Маврово (), Гостиварско је насељено место у Северној Македонији, у северозападном делу државе. Маврово припада општини Маврово и Ростуша, Гостиварско.
Данас је Маврово важно туристичко насеље у оквиру веће високопланинске туристичке области Маврова.
Географски положај Насеље Маврово је смештено у северозападном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Гостивара, насеље је удаљено 32 km југозападно.
Маврово се налази у оквиру високопланинске области Маврово. Насеље је положено високо, на североисточним висовима планине Бистре. Кроз насеље пролази Мавровска река. Североисточно се протезала Мавровска висораван, које 1947. године, подизањем бране хидроцентрале, претворено у Мавровско језеро. Омладинске радне акције градиле су тада хидрокомбинат "Маврово"."Народни студент", Београд 22. септембар 1948. Надморска висина насеља је приближно 1.240 метара.
Клима у насељу је оштра планинска.
Маврово се данас налази у највећем националном парку у Северној Македонији, Националном парку „Маврово“.
Историја Почетком 20. века већина мештана су били верници Српске православне цркве. Мавровци су по казивању из 1906. године "чисти Срби","Нова искра", Београд 1. мај 1905. ту су одавно, али не знају ништа о свом пореклу. Најпознатији Мавровац био је Голуб Јанић трговац и српски национални радник и добротвор, председник патриотског друштва "Српска браћа" од оснивања 1904. године."Београдске општинске новине", Београд 1. април 1939. Срби из Маврова прославили су се током ратова против Турака. Вучко Чикић (Жикић?) је био српски устаник, који је погинуо славно у боју на Делиграду 3. априла 1808. године. Капетан Вуча је основао Делиград. Вучко и његов брат Кузман су претходно били аустријски фрајкор официри - капетани, још за време рата 1787-1791. године, а затим живели у Срему."Нова искра", Београд 1. септембар 1904. Браћа су се доселила у Београд пре 1785. године, а Вучо је држао кафану и узгајао ситну стоку. Милан Димић из Маврова је по преласку у Србију постао велики индустријалац. У Београду је подигао Дом Удружења Јужносрбијанаца у Београду.
Било је 1898. године у месту које се налази у Гостиварској нахији 100 српских кућа и 80 "бугарашких"."Дело", Београд 1. јануар 1899. У Маврову су почетком 20. века два православна храма: Св. Ђорђа (слава мала - Пејаковци и Лазаровци) и Св. Николе (слава мала - Горњокрајска и Бежановска), који припадају српској цркви. У српској школи"Правда", Београд 13. април 1934. са "старовременским учитељем" је било 30 ученика и две ученице. Та школа је радила од 1887/1888. године,"Отаџбина", Београд 1. септембар 1890. као мешовита, за децу оба пола. Претходно је затворена бугарска школа у месту. Српски учитељ у то време био је даскал Мане Десић."Дело", Београд 1. јануар 1910. По опису из 1906. године Маврово је велико село са 184 куће. Куће су збијене, поређане без икаквог реда, груписане по "малама" око парохијских цркава; постојале су мале - Пејаковска, Бежановска, Горњокрајска и Лазаровска."Нова искра", Београд 1. мај 1906.
Иван Јастребов спомиње планину Влајницу. Посред ње ка врху се налази Дервен тј. граница Мавровске жупе с Тетовским округом, где је била (бескорисна) стража. На тој планини су разбојници обично чекали житеље Маврова с циљем да их опљачкају приликом повратка са рада из разних крајева Румелије.
Маврово је трпело муке од арнаутских разбојника у време Турака. Године 1905. терорисао је мештане арнаутски "зликовац" Азир из Орчума, који је уценом тражио велики новчани откуп."Правда", Београд 4. мај 1905. Септембра 1913. године Арнаути су опљачкали Маврово, пред долазак српске војске током рата."Балкански рат у слици и речи", Београд 6. октобра 1913. Риста Перић је мавровски учитељ почетком 1914. године. За време Првог светског рата (1917) помињу се српски учитељи у Маврову, Михајло (од 1914) и Софроније Угриновић и Никодим Десић (1917-1920).
Крајем јуна 1937. године у великом пожару пострадало је Маврово. Изгорело је сасвим двадесет кућа печалбара са оближњим шталама и вајатима. Ватру је изазвало мало дете, син печалбара Видана Ђорђевића, које је запалило нехотице плеву."Правда", Београд 26. јун 1937.
Становништво По попису становништва из 2002. године Маврово је имало 166 становника.
Претежно становништво у насељу су етнички Македонци (98%), а остало су Срби.
Већинска вероисповест у насељу је православље.
Познате личности Голуб Јанић Елисије Поповски Кузман Сотировић
Галерија
Види још Општина Маврово и Ростуша Списак села у Северној Македонији
Референце
Литература
Попис у Македонији 2002. - Књига 10.
Спољашње везе www.mavrovoirostuse.gov.mk Званична страница Општине Маврово и Ростуша
Категорија:Општина Маврово и Ростуша Категорија:Насеља у Северној Македонији Категорија:Википројект географија/Насеља у Македонији