250п|мини|десно|Кафана Дарданели, 1880. год. Кафана Дарданели, међу ондашњим боемима позната по популарном незваничном називу Код коњске задњице, је једна од најпознатијих кафана старог Београда. Први власник кафане је био Афиф-бег средином 19. века.
О кафани „Хватајући исти простор између Чика Љубине и Васине улице, окренут фронтом Кнез Михаиловом споменику, дизао се читав низ једноспратних и једноликих дућана, који се завршавао на углу Васине улице кафаном која је ширином гледала на Обилићев венац, а ужим фронтом на Васину улицу.” мини|десно|200п|Кафана Дарданели иза споменика кнезу Михаилу, око 1890. године Зграда у којој је била кафана Дарданели била је својина Косте Ивковића, оца др. Момчила Ивковића, познатог београдског лекара и политичара. Кафану је дуго у закуп држао неки Коста, бивши фурунџија из Палилуле. Тада је то била обична и врло проста кафаница у коју су свраћале патролџије, мали трговци и пиљари. Живка Ивковићка је 1890. продала имање Управи фондова за подизање палате.„Политика”, 15. март 1936 Обновљене Дарданеле (1896. године), преузима кафеџија Мића Ристић, звани Ћира. Тада су глумци Народног позоришта све чешће свраћали код Дарданела. Друштво глумаца почело је да привлачи сав остали свет који је хтео да се види и састане са њима. Тако кафана Дарданели постаје састајалиште интелектуалног Београда. Била је то „најтипичнија” боемска кафана.
После изградње Народног позоришта кафана је постала стециште новинара, књижевника и сликара, попут Ђуре Јакшића, Милована Глишића, Владе Јовановића, Стевана Сремца, Јанка Веселиновића, Војислава Илића, Лазара Лугумерског. Кафана Дарданели, важила за прво стециште боема, која је срушена 1901. године, па су, када је донета одлука о њеном рушењу због тога настали и прави протести. Касније се, по боемији прочула „Позоришна касина”, смештена у близини Народног позоришта, да би се тек крајем 19. века боеми преселили у Скадарлију.
Кафана је срушена 1901. да би се на њеном месту саградила зграда Управе фондова (Државна хипотекарна банка)„Време”, Београд 1938., зграда данашњег Народног музеја.Кадијевић, Александар. „О стилу београдске палате Управе фондова и његовим историографским тумаче њима.“ Годишњак града Београда (Kadijević, Aleksandar. "On the style of the Mortgage Bank building in Belgrade and its historiographic interpretations" Belgrade City Museum Annual) (2007): 173-196.
Референце
Спољашње везе Blog Archive: Београд, прве београдске кафане Бранислав Нушић: Београдске кафане, приступљено 16. фебруара 2017.
Категорија:Кафане у Београду Категорија:Грађевине на Старом граду (Београд)