земља у режији Милорада Милинковића. Награду је примио Жељко Митровић и уручио је Милинковићевој супрузи и ћерки. На јубиларном 50. Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи, августа 2026. године, награду публике добио је филм Божићна авантура чији је Митровић копродуцент, а који је реализован у продукцији његове компаније Apollon.

Уочи отварања Међународног филмског фестивала у Нишу, 23. августа 2026. године, Митровић је отпутовао на Сардинију и својим авионом довео Жан-Клод ван Дама у Београд, нагласивши да су њих двојица пријатељи већ петнаест година. Затим су Митровић, Ван Дама и Џек Димић заједно присуствовали отварању фестивалу.

City Records

Дискографску кућу -{City Records}-, Митровић је основао 2. јуна 1997. године. Компанија је за мање од деценију постојања постала једна од водећих дискографских кућа на Балкану. Реализовано је више од 1.500 различитих издања, међу којима је најтиражнији албум Деценија Светлане Цеце Ражнатовић из 2001. године и који се појавио у тиражу од 550.000 примерака.

-{City Records}- је сарађивао са најпознатијим извођачима из земље и региона, а многи су своје прве албуме издали у сарадњи са овом компанијом. Ту се убрајају Александра Радовић, Ана Николић, Гога Секулић, Јелена Томашевић, Наташа Беквалац, Романа Панић, Саша Ковачевић... Албуме су за ову кућу издали и Здравко Чолић, Бијело дугме, Рибља чорба, Драгана Мирковић, Дара Бубамара, Марина Перазић, Сека Алексић, Валентино, Зана и многи други.

PFI Studios

У септембру 2011. године, отворио је филсмки комплекс PFI Studios у Шимановцима који се састоји од девет филмских студија и простире на 42.000 квадрата. У питању је највећи комплекс филмских студија у југоисточној Европи. Маја 2008. године, о овом компелску је писао и Los Angeles Times.

Air Pink десно|мини|280x280п|Ер Пинкова -{Cessna Citation 560XL XLS+}- на аеродрому Внуково 2013. годинеАвио-компанија Air Pink основана је 28. октобра 2004. године за пружање авио-такси услуга, односно персонализоване услуге закупа авиона и одабира дестинације. Компанија је у својој флоти поседовала 19 авиона

Посао је ребрендиран 2024. године, па је копманија добила ново име Imperial Jet и већински удео у власништву тада је стекао немачки предузетник Абед Ел Џауни.

-{PR-DC}- Основао је 2020. године и Пинков развојно-истраживачки центар (, -{PR-DC}-) који се бави производњом дронова и беспилотних летелица.

Компанија од 2023. године поселује дозволу Министарства одбране Републике Србије за производњу наоружања и војне опреме у области истраживања, развоја и израде беспилотних летелица и њених компоненти посебно конструисаних за војну намену и израде техничке документације за наведена средства. До сада је произведено више различитих летелица од којих је најпознатији дрон ИКА-бомбардер.

Од октобра 2023. године, -{PR-DC}- има канцеларију и представништво у Вашингтону, а у мају 2025. године је учествовао на престижном сајму у Тампи на Флориди и том приликом са америчком компанијом Raven Autonomous Technologies из Северне Каролине потписан је уговор о успостављању заједничког ентитета за производњу ИКА-бомбардера.

-{PR-DC}- је учествовао на сајмовима технике, наоружања, војне и полицијске опреме у Београду, Дубаију и Абу Дабију.

-{Apollon}-

Митровић и -{Pink Media Group}- су 2021. године покренули прву домаћу стриминг-платформу -{Apollon}- која пружа могућност гледања домаћег и страног филмског и серијског програма.

Глобалтел

Покренуо је 2016. године и мобилни виртуелни мрежни оператор Глобалтел, а 2023. године га је продао Телекому Србија.

Ред

Током 2020. године почели су са радом Ред ТВ, Ред радио и Ред портал. Садржај ове телевизије углавном је окренут млађој публици.

Театар Одеон У априлу 2022. Митровић је потврдио куповину простора некадашњег биоскопа Одеон у Улици краљице Наталије у Београду. Том приликом је изјавио да годинама покушава да пронађе адекватан простор за позориште специјализовано за мјузикле и захтевне рок концерте. Најавио је и да ће театар бити отворен његовим ауторским мјузиклом Луцифер. Јануара наредне године, потврдио је и куповину некадашњег биоскопа 20. октобар у Балканској улици у Београду. Тада је изјавио:Театар је отворен 13. септембра 2024. године, премијерним извођењем Митровићеве ауторске представе Лу, за коју је потписао сценарио, продукцију и режију. Дан раније, одржана је претпремијера представе. Међу гостима на премијери били су министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић са супругом композитором Дамиром Хандановићем, министар за рад, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, директор Института за кардиоваскуларне болести Дедиње Милован Бојић, главни и одговорни уредник Вечерњих новости Милорад Вучелић, управник Позоришта на Теразијама Радослав Раде Марјановић, директор јавног предузећа Коридори Србије Александар Антић, новинарка Љиљана Смајловић, канадски певач Ђино Ванели, певач Оливер Мандић, продуцент и глумац Недељко Бајић, редитељ Жарко Јокановић са супругом глумицом Милицом Милшом, као и глумци Бранислав Лечић, Даница Ристовски, Сузана Манчић, Бранко Милићевић, Ива Штрљић и Жарко Степанов.

У оквиру Театра Одеон, изведено је неколико представа за децу на којима су сарађивали Бранко Милићевић као сценариста и Митровић као продуцент.

Рок радио