Јулија Друзила ()E. Groag, A. Stein, L. Petersen - e.a. (edd.), Prosopographia Imperii Romani saeculi I, II et III (PIR), Berlin, 1933 - I 664 (16. септембар 16.-10. јун 38.) била је римска племкиња из Јулијевско-Клаудијевске династије, ћерка војковође Германика и Агрипине Старије. Имала је две сестре (Јулију Ливилу и царицу Агрипину Млађу) и три брата (Нерона Цезара, Друза Цезара и цара Калигулу). Била је и праунука цара Августа, братаница у другом колену цара Тиберија, братаница цара Клаудија и тетка цара Нерона.
Биографија
Друзила је рођена у Абвитарвијуму (данашњи Коленц, у Немачкој). Након смрти оца Германика, заједно са браћом и сестрама преселила се у Рим, где их је одгајила мајка Агрипина Старија и баба по оцу Антонија Млађа. Године 33. Друзила је удата за Луција Касија Лонгина, пријатеља цара Тиберија.Светоније, „Животи дванаест Цезара“, Живот Калигулин, 21 Њен брат Калигула постао је цар 37. године. Током првих година своје владавине својим сестрама Друзили, Ливили и Агрипини Млађој доделио је низ почасти. Добиле су нека од права, које су имале само весталке, као нпр. да гледају игре са предњих седишта. Њихова имена су постала саставни део годишње здравице цару, као и део заклетве лојалности цару. Након Сејановог пада 31. године, сенат је изричито забранио да се у заклетви лојалности цару помиње било ко други сем самога цара, тако да тај Калигулин потез представља кључни корак успона жена царске династије и јачања њихове симболичке улоге. Њихови ликови су се нашли и на новцу.Калигула је такође наредио Касију да се разведе од Друзиле, и удао је за Марка Емилија Лепида, свог пријатеља.Касије Дион, 59.11.1 Калигула је исте године разболео и Друзилу именовао својим наследникомСветоније, „Животи дванаест Цезара“, Живот Калигулин, 24, што је био први случај да је жена именована за наследника по вољи цара. Ово је највероватније био покушај да су очува Јулијевско-Клаудијевска династија. Поруком је предвиђено да муж служи као регент. Калигула је опоравио, али је Друзила умрла следеће године.Светоније, „Животи дванаест Цезара“, Живот Калигулин, 24.2 Брат ју је деификовао и прогласио је свебогињом (). Организовао јој је и величанствен погреб и туговао за њом на такав начин да је оставио утисак уцвељеног удовца, а не нечијег брата.Светоније, „Животи дванаест Цезара“, Живот Калигулин, 24.Касије Дион, 59.11.1-5 Тада је, наводно, почео да луди.
мини|десно|300px|Калигулин новац са представом његових сестара на реверсу.
Репутација
Друзила је имала углед омиљене сестре свог брата. Такође су постојале гласине да му је била љубавница. Међутим, поред низа других оптужби против Калигуле његови непријатељи Филон и Сенека Млађи не помињу инцест. Највероватније је у питању погрешно разумевање тадашњих обичаја за столом. У патрицијским породицама било је уобичајено да домаћин и домаћица (тј. муж и жена) седели на почасним местима за време обеда. Пошто је Калигула тада био нежења, на почасном месту наизменично би седеле његове сестре, али на том месту је седела само Друзила. На тај начин, Калигула је представио Друзилу као своју супругу и mater familialis, чак и када се оженио Лолијом Паулином.
Након смрти
Након што је оженио Милонију Цезонију и добио ћерку, назвао ју је Јулија Друзила, по својој преминулој сестри. Њен удовац, Лепид, постао је љубавник њених сестара, Ливиле и Агрипине Млађе. Године 39. склопили су заверу против Калигуле која је била позната као Завера три бодежа. Циљ завереника био је да се Лепид доведе на римски престо. О самој завери и њеним узроцима готово да ништа није познато. Међутим, завера је откривена и Лепид је ухапшен и изведен пред суд на коме га је Калигула оптужио за прељубу, а Ливила и Агрипина су протеране и одузета им је имовина. Цар је као доказни материјал показао писма у којима су завереници писали о начину на који планирају да га смакну.
У популарној култури
Лик Друзиле се релативно често појављује у делима са радњом смештеном у доба Калигулине владавине, с тим да се наводи о инцесту узимају као чињеница, односно као илустрација Калигулиног лудила.
У роману „Ја, Клаудије“ Роберта Гревса, Друзила носи Калигулино дете, али умире након што јој је њен брат, желећи да реконструише рођење Атине, изрезао утробу.
Породично стабло
Референце
Литература
Категорија:Рођени 16. Категорија:Умрли 38. Категорија:Династија Јулијеваца-Клаудијеваца Категорија:Деификовани Категорија:Римљани Категорија:Инцест