Лаура Барна (Јазово, 6. фебруар 1964) српски је приповедач, прозни писац, романсијер и есејиста.Лаура Барна (биографија), Арт-анима, сајт посвећен фантастичној књижевности
Од 1995. године објављује приче, есеје, студије, ликовне критике и стручне радове из историје уметности у домаћој и иностраној књижевној периодици, а пише и рецензије, приказе и предговоре (преко 300 публикованих радова). Приче, есеји, као и ликовне критике заступљени су у домаћим и иностраним антологијама, зборницима, алманасима и годишњацима.
Приче и есеји превођени су на мађарски, словачки, пољски и енглески. Роман Црвени пресек (2015) преведен је на мађарски језик.
Члан је Удружења књижевника Србије.
Живи и ради на релацији Београд–Мислођин као слободни уметник и лектор за српски језик. Пише где је „случај” одведе.
Биографија Рођена је 6. фебруара 1964. године у Јазову, у Банату. Школовала се у Ђеновићима, Херцег Новом, Сплиту и Београду.
У сарадњи са Градском општином Савски венац и Кућом краља Петра I од 2009. године уређује и води књижевне и културолошке трибине у оквиру ауторског пројекта Исидора нас слуша. Кроз овај пројекат представљени су најзначајнији и најактуелнији српски писци и уметници, као и добитници престижних српских и међународних награда и признања.
Једна је од оснивача Удружене трибинске акције (УТА), заједничког културолошког трибинског пројекта шест највећих институција културе у Београду (Народна библиотека Србије, Кућа краља Петра, Задужбина Илије М. Коларца, Културни центар Београда, Установа културе Пароброд и Српско књижевно друштво). Циљ овог подухвата је подстицање јавног дијалога на друштвено и књижевно значајне а запостављене теме, као и отварање другачијих начина јавне комуникације.
Аутор је оригиналног програма креативне радионице Есеј о есеју за средњошколце и студенте, који се одвија у летњим радионицама.
Учествовала је у организацији многих ликовних изложби, од којих је најзначајнија Мода српске елите (1804–1918), у сарадњи са Кућом краља Петра I и Центром за истраживање дигиталне културе.
Аутор је ексклузивне изложбе „Исидора“ одржане почетком 2016. године у Кући краља Петра I, где су први пут од смрти књижевнице Исидоре Секулић (1877–1958) изнесени њени лични предмети из Легата „Исидора Секулић” у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић” у Београду, и у виду књижевничине реконструисане радне собе, након педесет и осам година, представљени на увид широј јавности. Једна је од чланова жирија за идејно решење споменика Исидори Секулић, а који је заслугом Фонда „Исидора Секулић” и ГО Савски венац постављен на Топчидерском брду 2015. године.
На Седмој међународној научној конференцији „Језик, књижевност и емоције”, одржаној у Београду 2018. године, под покровитељством Факултета за стране језике АЛФА БК Универзитет, одржала је предавање „Бојење речи” које је уврштено у међународни зборник радова Седме међународне научне конференције.
Као познавалац лика и дела Исидоре Секулић учествовала је у снимању филма о њеном животу, раду и сапутницима. У продукцији ТВ Маг из Обреновца и Библиотеке “Влада Аксентијевић” из Обреновца, филм „Исидора“ приказује се уз ауторкино предавање о великој књижевници у библиотекама и школама широм Србије и Републике Српске.
У сарадњи са ГО Савски венац одржала је серију предавања у оквиру пројекта „Културне трибине и књижевна представљања актуелних писаца” у основним школама на територији Општине Савски венац и другим београдским општинама (Обреновац, Стари град) о књижевници Исидори Секулић, уз пројекцију ауторског документарног филма „Исидора“.
У сарадњи са Библиотеком града Београда одржала је серију предавања у београдским библиотекама намењених основним и средњим школама о књижевници Исидори Секулић, уз пројекцију ауторског документарног филма „Исидора” у продукцији ТВ „Маг“.
У сарадњи са Музејом наивне уметности „Илијанум” у Шиду, поводом педесетогодишњице смрти наивног сликара Илије Башичевића Босиља одржала је предавање у просторијама Музеја.
У сарадњи са Музејом примењене уметности у Београду, учествовала у извођењу изложбе „Мода у модерној Србији”, одржаној децембра 2019. године.
У сарадњи са Спомен-збирком Павла Бељанског из Новог Сада отворила је пригодним предавањем изложбу „Хероине Спомен-збирке Павла Бељанског”, одржане 2022. године.
У сарадњи са Фондом „Лаза Костић” из Новог Сада и Центром за предавачку делатност Задужбине Илије М. Коларца, у Коларчевој задужбини отворила је серију предавања Великани науке у лимбу заборава, где је одржала предавање о првом српском научнику, класичном филологу и историчару религије, академику Веселину Чајкановићу: „Кућа памти – Веселин Чајкановић (1881–1946)”.
Учесница књижевне манифестације у организацији Града Бањалуке (Република Српска) „Кочићев збор“ за 2022. годину.
Чланица је жирија за доделу Награде „Исидора Секулић“ од априла 2023. године.
Трећи програм Радио Београда у више наврата представљао је одломке из њених књига у емисији Путеви прозе.
У сарадњи са словачким месечником за књижевност и културу -{Novy život}-, водила је разговор о идентитету и укрштају нација, као -{chat}- са словачком филозофкињом и списатељицом Етелом Фаркашовом, што је уз два репрезентативна њена есеја објављено паралелно на српском и словачком језику.
Учесница је Тридесет и друге међународне Књижевне колоније Сићево за 2023. годину с темом „Вештачка интелигенција – Књижевност и језик”.
Учесница је 15, 25. и 26. Ћоровићевих сусрета писаца – „Српска проза данас” (Билећа: 2013, 2023, 2024), са предавањима и пригодним округлим столовима одржаним у многим градовима Херцеговине (Гацко, Билећа, Фоча, Мостар, Требиње, Невесиње). Учесница књижевне манифестације -{XXVI}- Никшићки књижевни сусрети за 2023. годину, у организацији Библиотеке „Његош” из Никшића.
Учествовала у реализацији пројекта Српског просвјетног културног друштва „Просвјета” из Тузле „Сабрана дјела Радована Јовановића” (2024) у пет књига, чија су дела први пут објављена после деведесет година од пишчеве смрти.
Учествовала са рефератом Исидора Секулић на Научном скупу у Новом Саду под називом „Тајна Европе и словенска мисао”, а рад је објављен у зборнику радова.
Дела Есеји и студије Уметност нема дефиницију (есеји), „Унус Мундус“, Ниш, 2007. Знаци модернитета – Српски дворски фотографи (1839–1918), приређивач, Центар за истраживање дигиталне културе, 2023.
Монографија ▪ Девет средњовековних манастира у Босни. Садржај: „Организација Српске православне цркве у Босни под турском управом”; „Папраћа”; „Гомионица”; „Моштаница”; „Рмањ”; „Ломница”; „Тамна”; „Возућа”; „Озрен”; „Липље”, Луча, часопис за културу, уметност и науку, Суботица, 2006/2007.
Романи Протовир, археолошки роман, Ars Libri, Београд, и „Бесједа”, Бања Лука, 2003. Невоље господина Т. или сутерен (роман), „Народна књига, „Алфа“, Београд, 2005. Црно тело (роман), Дерета, Београд, 2007. Моја последња главобоља (романсирана биографија Исидоре Секулић), Завод за уџбенике, Београд, 2008. Роман је ушао у најужи избор за НИН-ову награду за 2008. годину. Четири елемента, роман за децу и омладину, Завод за уџбенике, Београд, 2009. Санаторијум под белим, „Дерета“, Београд, 2009. Црно тело, друго прерађено издање романа о Лази Костићу, Завод за уџбенике, Београд, 2010. Ђорђонеова клетва, роман о зачетку и ширењу ренесансне уметности, Завод за уџбенике, Београд, 2011. Захваљујући стипендирању Градске општине Савски венац омогућен је боравак у италијанским градовима: Фиренца, Венеција и Рим ради прикупљања грађе. Пад клавира, Завод за уџбенике, Београд, 2012. Црвени пресек, роман о зачетнику српског импресионизма, сликару Кости Миличевићу, Службени гласник, 2015. Југо увек окреће на буру, Лагуна, Београд, 2018. Све моје сестре, роман о Надежди и Растку Петровић, Дерета, 2021. Скупљачи случајева, Нишки културни центар Ниш, 2023. Фрау Бета, роман о сликарима Ристи и Бети Вукановић, ХераЕду, Београд, 2025. Роман је номинован за НИН-ову награду и награду Београдски победник.
Књиге прича Дијалог о камену, археолошке приче о најзначајнијим српским и европским локалитетима, Друштво љубитеља фантастике „Лазар Комарчић” и Пројекат „Растко”, 2008. Тамо нека занимања, Ars Libri, Београд и Бесједа, Бања Лука, 2010. Музеј не ради, Ars Libri и Задужбина „Владета Јеротић”, Београд, 2020.
У припреми је књига есеја о заборављеним српским умовима (писцима, песницима, сликарима, вајарима, научницима) Простор и његова слика.
Награде и признања Добитница је многих националних књижевних награда од којих се издвајају: 2003. Шумадијске метафоре, 2005. Награда часописа Улазница, 2007. Награда „Мирослав Дерета”,Црно тело, Домаћа књижара 2008. Награда „Милутин Ускоковић”, 2009. Награда Српске академија наука и уметности „Бранко Ћопић”, која се додељује за неговање српског језика,З. Р. „Ћопићева награда Барни и Алексићу“, Политика, Београд, 24. април 2009. 2009. Награда „Димитрије Митриновић”,О лауреату: Лаура Барна, „Арс лонга“, фонд за очување лепих уметности, Београд 2025. Награда „Светозар Ћоровић”,
Види још Исидора нас слуша Моја последња главобоља
Референце
Спољашње везе Лаура Барна: приповедач, романсијер, есејиста (сајт ауторке, са електронском библиотеком прозе и историје уметности) Богнар, Зоран. „Реквијем за Исидору“ (приказ), Политика /Културни додатак/, Београд, 15. новембар 2008.
Категорија:Рођени 1964. Категорија:Чокани Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски писци фантастике Категорија:Српски историчари уметности Категорија:Чланови Удружења књижевника Србије Категорија:Добитници Награде Бранко Ћопић