ФК Раковица је српски фудбалски клуб из Раковице, Град Београд и тренутно се такмичи у Међуопштинској лиги (група Б), шестом такмичарском нивоу српског фудбала. Основан је 1937. године.
Клуб је основан под својим садашњим називом у истоименој београдској општини и кроз своју историју више пута је мењао назив. Услед ванредних околности, током Другог светског рата, клуб до 1945. није играо утакмице. Две године касније, лета 1947, клуб је званично обновљен под називом Мотор, а потом је, наредне године, преименован у Спортско друштво Раковица. На годишњој седници, одржаној 22. јуна. 1954. године, установљен је назив ФК ИМ Раковица, скраћено ИМР, по Индустрији мотора Раковица. Клуб се под овим називом такмичио све до краја 2016. године. На седници Фудбалског савеза Србије, 3. фебруара. 2017, из назива је уклоњено име фабрике, која је исте године прогласила стечај. Тада је утврђен и нови амблем клуба, чији централни елемент представља Манастир Раковица.
Клуб је у сезони 2012/13. заузео друго место у Београдској зони и пласирао се у виши ранг, Српску лигу Београд. У јуну 2013, ИМ Раковица је освојила Куп ФС Београда, што јој је омогућило да настави такмичење у Купу Србије за сезону 2013/14. Након четири сезоне у Српској лиги, клуб је, као последње пласирани на табели за сезону 2016/17, поново испао у четврти степен фудбалског такмичења у Србији. Највећи успех клуба је наступ у Другој лиги СР Југославије у сезони 2000/01.
Новији резултати СезонаРангЛигаПозицијаИГДНПГДГПГРБодКуп2010/11.5Прва Београдска лига8.34147135746+1149Није се квалификовао2011/12.5Прва Београдска лига1.3426448124+5782Није се квалификовао2012/13.4Београдска зона2.3220576821+4765Није се квалификовао2013/14.3Српска лига Београд---------Претколо
Име клуба
"Раковица" 18. фебруар 1937—1947 "Мотор" 1947—1948 "Спортско друштво Раковица" 1948—1954 "ИМ Раковица" или само "ИМР" 22. јун 1954—3. фебруар 2017 "Раковица" 3. фебруар 2017—данас
Историја ФК ИMР (1937—1977) мини|140px|десно|Грб клуба у периоду од 1954. до 2017. Оснивачка скупштина клуба одржана је 18. фебруара 1937. године у малој кафани „Ужице“ на месту где се налази железничка станица Раковица , а која је била у власништву Веље Чворића. Учесници оснивачке скупштине вероватно нису ни сањали да су бацили плодно семе из којег се родио клуб, који је пожњео многе успехе у ових осам деценија постојања. мини||лево|Екипа из 1937. године: Алберт Котник, Тодор Ђорђевић, Душан Милосављевић, Новица Радојковић, Љуба Цветковић, Јохан Силберхорн, Никола Младеновић, Драган Миловановић, Петар Перић, Сретен Милентијевић и Срећко Величковић. Прву страницу богате историје клуба написали су оснивачи: Предраг Стојић, Влада Филиповић, Никола Младеновић, Милан Котал, Срећко Величковић, Душан Милосављевић – Мароканац, Тодор Ђорђевић, Мома Бенић, Борислав Јовић, Јова Филиповић и Петар Тодоровић – Дрвар. За првог председника изабран је Предраг Стојић. Секретар је постао Влада Филиповић. Никола Младеновић је био економ, а Милан Котал благајник. Вођа фудбалсог тима био је Предраг Стошић, а остали су били чланови Управе.
Клуб је под именом Раковица одмах пријављен Управи града али фудбалски органи Београда нису га примили у своје редове. И поред тога клуб је из недеље у недељу играо утакмице са осталим радничким клубовима (Синђелић, Хајдук, Рудник, Војвода Скопљанац, Рапид и др.), који такође нису примљени. Утакмице су обавезно морале да се петком пријаве полицији.
Прву утакмицу после оснивања Раковица је одиграла против Кнежевца (2:2), на свом игралишту где је сад Маричка улица и стамбена колонија "21. маја". До почетка Другог светског рата одиграно је више утакмица али подаци, на жалост, не постоје.мини|Екипа из 1939. године. Стоје: Петар Перић - Фросика, Љубиша Димитријевић, Божа Манчић, Љубомир Цветковић, Кристафил Наумовић - Кица, Раја Матејић, Љубисав Петровић - Шљивка и Влада Филиповић - Пекар. Чуче: Тодор Ђорђевић, Никола Младеновић и Душан Милосављевић. ФК Раковица је најзад примљен 1940. г. у "Београдски лоптачки подсавез", када почиње са такмичењем у Четвртом разреду група "Дрина". Клуб је био претпоследњи али, што би се рекло, сваки почетак је тежак!
У току рата многи чланови клуба отишли су да бране домовину, а ратни вихор само је делимично зауставио спортски живот у Раковици јер је клуб одиграо више незваничних утакмица са комшијама из Кнежевца, Жаркова, Кошутњака и Макиша.
Прву званичну утакмицу после рата фудбалери Раковице су одиграли у Београду 17. марта 1945. године, када су бранили боје Дванаестог рејона који је обухватао подручја Дедиња и Раковице. Организатор је био градски комитет УСАОЈ, а такмичење је одржано у част Светске омладинске недеље. Раковичани су победили све противнике и на крају екипу Четвртог рејона са 2:1. Голове су постигли Жикица Спасојевић и Милан Шобот. Занимљиво је било да је у противничкој екипи играо Милан Стокић, који ће касније постати директор фабрике ИМР . Раковица је играла у саставу: Александар Матић, Раде Бурђић, Љубиша Филиповић – Гаша, Миодраг Бакић, Драгиша Крстић, Душан Пантић – Тоске, Милан Шобот, Миле Стојадиновић – Кики, Александар Пантић – Параћ, Жикица Спасојевић и Тихомир Ранковић – Тикица.
На фудбалском турниру металских радника Београда 1945. године, поред осталих, учествовали су и спортисти ИМР-а, освојивши убедљиво прво место. Занимљиво је да је после овог турнира основан фудбалски клуб Металац (касније ОФК) за који су играли фудбалери из Раковице: Гаша Филиповић, Жикица Спасојевић, Аца Панић – Параћ, Душко Пантић и Тихомир Ранковић – Тикица.
Клуб је обновио рад у лето 1947. године као Мотор, који је под тим именом играо годину дана. У априлу 1948. године клуб мења име у Спортско друштво Раковица. У првих пет година било је тријумфа али и падова. Велики успех је постигнут 1950. године када је Раковица убедљиво победила у Београдској лиги. У наредних четири године клуб је играо у Првом А разреду и у Подсавезној лиги, када је стагнирао. Проблем број један био је нерешено питање финансирања. Клуб у то време није имао ни најосновнију опрему (дресове), па је због тога 1953. године изгубио две утакмице парфорфе. Бољи дани долазе када је 22. јуна 1954. године на годишњој скупштини дефинисан статус и место клуба, као и његов однос према фабрици ИМР . Од тада клуб носи име ФК ИМР. У 1955. години стадион постаје право градилиште где се гради терен , ограда, трибина и свлачионице, а званичне утакмице се играју на игралишту Кнежевца.
И поред релативно добрих услова за рад 1957. године клуб испада из Подсавезне лиге. Настаје прериод таворења по нижеразедним лигама све до сезоне 1964/65 када клуб осваја прво место у Другој А Београдској лиги. У сезони 1965/66. ФК ИМ Раковица постиже највећи успех када је убедљиво победила у Првој Београдској лиги и пласирала се у Српску лигу. мини||лево|Фудбалски стадион ИМ Раковице, подно кошутњачке шумеЈедну од најуспешнијих сезона у Српској лиги клуб је имао 1973/74 године , када замало није ушао у Другу савезну лигу. Још у првом делу јесење сезоне клуб је преузео прво место на табели и задржао га практично до последњег кола када је пала одлука. ИМ Раковица је изгубила утакмицу од ФАП-а у Прибоју, Слога из Краљева је победила и преселила се у виши ранг, а ФК ИМ Раковица је заузела треће место јер је претекла и Дубочица из Лесковца...
Пионири и омладинци мини|Првоосновани пионирски тим ФК ИМР-а из 1964. године. Јован Наумовић - Кица (стоји први са лева), Петар Стакић (са лоптом) и Зоран Матевски (чучи задњи) играли су и за први тим. Пионирски тим основан је 1964. године и редовно се такмичио у Првој и Другој лиги пионира Београда. Тренер најмлађих фудбалера 1977. године био је Светислав Марковић, а технички референт Мирољуб Милетић.
Омладинска фудбалска школа почела је са радом 1971. године. На челу стручног штаба 1977. године био је Љуба Алимпић, а технички референт Милинко Нединић.
Тренери
За добар фудбал колико год да су значајни квалитетни играчи исто толико је значајно да се има и добар тренер. У историји ФК ИМР стручна знања на млађе преносили су бројни фудбалски учитељи. Било је волонтера (Влада Филиповић, Влада и Рајко Томић, као и учитељ у фудбалској школи Ђокица Вујадиновић) али и фудбалских професионалаца, тренера познатих не само у нашој држави него и ван њених граница. Треба истаћи значај и Петра Бугарчића , Милована Милошевића, Ратка Антоновића, Љубе Ђорђевића, Звонка Вујића .
Слободан Бабановић је у три наврата био тренер. Први пут 1949-1953 године, после чега је као први тренер из Југославије кренуо у иностранство. Тренирао је селекцију Сирије. По повратку, наставио је са радом у старој средини, затим је био у Бору, Карловцу и београдском Радничком. Играо је за БУСК, БАСК и БСК (данашњи ОФК), а 1939. г. играо је у Монте Карлу за студентску репрезентацију Југославије. Често је говорио да Раковица није фудбалски тим какви су остали и да је била једна велика фамилија. Међу фудбалерима никад није било неспоразума па је било право задовољство да се ради у таквој средини. Никад ни пре ни касније није водио сличан клуб. Уместо тренинга често је фудбалере слао на рашчишћавање терена. Никад ни један није одбио да уради оно што је тражио, па је зато и заволео Раковицу. Док је радио у Сирији интересовао се за њене резултате и редовно је добијао обавештења о њеним успесима и пласману.
Живојин Спасојевићмини||лево|Живојин Спасојевић је играо за БАСК, БСК (данашњи ОФК) и Црвену звезду. Био је председник "Тренерске организације" Београда, а осим Раковице тренирао је и Чукарички. Место тренера ИМР-а прихватио је на наговор људи из управе клуба. Редовни послови су га спречавали да се озбиљније посвети тренерском позиву и због саме те чињенице није могао да допринесе развоју ове игре као што су то урадили Бугарчић, Бабановић и други.
Бранко Крајован (1913-1975) поред омладинске екипе тренирао је и први тим, а фудбал је играо за загребачку Конкордију.
Љуба Констадиновић је играо у подмлатку БСК-а (данашњи ОФК), а после рата био је играч Металца. Дошао је да тренира Раковицу и поред тога што је био заузет на редовном послу и није се преварио. Наишао је на пуно разумевање за рад и добро је сарађивао са члановима управе клуба, играчима, економом о доктором екипе. У таквој атмосфери брзо су постигнути добри резултати јер је ФК ИМ Раковица здрав фудбалски колектив и многи велики тимови имали би шта да науче од овог радничког клуба.
Марко Валокмини|Марко Валок води тренинг је рођен 1927. године у Сурчину и један је од великана фудбала у нашој земљи. Марко Валок је одиграо за Партизан око 500 утакмица и дао скоро исто толико голова. Био је и репрезентативац Југославије. Радио је као тренер Партизана, репрезентације Бурме, Напретка, Раковице и других тимова. По доласку у Раковицу урадио је трогодишњи програм припрема, који је загребачка тренерска организација штампала као приручник. Из Раковице је понео изванредне утиске јер је био одушевљен подршком коју клуб има од колектива фабрике и навијача па је стручњаку било право задовољство да ради у таквој средини.
Андрија Пфландер (†) је фудбалску каријеру почео у београдском Радничком, чије је све селекције касније тренирао. Као тренер радио је у Марибору, Раковици, Египту, Грчкој, Турској и Вождовцу. Сматрао је да је ИМ Раковица један од најбоље организованих фудбалских клубова у земљи и да сваком тренеру пружа изванредне услове за рад јер је фабрика снажно присутна у клубу. ИМР је цењен клуб јер не мисли само на фудбалере као играче већ од спортиста прави добре људе и вредне раднике. Овде је присутна омладинска фудбалска школа која је једна од најбољих у Београду.
Велимир Ђорђевић је играо у Црвеној звезди, Пролетеру и Железнику. Као тренер, пре доласка у Раковицу, био је у душановачкој Слободи, Младом раднику из Пожаревца и Вождовцу. Била му је част што је био тренер овог клуба у ком су, пре њега, радили многи познати и признати стручњаци.