Дом Јеврема Грујића се налази у старом језгру Београда, у Светогорској улици број 17,И. Весковић, Дом Јеврема Грујића, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Београд 2012., Јединствени споменик наше културе, Политика, Београд, 25.4.1974., Трагови прошлости на лицима београдских кућа. У дому је музеј. Политика експрес, Београд, 28.6.1980., Колекционари. Збирка оружја из I српског устанка. Политика експрес, 27.11.1963., З. Маневић, Лексикон српских архитеката XIX и XX века, Београд 1999., Б. Несторовић, Развој архитектуре Београда од Кнеза Милоша до Првог светског рата (1815—1914), ГМГБ I, 1954. - прва кућа проглашена за споменик културе од оснивања Завода за заштиту споменика културе града БеоградаБеоградско наслеђе, Завод за заштиту споменика културе града Београда, приступљено 10.10. 2013.http://beogradskonasledje.rs/, 1961. године. Налази се непосредно уз позориште „Атеље 212“. У овој репрезентативној породичној кућа и данас живе потомци Јеврема ГрујићаЈ. Милићевић, Јеврем Грујић, историјат Светоандрејског либерализма, Београд 1964., Животопис Јеврема Грујића, пр. З. Петровић, Аранђеловац 2009., истакнуте личности српске дипломатије 19. века. Живот и дело чланова породице Грујић и њених потомака везују се за важне политичке и друштвене догађаје у Србији.

Историјат Једноспратну кућу у Светогорској 17 подигао је Јеврем Грујић за своју ћерку Мирку, почасну дворску даму краљице Марије Карађорђевић и председницу „Кола српских сестара“. Стил куће, данас, посебно је истакнут контрастом њеног непосредног окружења које чине модернистички и савремени објекти. С тог аспекта кућа је урбани раритет, а када се закорачи унутра, амбијент дочарава прошлост једне важне српске породице и начин живота високог сталежа. Саграђена је 1896. године према пројекту Милана Капетановића, српског архитекте школованог у Минхену, касније министра грађевина.

Изглед дома Вила има три обрађене фасаде у историцистичком духу на којима су складно уклопљени елементи ренесансе и барока. У своје време представљала је типичну грађанску кућу саграђену према програму репрезентације. Док се неки орнаментални мотиви могу видети и на другим београдским фасадама, сликана декорација која подражава технику зграфита чини је јединственом у архитектури Београда. Извођач сликане декорације на главној фасади био је Доменико Д’Андреа, италијански мајстор декоративног сликарства. На овом објекту огледа се јединство архитектуре, декоративног сликарства и фасадне пластике. мини|десно|300п|Дом изнутра У унутрашњој концепцији основе приземља и спрата су идентичне. Салон, трпезарија и кујна били су у приземљу, а на спрату собе за спавање, радни кабинет, библиотека и тераса која је гледала на некадашњу башту. Улаз у зграду је репрезентативан, с холом и степеништем од белог мермера, оградом од кованог гвожђа и рељефном композицијом на зиду. Богат и разноврстан покретни фонд, из 18. 19. и 20. века, чине многобројни уметнички и употребни предмети и архивска грађа. Збирка оружја из Првог и Другог српског устанка добила је златну повељу и медаљу на изложби балканских држава у Лондону 1907. године. Фонд је власништво генерација породице Грујић – од Грофа Теодора Хербеза, министра финансија кнеза Милоша, Јеврема Грујића, Славка Грујића, генерала Косте Протића, Стевана Ћурчића и бројних других наследника, истакнутих личности политичког и културног живота Србије. Ентеријер украшавају дела најзначајнијих сликара националне уметности: Стеве Тодоровића, Уроша Предића, Паје Јовановића, Ђорђа Крстића, Уроша Кнежевића, Арсенија Петровића, Милоша Тенковића, Влаха БуковцаM.Б. Протић, Савременици, ликовне критике и есеји, II, Београд 1964. као и оригинални комади намештаја из различитих епоха. Поред материјалне баштине Дом поседује и нематеријалне вредности.

Једна од знаменитости које се овде чувају је венчаница Јелене Грујић из 1856. године.Београдске приче: Невеста као богиња („Вечерње новости“, 1. јануар 2016)

Дом као сведок времена У кући је одржан састанак на ком је склопљен тајни уговор између Србије и Бугарске за ослобођење Јужних Словена од турског ропства 1912. године, на ком је касније заснован Балкански савез. По завршетку Првог светског рата у кући се налазило Белгијско посланство где су се одржавали први градски балови и дипломатски пријеми, а затим Француско социјално друштво за помоћ деци „Кап млека“. Пред Други светски рат у њему су одржавани састанци женских друштава за борбу против фашизма, а од октобра 1944. године у данима борбе за ослобођење Београда налазила се партизанска болница. Дом су посећивале и у њој боравиле значајне личности српске политике и дипломатије, науке и уметности, попут Јована Цвијића, Симе Матавуља, Јована Скерлића, Чеде Мијатовића, Богдана Поповића, Милана Ракића, Ђорђа Крстића, Стевана Тодоровића, Уроша Предића, Ивана Табаковића, др Вукића Мићовића као и чланови европских племићких породица и друге угледне личности. Овде је живео и Милован Миловановић, министар иностраних послова и председник владе Србије (1911 – 1912). Дом Јеврема Грујића данас је меморијално место, сведок важних политичких и културних догађања, где се захваљујући потомцима, у континуитету, чува културно наслеђе, негују традиција, национални идентитет и авангардна мисао српског друштва.

Новија историја дома

У новијој историји познат је и по једном савременом догађају. Наиме, у његовом подруму 24. априла 1967. године отворена је прва београдска дискотека „Код Лазе Шећера“, названа по власнику и Јевремовом потомку, преводиоцу Лазару Шећеровићу .Blic online, приступљено 10.10. 2013. http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/17592/Prva-diskoteka-otvorena-u-kuci-srpskog-ministra ; NIN, кад је Београд био свет, приступљено 10.10.2013 http://www.nin.co.rs/2001-09/06/19635.html ; Јелена Каличанин, приступљено 10.10.2013. Дом Јеврема Грујића http://www.jelenakalicanin.com/kucastil_lazasecer.htm По­ла ве­ка бе­о­град­ских ди­ско­те­ка („Политика”, 4. новембар 2017) Најновији музички трендови и модни стилови могли су се чути и видети у овој дискотеци коју су посећивале најпознатије личности из света музике, филма и моде. Била је место окупљања интелектуалне елите која је значајно утицала на нашу недавну историју, означивши социолошки бум, ново време и слободе које су носиле шездесете године 20. века.

Дом Јеврема Грујића, подигнут од стране значајног српског државника, од свог настанка до данас везан је за свет политике и културе због чега представља сведочанство једног времена за које постоји мали број сачуваних докумената. Аутентичност овог репрезентативног здања драгоцено је наслеђе наше културне баштине које доприноси откривању и дефинисању изгледа и карактера старог Београда. Очување породичне историје и српског наслеђа уврстило је Дом Јеврема Грујића у Асоцијацију европских историјских кућа 2009. године.

Због својих истакнутих културно-историјских и архитектонско-урбанистичких вредности Дом Јеврема Грујића утврђен је за културно добро 1961. године, а потом 1979. године за културно добро од великог значаја за Републику Србију.

Данашњи потомци лозе Грујића, Лазар Шећеровић и Александар Цонић од 2015. године у делу куће покренули су први приватни музеј у Србији, Дом Јеврема Грујића - Збирка Шећеровић - Цонић. Као једна од институција културе у нашој земљи, музеј је организовао бројне изложбе, предавања, позоришне представе, концерти и други културне програме.

Галерија

Види још Чоколадна торта краљице Наталије Мала црна хаљина

Референце

Литература

Каталог непокретних културних добара Завода за заштиту споменика културе града Београда „Дом Јеврема Грујића“, Г. Гордић, Лазар Шећеровић, Београд 2007. Досије споменика културе, „Дом Јеврема Грујића“, Завод за заштиту споменика културе града Београда. Дивна Ђурић-Замоло, Градитељи Београда 1815 – 1914, Београд 2009.

Спољашње везе

Дом Јеврема Грујића (званична презентација) Републички завод за заштиту споменика културе - Београд Републички завод за заштиту споменика културе-Београд/База непокретних културних добара Листа споменика Живот наше елите у 19. веку („Блиц“, 13. фебруар 2014) Дом Грујића постаје музеј („Блиц“, 7. новембар 2014) Дом Јеврема Грујића - Музеј дипломатије и авангарде („Вечерње новости“, 16. март 2015) Јевремов дом у служби отаџбине („Вечерње новости“, 17. март 2015) Изложба / перформанс Милена ЗеВу посвећен раду Милене Павловић Барили, Март 2019, Београд

Категорија:Споменици културе од великог значаја у Србији Категорија:Знаменитости Београда Категорија:Грађевине на Старом граду (Београд) Категорија:Зграде и куће у Београду Категорија:Споменици културе Београда