Милош Московљевић (Варна, новембар 1884 — Београд, 1968) је био српски филолог, односно лингвиста, а такође и политичар, односно посланик и министар. Основну школу и гимназију завршио је у Шапцу, а потом је студирао словенску филологију на Београдском универзитету, где је дипломирао 1908. године. Затим је студирао руски језик у Москви и Петровграду, а докторирао је 1928. године у Београду. Био је запослен као суплент и професор у гимназијама у Нишу и Београду. Бавио се научним и књижевним радом. Као заговорник језичког интегрализма, првобитно је у Краљевини Југославији заступао тезу о постојању "троименог" српско-хрватско-словеначког језика, а потом је у социјалистичкој Југославији постао један од главних заговорника уже тезе о постојању "двоименог" српскохрватског, односно хрватскосрпског језика. Говорио је руски, немачки, француски и енглески језик. На политичком пољу, био је ангажован као народни посланик, министар и опуномоћени посланик у Ослу и Каиру.
У јулу 1940. био је жртва разбојничког напада у својој кући, када је повређен.„Политика”, 22. јул 1940
Између науке и политике Након стварања Краљевине СХС (1918), Московљевић се афирмисао као поборник идеологије интегралног југословенства, што је дошло до посебног изражаја током његовог посланичког ангажовања у Уставотворној скупштини (1920-1921), где је заступао радикалне интегралистичке концепције о постојању "троименог" српско-хрватско-словеначког језика, уз изричито негирање посебности словеначког језика, који је покушао да сведе на степен обичног дјалекта. О таквим, потпуно ненаучним ставовима, сведоче и Московљевићева посланичка иступања у Уставотворној скупштини, где је поводом кључних питања из области језичке политике изјављивао:
Zaista ovaj naziv državnog jezika "srpsko-hrvatsko-slovenački" nezgodan je isto tako, kao što je i samo ime, ali ipak on odgovara imenu. Međutim, ima tu jedna dobra stvar, a to je, što se time hoće da kaže, da i Srbi i Hrvati i Slovenci govore jednim jezikom, a to je gospodo fakat. Bilo je istina vreme, kada su Slovenci imali svoga velikog filologa Kopitara, kada se u nauci smatralo, da je slovenački jezik zaseban jezik prema srpskom ili hrvatskom i drugim slovenskim jezicima. Ali gospodo, današnja nauka smatra, da su srpski ili hrvatski i slovenački jezik jedan isti jezik, upravo da su to samo razni dialekti jednog to istog jezika. To su samo razni dialekti; onako kao što je kajkavski dialekt oko Zagreba deo našeg zajedničkog jezika, tako isto i onaj oko Ljubljane, a druga je stvar, gospodo, što je taj slovenački dialekt ušao u književnost.
Таквим залагањем за афирмацију потпуно фиктивног "троименог" језика, уз свођење словеначког језика на степен обичног дијалекта, Московљевић је разоткрио своју склоност ка јавном заступању ненаучних ставова, а сличне манифестације политичког опортунизма долазиле су до изражаја и током његовог каснијег учешћа у решавању разних стручних и политичких питања. Иако је по струци био филолог, прихватио је 1945. године положај министра шумарства у првој влади Благоја Нешковића (1945-1946).
Упркос тадашњем Уставу НР Србије из 1947. године, који је признавао српски језик за службени (чланови 115. и 141.) уз изричито разликовање српског и хрватског као два посебна језика (141. члан),Устав Народне Републике Србије (Службени гласник НР Србије, бр. 3/1947) Московљевић се у наредном периоду ангажовао на промовисању става о постојању заједничког српскохрватског језика, тако да је 1954. године постао један од главних креатора и потписника Новосадског договора.
Дела Московљевић је објавио 123 стручна и научна рада. Писац је „Речника савременог српскохрватског књижевног језика с језичким саветником” из 1966. године, који садржи око 50.000 одредница.http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/sudbina-jednog-recnika.lt.html Судбина једног речника, Политика, 2008 Мало после издавања Речник је забрањен одлуком Окружног суда у Београду, формално због дефиниција неких речи (нпр. мај, Илиндан, обзнана, четник, партизан) које имају негативан однос „према социјализму, нашој револуцији и социјалистичкој изградњи”.Речник савременог српскохрватског књижевног језика с језичким саветником, Др. Милош С. Московљевић, Напомена уз друго издање (Др. Иван Шијаковић), Аполон, Београд, 1990. Критикован је и додатак речнику, „Језички саветник”, углавном због ауторовог односа према кроатизмима.http://www.politika.rs/scc/clanak/451647/Recnici-na-lomaci Речници на ломачи, Политика, 2020 Један примерак Речника сачувала је ћерка аутора, Олга Московљевић. На основу њега и око тридесет сачуваних примерака, Речник је први пут поново штампан 1990. године.
Види још Прва Влада Благоја Нешковића Српско-хрватско-словеначки језик Српскохрватски језик Новосадски договор
Референце
Литература
Спољашње везе Избор из дела: У великој Руској револуцији, М. Московљевић
Категорија:Рођени 1884. Категорија:Умрли 1968. Категорија:Политичари из Шапца Категорија:Српски лингвисти Категорија:Српски филолози Категорија:Српски политичари Категорија:Српски министри Категорија:Српски књижевници Категорија:Доктори филологије Категорија:Посланици Народне скупштине ФНРЈ (први сазив)