200px|мини|десно|Штапићи за јело Штапићи за јело су кратки, зашиљени штапићи који се у паровима једнаке дужине користе као традиционални прибор за јело у Кини, Јапану, Вијетнаму и на Корејском полуострву. Такође се користе у деловима Непала, као и у областима Тајланда, Лаоса, Филипиниа, Сингапура и Мјанмара у којима живи значајан број Кинеза.

Штапићи за јело су настали у старој Кини, мада је тачан период њиховог настанка још увек предмет дебате међу историчарима и археолозима. Најстарији сачувани штапићи потичу из времена династије Шанг (1766—1122. п. н. е.), међутим они су се користили при кухању и сервирању хране а не као прибор за јело. Претпоставља се да су се штапићи почели користити као прибор за јело за време династије Хан, док су за време династије Минг ушли у широку употребу.

Врсте Стандардни штапићи за јело су дуги око 20 cm. Постоје и већи штапићи за кухање који су дугачки између 30 и 40 cm. Такви штапићи се у Јапану називају ryoribashi., док се штапићи који се користе за пренос хране до посуђа за сервирање називају saibashi.

Штапићи се праве од разних материјала, најчешће од бамбуса, дрвета и пластике, али и од метала, порцелана, жада, слоноваче, костију итд.

Употреба 180п|мини|десно|Правилно држање штапића за јело Први штапић лежи на корену палца, а између домалог и средњег прста. Приликом узимања хране, овај штапић не треба померати.

Други штапић се држи са три прста као што се држи оловка, и само њега треба померати при узимању хране.

Када се не употребљавају, штапићи се остављају с десне стране или испод тањира, према кинеским обичајима.

Утицај на животну средину Само у Кини се, према проценама, годишње произведе око 45 милијарди пари једнократних штапића за јело, који се након употребе бацају. За њихову производњу потребно је посећи преко 25 милиона стабала.

Кинеска влада покушава да смањи производњу једнократних штапића, апелујући да се у ресторанима користе штапићи за вишекратну употребу. Како би се смањила производња, уведена је и такса од 5% на једнократне штапиће.

Порекло и историја

Штапићи за јело постоје и користе се барем од династије Шанг (1766–1122. п. н. е.). Међутим, историчар из династије Хан Сима Ћен написао је да је вероватно да су штапићи коришћени и у претходној династији Сја, па чак иу ранијој култури Ерлитоу, иако је проналажење археолошких доказа из овог доба изузетно тешко.H.T. Huang (Huang Xingzong). Fermentations and Food Science. Part 5 of Biology and Biological Technology, Volume 6 of Joseph Needham, ed.,

Најранији доказ о до сада откривеним штапићима за јело састоји се од шест штапића, направљених од бронзе, дугих и широких , ескавираних из рушевина Јин близу Анјанга (Хенан). Они датирају отприлике из 1200. године пре нове ере, током династије Шанг. Сматра се да су кориштени за кување. 『』 上海大学出版社, 2008-08, "". . OCLC. Најраније познато текстуално спомињање употребе штапића потиче из Хан Фејзија, филозофског текста који је написао Хан Феј (око 280–233. п. н. е.) у 3. веку пре нове ере., footnote 161.

Широка дифузија штапића у кинеској култури понекад се приписује конфучијанској филозофији која наглашава породични склад као основу грађанског поретка. Сам Конфучије је наводно рекао да су ножеви за ратнике, а штапићи за учењаке, а његов наследник Менције се везује за афоризам „честит и поштен човек се држи подаље и од кланице и од кухиње… И не дозвољава ножеве на свом столу“. Конфучијево позивање на штапиће за јело у својој Књизи обреда сугерише да су ови предмети били широко познати у периоду Зараћених држава (око 475–221. п. н. е.).

Као прибор за кување Сребрни штапићи, кашика и чинија из династије Сонг|thumbnail

Први штапићи су коришћени за кување, распиривање ватре, сервирање или хватање комадића хране, а не као прибор за јело. Један од разлога је био тај што је пре династије Хан просо било преовлађујућа храна у Северној Кини, Кореји и деловима Јапана. Док су се штапићи користили за кување, просена каша се у то време јела кашикама. Употреба штапића у кухињи траје до данас.

су јапански кухињски штапићи за јело који се користе у јапанској кухињи. Они су кориштени у припреми јапанске хране, и нису намењене за јело. Ови штапићи за јело омогућавају руковање врућом храном једном руком и користе се као обични штапићи за јело. Ови штапићи за јело имају дужину од или више и могу да буду спојени у петљу заједно са канапом на врху. Обично се праве од бамбуса. За дубоко пржење, међутим, преферирају се метални штапићи за јело са бамбусовим дршкама, јер врхови обичних бамбусових штапића за јело избледе и постану масни након вишекратне употребе у врелом уљу. Ручке од бамбуса штите од топлоте.

Слично, вијетнамски кувари користе () или „велике штапиће за јело“ при кувању, као и за сервирање пиринча из лонца.

Као прибор за јело Слика јапанске жене која користи штапиће, Утагава Кунијоши|thumbnail

Штапићи су почели да се користе као прибор за јело током династије Хан, пошто се потрошња пиринча повећала. Током овог периода, кашике су наставиле да се користе уз штапиће за јело као прибор за јело током оброка. Тек у време династије Минг штапићи су ушли у искључиву употребу и за сервирање и за јело. Тада су добили име куајизи и садашњи облик.. 647 citing Yun Liu, Renxiang Wang, Qin Mu, 木芹. 刘云. 王仁湘 刘云 . 中国箸文化大观.

Референце

Литература

. (hardback).

.

.

edited by Benjamin Arbel.

Crespigny, Rafe de. A Biographical Dictionary of Later Han to the Three Kingdoms (23–220 AD).

.

. (paperback).

; London:

.

. M. E. SHARPE Inc.

. Perseus Books Group.

. Oxford, Denver, & Santa Barbara: ABC-CLIO.

, Leiden,(356f.).

.; New York: G.P. Putnam's Sons.

. reprinted Taipei: Caves Books, Ltd. (1986) ., reprinted Taipei: Caves Books, Ltd. (1986) . reprinted Taipei: Caves Books, Ltd. (1986) . reprinted Taipei: Caves Books, Ltd. (1986) . reprinted Taipei: Caves Books, Ltd. (1986) . reprinted Taipei: Caves Books, Ltd. (1986). . .

. .

. Norton & Company Inc.

Shinoda, Osamu 篠田統. "O-tōfu no hanashi" お豆腐の話し [On tofu]. Gakuaji 樂味. .

.

Edited by James Riordan and Robin E. Jones. London: E & FN Spon, an imprint of the Taylor and Francis Group.

Sun, Ji 孙机. "Doufu wenti" [The tofu issue]. Nongye kaogu 农业考古 [Agricultural archeology]. . in Sun Zi's The Art of War, 16–18. Aspley: H.H. Tan Medical P/L Ltd.

.

. reprint Whitefish,

. an imprint of Lerner Publishing Group.

Yang, Jian (杨坚). "Zhongguo doufu de qiyuan yu fazhan" [The Origin and Development of Chinese Tofu], in Nongye kaogu 农业考古 [Agricultural Archaeology]. .

.

Спољашње везе Како се једе штапићима, Domino magazin, 5. 9. 2011.

Категорија:Прибор за јело Категорија:Кинеска кухиња Категорија:Јапанска кухиња Категорија:Корејска кухиња Категорија:Вијетнамска кухиња