Управа града Београда је назив за административно подручје Краљевине Југославије (1929—1941) и Србије под немачком окупацијом (1941).
Историја Поделом Краљевине Југославије на бановине 1929. године, формирана је засебна административно-територијална јединица под називом „Управа града Београда”, која је обухаватала град Београд са ближом околином, укључујући Земун и Панчево. Ова територија је била у потпуности окружена Дунавском бановином, која је имала управно седиште у Новом Саду. У време Другог светског рата, 1941. године, Управа града Београда је наставила да постоји као административно-територијална јединица Србије под немачком окупацијом, све док крајем 1941. није успостављена нова територијална подела Србије на округе, када и Управа града Београда престаје да постоји у административно-територијалном смислу.
Демографија <center> {| class="wikitable" style="border:2px #aaa solid; font-size:90%;" |- style="background:#ccc; text-align:center;" ! colspan="4" style="background: LightSteelBlue;" | Попис становништва Краљевине Југославије 1931.Глас јавности: Попис 1931. по Бановини , Приступљено 27. април 2013. (по вероисповести)</div> |- style="background:#ccc; text-align:center;" ! вера ! број верника |- | православна | <center>209.449<center> |- | римокатоличка | 56.776 |- | евангелистичке | 7.395 |- | остале хришћанске | <center>2.041|- | исламска | 3.821 |- | без конфесије | 9.456 |- | УКУПНО | 288.938
Квартови Град је до новембра 1934. био подељен на 14 квартова, а онда су, са ширењем градског атара, додата још три.„Нова подела Београда на квартове”, Време 1934-11-12, стр. 10 (наведене границе)„Зграде нових квартова јуче су комисиски примљене”, Политика, 7. нов. 1934, стр. 9 Нови квартови су носили назив Пети, Петнаести и Шеснаести, обухватали су раније сеоске општине у околини Београда (стари Пети кварт је прикључен Четвртом„Полициски квартови у Жаркову, Јајинцима и Великом Мокром Лугу”, Време, 6. нов. 1934, стр. 10). Тако је београдска општина постала доста пространа, „највећи град на свету”; међутим већ у мају 1935. сва села су поново у засебним општинама, а остао је само Земун.„Од јутрос је смањен београдски атар”, Политика, 15. мај 1935, стр. 5 Касније током месеца, министар унутрашњих послова прецизира да Управа града Београда у полицијском делокругу обухвата и околна села, даје тачно разграничење и каже да границе квартова остају исте као и пре измене из 1935.„Ново подручје управе града Београда”, Политика, 24. мај 1935, стр. 10
На почетку окупације 1941, Београд је подељен у седам квартова.„Како је Београд подељен на седам квартова”, Београдске општинске новине 1941-04-26, стр. 3
Нове власти су у мају 1945. поделиле град на седам ре(ј)она, уз образложење да су стари квартови били намењени полицијским функцијама, док су народни одбори у новим реонима обављали и послове првостепене власти.„Нова подела територије града Београда на реоне”, Борба, 12. мај 1945, стр. 6
Референце
Категорија:Бановине Краљевине Југославије Категорија:Историја Београда Категорија:Политика Београда Категорија:Историја Србије у савременом добу Категорија:Историја Војводине у савременом добу Категорија:Историја Баната Категорија:Историја Срема Категорија:Србија у Другом светском рату Категорија:Настанци у Србији 1929.