Светозар Влајковић (Београд, 5. јануар 1938) српски је писац.

Биографија Године детињства провео је под немачком окупацијом на Чубури. Свирао на игранкама џез на гитари да би зарадио за цигарете.

Завршио је Правни факултет на Београдском универзитету, иако је желео да буде лекар. Кад год му се пружила прилика играо је у филмовима главне и споредне улоге.

Запослио се у листу „Борба“ као судски извештач. Ту је разочаран чињеницом да не живи у правном друштву, открио неспојивост теорије коју је учио на факултету и праксе у судовима, што изазива ангст који ће бити присутан у његовим књижевним радовима, и што је разлог преласка из дневног новинарства у Уметнички програм Радио Београда.

При оснивању Трећег програма, 1964. године, позван је у редакцију да се бави емисијама из филозофије и природних наука. После шест година пребацили су га да пише рекламе за фабрику резанаца, јер се "показао политички неподобним за теоријски ниво мишљења".

Године 1971. добија стипендију за проучавање позоришних истраживања у Паризу на Сорбони. Антоан Витез га прима за асистента у Позоришту у Иврy-сур-Сеине. О животу у Паризу ће касније писати у неколико романа.

Године 1972. Радио Београд га позива да преузме уређивање говорног програма на локалној станици "202". Ту остаје до краја свог радног стажа, упркос многим сукобима са колективом.

У 44. години упознао је свог оца, који је био књижевник и кога је разведена мајка држали далеко од њега. Године 1979. жени се по други пут. Као и први, рани, брак, и овај се завршава разводом.

Од 1992. живи са женом чији је лик унео у роман „Ненсолета дела Луна“. Венчали су се у цркви Светог Архангела Михајла у Херцег Новом и настанили у пишчевој родној кући.

Написао је двадесет пет књига прозе и педесетак драма. Сликарством се такође бави од оних дана кад је почео да пише своје књиге и драме.Биографија књижевника Светозара Влајковића

Књижевна дела Проза У почетку, његови романи и приче испуњени су поетском фантастиком. Тадашњи књижевни критичари који су похвалили његове романе замерали су му сувишак маште. Писац је ту критику прихватио као похвалу. Већ тада је писање схватао као сневање у будном стању.Романи књижевника Светозара Влајковића

Шта би учинио Зобец, приповетке,1969 Шума чудновата, роман, 1969 Неко друго лето, роман, 1971 Чубура, негде у Калифорнији, роман, 1976 Вечерњи тркачи, роман, 1980 Романом Вера, 1981, започиње серија романа исповедног карактера којима аутор следи уверење да писца и његово дело треба спојити знаком једнакости: Покретне степенице, роман, 1986 Ружичасти архипелаг, роман, 1991 Најслабији ученик школе играња, роман, 1992 Карамфла, роман, 1998 Именик, роман, 1998 Складиште уздаха, роман, 1998 Тајанство спајања, роман, 2000.: Тајанство спајања

Везаност за фантастику наставља да испољава као приповедач. Тако настају књиге приповедака: Узлетање, приповетке, 1997 Рајска птица, приповетке, 2005Светозар Влајковић – писац

У недостатку тумача своје литературе писац пише две књиге - есејистичке аутобиографије, које су истовремено и једна врста апокрифне историје српске књижевности у протеклих пола века. Објављује их његов први издавач „Просвета“ који се налази на издисају. Дон Жуан београдски у шуми чудноватој, 2005Мушичаво и луцидно Пустиња у прашуми, 2008.Пустиња у прашуми

Уочи пропасти Нолита овај издавач објављује: Смирење на језеру Леко, роман, 2008 Дуга на сајму књига, приповетке, 2009.

Такође, пред стављање катанца на фирму, некад угледни издавач Рад објављује Незнани војник, роман, 2008, нову и коначну верзију романа Карамфла.

Овим књигама Влајковић се придружује писцима који реагују на друштвено-историјски тренутак. Али, као противтежу, објављује и поетско-фантастични роман Сања, 2006, обрађујући једну од почетних тема свог књижевног пута: како се постаје виловњак. Крајем 2012. године излази роман Странац. Све јаснији хришћански дух, који се пројавио у неколико претходних дела, у роману Странац добио је свој отворени израз. Разматрајући странствовање као природно осећање побожних људи писац се у овом делу бави самоспознајом која одељује новог од старог човека у истој личности.

Драма Изведена су три позоришна комада Светозара Влајковића: Грејалица, Атеље 212, 1969 Ствари у врту, Театар Лево, 1970 Растанак, Београдско драмско позориште, 1978.

У овим комадима писац се бави питањима целовитости људскога бића, потрагом за идеалном женом која не постоји, драмом одрастања.

Драмски програм ТВ Београд реализовао је три његова текста: Џангризало, комедија Џек пот, породична драма Заслуге, драматизација романа Александра Вуча.

У специјализованој периодици објављени су позоришни комади: Зидање, Сцена, 1977 Вечерњи тркачи, Сцена, 1983 Дон Жуан београдски, Сцена, 1986Дон Жуан београдски у шуми чудноватој Понављач, Сцена, 1991 Марко&Муса, Савремена српска драма, 2006 Море у лифту, Савремена српска драма, 2008 И невидљиви воли ватромет, Савремена српска драма, 2011.

Неколико десетина драмских текстова објавио је на телевизији и на радију. Нарочиту пажњу посветио је радио-играма за децу и о деци. Добитник је десетак награда на јавним анонимним конкурсима за радио драму. Радио Београд му је доделио плакету за изузетан допринос радиофонији, 2005. Добитник је и прве награде на јавном конкурсу три позоришта (Југословенско драмско позориште у Београду, Народно позориште у Новом Саду, Српско народно позориште у Нишу) за комад Зидање.

Филм Реализована су четири филма за која је сценарио писао Светозар Влајковић: Прво убиство, 1970 Без, 1972 Квар, 1979 Чавка, 1982Светозар Влајковић – Чавка

Као глумац, играо је у филмовима Дејана Ђурковића и Мише Радивојевића, а појавио се и у серији Живојина Павловића „Песма“.

Написао десетак есеја о српским писцима и уметницима са којима је био близак (Љубиша Јоцић, Бата Михајловић, Љубинка Јовановић, Александар Тишма, Душан Матић и други).

Највећа признања за књижевни и уметнички рад добија од анонимних читалаца који му се јављају.

Референце

Спољашње везе

Светозар Влајковић: Несвети а свети и друге приче архимандрита Тихона

Светозар Влајковић: Глумац и апсолутно (Часопис "Култура" Број: 5/6 година издања: 1969)

Категорија:Рођени 1938. Категорија:Књижевници из Београда Категорија:Српски драматурзи Категорија:Српски сценаристи Категорија:Југословенски сценаристи Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски новинари Категорија:Српски писци фантастике Категорија:Српски есејисти Категорија:Српски глумци Категорија:Српски сликари Категорија:Српски писци за децу Категорија:Српски гитаристи