мини|Кримскотатарске жене на Криму с почетка 20. века 220п|мини|Процентуално учешће Кримских Татара у рејонима Крима
Кримски Татари (; ; ; ), или Кримљани (; ; ; ), су туркијски народ који претежно живи на полуострву Крим, у којој чини око 12% становништва и представља трећи народ по бројности, после Руса (58%) и Украјинаца (24%). Језик Кримских Татара је један од три службена језика Аутономне Републике Крим. По вери су муслимани, а говоре кримскотатарски језик који припада туркијској групи алтајске породице језика. У Украјини их има око 248.000 (на Криму око 243.000), али их велики број живи и у дијаспори, посебно у Турској и Узбекистану. У прошлости су имали своју државу која се називала Кримски канат.
Током Другог светског рата, цела популација Кримских Татара је била жртва совјетске политике. Иако је велики број Кримских Татара служио у Црвеној армији и учествовао у партизанским активностима на Криму током рата, постојање Татарске легије у војсци нацистичке Немачке и колаборација татарских верских и политичких вођа са Хитлером послужило је Совјетима као изговор да прогласе целокупно становништво Кримских Татара за сараднике нациста.
Сви Кримски Татари су депортовани масовно, у виду колективног кажњавана, 18. маја 1944. као специјални насељеници у Узбечку ССР и друге удаљене делове Совјетског Савеза.
Мада је совјетски декрет из 1967. повукао оптужнице против Кримских Татара, совјетска влада није урадила ништа да убрза њихово поновно насељавање на Крим и исплати одштете за изгубљене животе и конфисковану имовину. Кримски Татари су, имајући традицију отпора комунизму, успели да створе независну мрежу активиста. Кримским Татарима није било дозвољено да се врате на Крим све до почетка перестројке средином 80-их година 20. века.
Распрострањеност Према украјинском попису становништва из 2001. године, 248.200 грађана Украјине се изјаснило као Кримски Татари, а 98% (или око 243.400) њих је живело у Аутономној Републици Крим. Додатних 1.800 (или око 0,7%) живело је у граду Севастопољу, такође на Кримском полуострву, али ван граница аутономне републике.
Око 150.000 је остало у егзилу у средњој Азији, углавном у Узбекистану. Званични број Кримских Татара у Турској је 150.000, а неки активисти Кримских Татара процењују цифру од чак 6 милиона. До овог броја активисти су дошли тако што су за полазну тачку узели милион татарских имиграната у Турску и помножили овај број са стопом наталитета у последњих сто година. Кримски Татари у Турској углавном живе у провинцији Ескишехир, потомци оних који су емигрирали крајем 18., 19. и почетком 20. века. У Добруџи у Румунији и Бугарској живи више од 27.000 Кримских Татара, од којих је већина у Румунији а око 3.000 у Бугарској.
Субетничке групе right|thumb|upright=0.87|Кримски Татари и мула, око 1862. Кримски Татари су подељени у три субетничке групе:
Тати (не треба их мешати са иранским народом Тата, који живе у региону Кавказа) који су насељавали планински Крим пре 1944. године. Претежно су Кумани, Грци, Готи и други, јер су Тати на Криму такође називани хеленским народом Урума (Грци су се населили на Криму) које је царска Русија депортовала у околину Маријупоља; Јалибојлу који су живели на јужној обали полуострва пре 1944. године и практиковали хришћанство до 14. века;Crimean Tatars (КРИМСЬКІ ТАТАРИ). Encyclopedia of History of Ukraine. Ногаји (не треба их мешати са сродним Ногајцима, који сада живе у јужној Русији) — бивши становници кримске степе.
Историчари сугеришу да су становници планинских делова Крима (Тати), као и становници на јужној обали Крима (Јалибоју) били директни потомци Понтских Грка, Јермена, Скита, Острогота (Кримски Готи) и Кумана док становници северне степе представљају потомке Ногајске Хорде Црног мора, номиналне поданике Кримског кана.Khodarkovsky – Russia's Steppe Frontier У великој мери се претпоставља да је процес татаризације који се углавном одвијао у 16. веку донео осећај културног јединства кроз мешање Грка, Јермена, Италијана и Османских Турака са јужне обале, Гота са централних планина и туркијских Кумана из степе, формирајући кримскотатарске етничке групе. Међутим, кумански језик се сматра директним претком садашњег језика Кримских Татара са могућим инкорпорацијама других језика попут кримског готског. Да се етногенеза Кримских Татара одвијала на Криму и састојала се од неколико етапа у трајању од преко 2.500 година, доказују генетска истраживања која показују да су се у генском фонду Кримских Татара сачувале и почетне компоненте старе више од 2,5 хиљаде година.Агджоян А. Т., Схаляхо Р. А., Утевская О. М., Жабагин М. К., Тагирли Ш. Г., Дамба Л. Д., Атраментова Л. А., Балановский О. П. Генофонд крымских татар в сравнении с тюркоязычными народами Европы , 2015
Монголско освајање Кипчачког каната довело је до спајања друштва са монголском владајућом класом преко становништва које говори кипчачки, а које је названо Татарима и које је на крају апсорбовало друге етничке групе на Кримском полуострву попут Јермена, Италијана, Грка и Гота како би формирало данашње Кримске Татаре; све до совјетске депортације, Кримски Татари су још увек могли да разликују међу собом Татаре, Кипчаке, Ногаје и "Тате" потомке татаризованих Гота и других потурчених народа.
Историја
Почеци right|thumb| Степски Кримски Татари thumb|Тати и Јалибојли Кримски Татари су се формирали као народ на Криму и потомци су разних народа који су живели на Криму у различитим историјским епохама. Главне етничке групе које су насељавале Крим у различито време и учествовале у формирању кримскотатарског народа су Таври, Скити, Сармати, Алани, Грци, Готи, Прабугари, Хазари, Печенези, Италијани и Черкези. Консолидација овог разноликог етничког конгломерата у јединствени кримскотатарски народ одвијала се током векова. Везни елементи у овом процесу били су заједништво територије, туркијски језик и исламска вера.Очерки истории и культуры крымских татар. / Под. ред. Э. Чубарова. — Симферополь, Крымучпедгиз, 2005.А. И. Айбабин Этническая история ранневизантийского Крыма. Симферополь. Дар. 1999Мухамедьяров Ш. Ф. Введение в этническую историю Крыма. // Тюркские народы Крыма: Караимы. Крымские татары. Крымчаки. — Moscow: Наука. 2003.Хайруддинов М. А. К вопросу об этногенезе крымских татар/М. А. Хайруддинов // Ученые записки Крымского государственного индустриально-педагогического института. Выпуск 2. -Симферополь, 2001.
Важна улога у формирању кримскотатарског народа припада западним Кипчацима, познатим у историографији као Кумани. Они су постали консолидујућа етничка група, која је укључивала све друге народе који су насељавали Крим од давнина. Кипчаци из 11.-12. века почели су да насељавају Волшке, Азовске и црноморске степе (које су од тада до 18. века називане Куманија – "Куманска степа"). Од друге половине 11. века почели су активно да се селе на Крим. Значајан део Кумана сакрио се у планинама Крима, бежећи после пораза комбинованих куманско-руских трупа од Монгола и накнадног пораза куманских протодржавних формација у северном црноморском региону.
До краја 15. века створени су главни предуслови који су довели до формирања независне кримскотатарске етничке групе: успостављена је политичка доминација Кримског каната на Криму, туркијски језик (кумански на територији каната) постао је доминантан, а ислам је стекао статус државне вере на целом полуострву. Превазилажењем назива Татари куманског становништва Крима, исламске вероисповести и туркијског језика, започео је процес консолидације мултиетничког конгломерата полуострва, што је довело до појаве кримскотатарског народа. Неколико векова, на бази куманског језика са приметним огуским утицајем, развијао се кримскотатарски језик.Sevortyan E. V. Crimean Tatar language. // Languages of the peoples of the USSR. — t. 2 (Turkic languages). — N., 1966. — Pp. 234–259.Essays on the history and culture of the Crimean Tatars. / Under. edited by E. Chubarova.Simferopol, Crimecity, 2005.
Златна хорда и Кримски канат
thumb|Узбег-канова џамија — једна од најстаријих џамија на Криму. Саграђена је 1314. године за време владавине Златне Хорде на полуострву. Почетком 13. века Крим, чији је већи део становништва већ био састављен од туркијског народа — Кумана, постао је део Златне хорде. Кримски Татари су углавном прихватили ислам у 14. веку и након тога је Крим постао један од центара исламске цивилизације у источној Европи. У истом веку, трендови ка сепаратизму појавили су се у Кримском улусу Златне Хорде. Де факто независност Крима од Златне Хорде може се рачунати од почетка владавине принцезе (ханум) Џанике, ћерке моћног кана Златне Хорде Токтамиша и жене оснивача Ногајске хорде Едигија, на полуострву. Током своје владавине снажно је подржавала Хаџи Гираја у борби за кримски престо све до њене смрти 1437. Након смрти Џанике, ситуација Хаџи Гираја на Криму је ослабила и он је био приморан да напусти Крим и пређе у Литванију.
Кримски Татари су се појавили као нација у време Кримског каната, османске вазалне државе током 16. до 18. века. Руски историчар, доктор историје, професор Руске академије наука Иља Зајцев пише да анализа историјских података показује да утицај Турске на политику Крима није био тако висок као што се извештава у старим турским изворима и царским руским изворима.Крымское ханство: вассалитет или независимость? // Османский мир и османистика. Сборник статей к 100-летию со дня рождения А.С. Тверитиновой (1910–1973) М., 2010. С. 288–298 Туркијско говорно становништво Крима је већ у 14. веку већим делом прихватило ислам, након преобраћења Узбег-кана из Златне хорде. У време прве руске инвазије на Крим 1736. године, канове архиве и библиотеке биле су познате широм исламског света, а под каном Крим-Гирајом град Акмесџит је био опремљен водоводом, канализацијом и позориштем у којем су извођена дела Молијера на француском, док је лука Кезлев поређена са Ротердамом, и Бахчисарај, главни град, који је описан као најчистији и најзеленији град у Европи.,
thumb|Дворац кримског кана у Бахчисарају, Карло Босоли