Ерне Кираљ (Суботица, 16. март 1919 — Нови Сад, 14. децембар 2007) био је српски и мађарски композитор из Војводине, пионир и један од најзначајнијих композитора авангардне музике на простору СФРЈ.
Биографија Композитор Ерне Кираљ () завршио је музичку школу у Суботици, на одсеку за дувачке инструменте (труба). Радио је у новосадском градском и позоришном оркестру, био је активан као музички уредник Радио Новог Сада и као хорски диригент и руководилац музиколошког одбора Војвођанског музеја. У сврху откривања нових звучних простора и путева организације музичког дела Кираљ је много својих композиција базирао на импровизационој техници те их је бележио у виду музичке графике (Соната геометрика, Ацтионес, Флора 2, Флора 7, итд). Стим у вези је и његов рад као градитеља инструмената. Наиме, Кираљ је конструисао два оригинална инструмента (Цитрафон и таблофон) на којима је сам изводио своја дела и импровизовао.
Признања Добитник је награде за допринос развоју југословенске музике (награда Ослобођења Војводине, 1990), а 1995. именован је за редовног члана Мађарске академије уметности (Magyar Mývészeti Akadémia) у Будимпешти. Дела Оркестарска дела: "Diptychon No. 1", Кроз маглу, Прича о вуку, "Intermezzo", "Actiones", "Reflexion 8", "Zingarella" Вокално-инструментална и вокална дела: "Ponoãni rondo" и Камена плоча, песме за глас и клавир на стихове мађарских песника, Опроштај за соло, хор и камерни оркестар, Приче скакавца певача за хор и оркестар /под истим насловом је и композиција за говорни пев и оркестар/, Берачица кудеље /Апсурдна прича/ за рецитаторе и удараљке, "Reflexió No 6." за вокал и гудачки оркестар, "Lamento" /Четири вранца лете за мном/ за вокал и инструментални ансамбл, "Flores" /Мађарске љубавне песме/ за вокал и инструменте, Тачке и линије за вокал и инструментални ансамбл, Натпис на балону за рецитатора, флауту и гудачки оркестар, Црно бело за вокал и инструментални ансамбл, "Cantus No 14." за вокал и гудачки оркестар, "Diptychon No 3." за мешовити хор, итд. Инструментална музика: Варијације за гудачки квартет и за флауту и клавир, Рапсодија за виолину и клавир, Свита за кларинет и клавир, Пролећна песма и Јесења песма за виолончело и клавир, Полyном А + Б за пет дувача, Дремање у Велеграду за виолончело и клавир, "Burlesca" за дувачки квинтет; Клавирске композиције: Две сонатине, Варијације, Мала свита, "Toccata pentatonica", "Cancona pentatonica" итд. Дела за цитрафон и таблофон: Соната за два рецитатора и цитрафон, Флора бр. 10 /Гладиола/, Поема о зори за цитрафон и магнетофон, Тачке и линије за цитрафон у два слоја, Цитерафонија Алфабетум, за таблофон. Остала дела: "Sandwich" за инструментални ансамбл, магнетофон, пројектоване слике и плесаче, "Lamento" за цитрафон, магнетофон и плес, Поема о зори (електронска музика), Небо (електронска музика), "Bacchanale" (Студија бр. 2), за тамбурашки оркестар, Рефлексије за виолончело и тамбурашки оркестар, Мноштво обрада народних мелодија војвођанских Мађара, Музику за дечје комаде, композиције за дечји хор и оркестар или за глас и клавир.
Кираљ је био активан и у области филмске музике и радиофоније. Такође, бавио се мелографијом а написао је и већи број етномузиколошких студија, уџбеника за цитру, те многобројних чланака и критика које су објављиване у дневним листовима или емитоване на радију. Умро је у Новом Саду 14. децембра 2007.
Референце
Литература
Мирјана Веселиновић-Хофман: Ерне Кираљ као посленик авангарде у југословенској музици; Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, 26–27/2000.
Спољашње везе
Категорија:Рођени 1919. Категорија:Умрли 2007. Категорија:Музичари из Суботице Категорија:Српски композитори Категорија:Мађарски композитори Категорија:Мађари у Србији