Сафавидска династија () p. 17: dudmān-i safavīa p. 18: khāndān-i safavīa p. 19: sīlsīla-i safavīa p. 79: sīlsīla-i alīa-i safavīa била је царска династија Персије (односно Ирана) у исламској ери, од 1501. до 1736. Царство се протезало кроз Азербејџан, Јерменију, Грузију, источни Ирак, Авганистан, Пакистан, Туркменистан, Узбекистан, Таџикистан, Русију, источну Турску и источну обалу Арабијског полуострва. Сама династија Сафeвида је била курдско-азерског порекла, а њен оснивач је био Исмаил I. Престонице царства су биле Табриз (1501-1555), Казвин (1555-1598) и Исфахан (1598-1722). Држава је највише водила ратове против Османлија. Задњи владар царства је био Абас III.Њихова владавина се често сматра почетком модерне иранске историје, као и једном од барутних империја. Сафавидски шах Исмаил I успоставио је дванаестороимамску деноминацију шиитског ислама као званичну религију Персијског царства, означивши једну од најважнијих прекретница у историји ислама. Сафавидска династија води порекло од сафавидског суфистичког реда, који је успостављен у граду Ардабилу у региону Иранског Азербејџана. Била је то иранска династија курдског порекла, ; "The Safavids, as Iranians of Kurdish ancestry and of nontribal background (...)". . "This official version contains textual changes designed to obscure the Kurdish origins of the Safavid family and to vindicate their claim to descent from the Imams." . "Of Kurdish ancestry, the Ṣafavids started as a Sunnī mystical order (...)" али су се за време своје владавине венчавали са туркменским, . I.B.Tauris. p. 3 . In: Jackson, Peter; Lockhart, Laurence. . pp. 214, 229 Savory, Roger M.; Karamustafa, Ahmet T. . Encyclopaedia Iranica Vol. VIII, Fasc. 6, pp. 628-636 грузијским,. London & New York. IB Tauris. , черкешким, и понтским грчким. Appendix II "Genealogy of the Muslim Marriages of the Princesses of Trebizond" достојанственицима, али су ипак били турскијско-говорећи и потурчени., "The origins of the Safavids are clouded in obscurity. They may have been of Kurdish origin (see R. Savory, Iran Under the Safavids, 1980, p. 2; R. Matthee, "Safavid Dynasty" at iranica.com), but for all practical purposes they were Turkish-speaking and Turkified." Из своје базе у Ардабилу, Сафавиди су успоставили контролу над деловима Великог Ирана и поново утврдили ирански идентитет региона,Why is there such confusion about the origins of this important dynasty, which reasserted Iranian identity and established an independent Iranian state after eight and a half centuries of rule by foreign dynasties? чиме су постали прва аутохтона династија од Сасанидске Персије која је успоставила националну државу званично познату као Иран.: "Similarly the collapse of Sassanian Eranshahr in AD 650 did not end Iranians' national idea. The name "Iran" disappeared from official records of the Saffarids, Samanids, Buyids, Saljuqs and their successor. But one unofficially used the name Iran, Eranshahr, and similar national designations, particularly Mamalek-e Iran or "Iranian lands", which exactly translated the old Avestan term Ariyanam Daihunam. On the other hand, when the Safavids (not Reza Shah, as is popularly assumed) revived a national state officially known as Iran, bureaucratic usage in the Ottoman empire and even Iran itself could still refer to it by other descriptive and traditional appellations".

Култура

Породица Сафавид је била писмена породица од времена свог раног порекла. Постоје сачувани тати и персијска поезија шејха Сафи ад-дина Ардабилија, као и персијска поезија шејха Садр ад-дина. Већина сачуване поезије шаха Исмаила I је под азербејџанским псеудонимом Катај.V. Minorsky, . University of London 10/4 (1942):. Сам Мирза, син шаха Исмаила, као и неки каснији аутори тврде да је Исмаил компоновао песме на турском и на перзијском, али је сачувано само неколико примерака његових персијских стихова. Збирка његових песама на азербејџанском језику објављена је као Диван. Шах Тахмасп који је писао поезију на перзијском, такође је био сликар, док је шах Абас II био познат као песник који је писао азербејџанске стихове.E. Yarshater. . vii., Persian language of Azerbaijan", Encyclopædia Iranica, v,, Online edition. Сам Мирза, син Исмаила I, и сам је био пјесник и компоновао је своју поезију на перзијском. Саставио је и антологију савремене поезије.Emeri "van" Donzel,

Референце

Литература

. Kuala Lumpur, ISTAC . "The Voyages and Travels of the Ambassadors", Adam Olearius, translated by John Davies (1662), Yves Bomati, Houchang Nahavandi, "Shah Abbas, empereur de Perse – 1587–1629", Perrin, 1998, "Prix Eugène Colas" de l'Académie française. « Safawides » in Encyclopédie de l’Islam, vol. IX, Brill . (exposition Paris 1997), BNF, Paris, 1997, 239 p. 

. London, British Museum Press . (exposition New York 2003-2004 and Milan 2004), Skira, 2003, 340 p (Persian) . (« Persian painting »), Sheila R. Canby, tr. M. Shayestehfar, Téhéran. (Persian) . (« Persian painting »), Basil Gray, tr. Arabali Sherveh, Téhéran.

Спољашње везе

History of the Safavids on Iran Chamber "Safavid dynasty", Encyclopædia Iranica by Rudi Matthee The History Files: Rulers of Persia BBC History of Religion

"Georgians in the Safavid administration", Encyclopædia Iranica Artistic and cultural history of the Safavids from the Metropolitan Museum of Art

Why is Safavid history important? (Iran Chamber Society)

"IRAN ix. RELIGIONS IN IRAN (2) Islam in Iran (2.3) Shiʿism in Iran Since the Safavids: Safavid Period", Encyclopædia Iranica'' by Hamid Algar

Категорија:Сафавидско краљевство