Неманифестна исхемијска болест срца (НИБС), нема исхемија срца, асиптоматска исхемија срчаног мишића је стање смањеног прилива кисеоника и неадекватно накупљања метаболичких продуката, због смањене перфузије у срчаном мишићу, што има за последицу неманифестну исхемију срчаног мишића (миокарда), која се клинички карактерише одсуством ангинозног бола. НИБС је често праћена осећајем недостатка ваздуха (диспнеја) или замарањем.

Уз исхемију мождане циркулације, периферну артеријску оклузивна болест и дисекцију аорте НИБС један је од најчешћих узрока морбидитета и морталитета у развијеним државама света.Vasiljević Z. Ishemijska bolest srca i principi terapije. In: Kažić T, Zdravković M. Klinička kardiovaskularna farmakologija. III izdanje. Ed. 201-41. Integra, Beograd, 1997.

Класификација кардиоваскуларних болести Кардиоваскуларне болести (КВБ) представљају велику и хетерогену групу болести које, према 10 ревизији, МКБ 10 — Међународна класификација болести, обухватају следеће поремећаје здравља: Акутна реуматска грозница (I00-I02), Хроничне реуматске болести срца (I05-I09), Болести проузроковане повишеним крвним притиском (I10-I15), Исхемијска болест срца (коронарн болест срца) (I20-I25), Болести срца плућног порекла и Болести крвних судова плућа (I26-I28), Друге болести срца (I30-I52), Болести крвних судова мозга (I60-I69), Болести артерија, малих артерија и капилара (I70-79) Болести вена, лимфних судова и лимфних чворова (I80-I890), Друге и неозначене болести крвотока (I95-I99).

Историја мини|Махариши Сушрута је међу првима описао тегобе иза грудне кости изазване исхемијом миокарда Мада многи епидемиолози нему исхемијску болест срца сматрају болешћу данашњице, јер је први пут детаљније описана у 1970. години њени симптоми су биле познате још у старом Египту. Непознати египатски лекар забележио је неке њене битне карактеристике - непредвидљивост, осећај нелагодности и бол у грудима, и написао; када се јави бол у грудима, смрт није далеко.Vasiljević Z. Ishemijska bolest srca i principi terapije. In: Kažić T, Zdravkoviћ M. Klinička kardiovaskularna farmakologija. III izdanje. Ed. 201-41. Integra, Beograd, 1997.

Имајући и у виду да је у основи настанка исхемијске болест срца атеросклерозе, са историјске тачке гледања треба навести и да се за атеросклерозу зна да постоји преко 3200 година, јер је нађена на ископаним египатским мумијама из XVIII династије египатских фараона, који су живели 1224. године пре наше ере.Ostojić M, Kanjuh V. Medikamenti u primarnoj i sekundarnoj prevenciji. Arh. farm. 2000;(1- 2):27-30.

Један од најпознатијих древних индијских лекара и учитеља Махариши Сушрута још 500. п. н. е, познавао је орган као што је срце и изучавао његову улогу у кретању „виталне течности кроз канале“. Махариши Сушрута је међу првима уочио тегобе (бол иза грудне кости) идентичне исхемијском срчаном болу, које је под називом „Hritshoola“-срчани бол описао у свом чувеном трактату „Сушрута Самхита”.Dwivedi, Girish & Dwivedi, Shridhar . National Informatics Centre (Government of India) мини|У аутобиографији Едварда Хајда (1609—1674) откривен је први опис клиничког синдрома исхемијске болести срца. Први опис клиничког синдрома исхемијска болест срца датира из 17. века у аутобиографији енглеског књижевника Едварда Хајда (Edward Hyde 1609—1674), грофа од Кларендона. EDWARD HYDE У њој је Едвард овако описао тегобе његовог оца, које је он имао након напора; „бол у левој руци га је толико мучио да би он побледео“.. 18.

Први научни опис овог синдрома објавио је патолошки анатом Ђовани Батиста Моргани (Giovanni Battista Morgani 1682—1771) у делу „О седишту и узроцима болести“ (). Моргани је већ 1707. сецирао леш једног болесника који је умро након стенокардичног напада, али је опажања о овом случају објавио тек 1761.

На веома упечатљив и стручан начин клиничке симптоме исхемијска болест срца приказао је Вилијам Хаберден (William Haberden 1710—1801) 1876. Док су ранији аутори указивали само на бол и диспнеју Хаберден је описао и пароксизмални осећај стезања у грудима. У једном предавању, одржаном 21. јула 1768. на Краљевском колеџу лекара Хаберден је први пут употребио израз ангина пекторис..

Пари (Paryy 1755—1882) је први претпоставио да би коронарне артерије могле бити одговорни фактор у патогенези стенокардије. Едвард Џенер (Edward Jenner (1749—1823) указао је такође на повезаност стенокардије и атеросклерозе срчаних крвних судова.

Алан Бурн (Allan Burns 1781—1813) је закључио да је синдром ангине пекторис, у ствари клиничка манифестација коронарне опструкције. Sir George Burns: his time and friends. , Sir George Burns: his time and friends, 1890

Херман Нотнагел (Hermann Nothnagel 1881—1905) описао је вазомоторни облик ангине пекторис, од које је и сам боловао. На овај облик исхемијска болест срца указао је је 1806. и Леонард Ландоис. А на аорталну генезу тог синдрома посумњао је Томас Клајфорд Албут (Thomas Clifford Allbutt 1836—1925). мини|Захваљујући открићу перкутане коронмарне интервенције животни век болесника са исхемијском болешћу срца значајно је продужен За лечење ангинозних напада у исхемијској болести срца Томас Брунтон (Thomas Lauder Brunton), први је препоручио амилнитрат 1876., а две године касније Вилијам Мурел (William Murrell) нитроглицерин. Аскенази (S. Askanazi) је за лечење ангинозних болова применио диуретин. Оперативно лечење ангине пакторис започео је Томас Јонеско (Thomas Jonnesco 1860—1926) који је 1916. препоручио примену вратне симпатектомије.

Током 1924. А. Левен у лечењу стенокардије уводи примену паравертебралне инјекције алкохола, а Р. Лерих 1936 (R.Lerich) стелектомију.

Након што је 1974. Андреас Гринциг извео прву ангиопластику на перифеним крвним судовима, у локалној анестазији код човека, он је након интервенције на анималном моделу, приказао и прву успешну дилатацију стенозираног срчаног крвног суда. Заједно са Милером и Ханаом, 1977. у Сан Франциску а потом у Цириху, током елективног аортокоронарног премошћавања, Андреас Гринциг је урадио прву коронарну ангиопластику, а затим 16. септембра 1977, по први пут у историји медицине и самосталну перкутану коронарну интервенцију.Biographic sketch of Andreas Gruentzig. , Приступљено 7. 9. 2013.

Важна открића у интервентној кардиологији настају 1986. када су, напре Жак Пуел () у Тулузу - Француска, а затим и Улрих Сигвар (Ulrich Sigwar) са сарадници 1987. године имплантирали први интракоронарни стент, којим је омогућена још шира употреба перкутаних коронарних интервенција широм света. Главни разлог за њихово увођење у интервентну радиологију било је смањење број рестеноза које су се јављале након ангиопластике и боља подршка дилатираном (проширеном) крвном суду или цевастом каналу.

Епидемиологија Као што је предложено у 1980. години,. шема епидемиолошког истраживања болесника са НИБС прате три одвојене популације, сврстане у три групе:

Прва група - особе без симптома,

Друга група - особе које су без симптома након прележаног срчаног удара,

Трећа група - особе са симптоматским и асимптоматским исхемијским епизодама, односно, пацијенати са стабилном или нестабилном ангином пекторис.

Спајање друге и треће групе Алтернативно, друга и трећа групе могу спојити тако да се у студијама најчешће могу пратитиу две групое

Прва група - коју чине болесници са неманифестном исхемијском болести срца,

Друга група - са манифетним и јасно утврђеним знацима болести.

У једној од најранијих студија, Америчког Ратног ваздухопловства, која је спроведене у 1.390 мушкараца, од којих је 111 имало позитивне тестове вежбе, 34 испитаника од ових 111 (≈ 2,5%) имало на артериографији коронарне лезије са најмање 50% стенозе.

Тулов са садницима, на узорку од 2.014 норвешких мушкараца, стално у покрету старости између 40 и 59 година (просечне старости 50 година), открио је на коронарној артериографији, код мушкараца са позитивним тестом оптерећења, 69 стеноза од најмање 50% стенозе у једној коронарној артерији. Потпуно без симптома (од 69 особа са позитивним ангиографским налазом) било је њих 50 (или 2,7% од укупног броја испитаника). Овај проценат је веома сличан оном у студија Америчког Ратног ваздухопловства.

Преваленца бола у грудима или нелагодности у грудима варира у различитим деловима света. Велики део људи у свету, према објављеним подацима пати од неке врсте нелагодности у грудима. У британској студији у 7.735 људи, ангина пекторис или у историји болести наведен акутни срчаног удара забележен је у 14% испитаника, док је око 24% испитаника боловало од атипичног бола у грудима.

Комбинујући сцинтиграфију талијумом и ЕКГ налазе, (али без артериографија) Флег и сар, објавили су прогресивно повећање преваленције вежбањем индуковане исхемију у асимптоматских - здравих појединаца након преласка из једне деценије у другу.

У Балтимор лонгитудиналној студије, преваленција је 2,5% за оне испод 60 година старости и >10% за оне изнад 70 година. У 2000. години, Хи и сар, након истраживања на узорку од 4.000 испитаника, објавили су да се на основу изражености коронарних калцификација, применом стресне ЦТ томографије може одредити постојање неманифестне исхемије миокарда. Када је калцијум скор био између 11 до 100, 2,6% испитаника имао је неманифестну исхемију у поређењу са 11,3%, са скором између 101 до 399, и 46% испитаника са скором изнад 400 бодова.

Патогенеза

Исхемијска болест срца је ургентно стање у кардиологији, које настаје као последица смањене или поремећене циркулације крви и смањеног прилива кисеоника у ткиву и ћелијама срчаног мишића. Поремећај циркулације крви кроз срчани мишић узрокује несклад између његових потреба за кисеоником и концентрације кисеоника, услед анотомопатолошких промена на срчаним (коронарним) артеријама, у којима доминира спазам или сужење лумена крвног суда у различитом степену или њихово потпуно зачепљење.McMurray JJ, Adamopoulos S, Anker SD, Auricchio A, Bohm M, Dickstein K, Falk V, Filippatos G, Fonseca C, Gomez-Sanchez MA, Jaarsma T, Kober L, Lip GY, Maggioni AP, Parkhomenko A, Pieske BM, Popescu BA, Ronnevik PK, Rutten FH, Schwitter J, Seferovic P, Stepinska J, Seferovic P, Trindade PT, Voors AA, Zannad F, Zeiher A, ESC Committee for Practice Guidelines (CPG). . Наведени перфузиони поремећај је последица одмакле болести срчаних артерија и високог степена опструктивних промена у њима. Стања у којима органска или динамска опструкција коронарних артерија или повећан васкуларни отпор ограничавају коронарни проток, узрокује исхемију срчаног мишића. Потрошња кисеоника у срчаном мишићу.153-176 Saunders Company, Philadelphia, 1997.одређена је: срчаном фреквенцијом, систолни притиском, ендодијастолним волуменом, дебљином зидова и контрактилном способоношћу леве коморе.

У условима физичког оптерећења код болесника у којих је присутна коронарна опструкција, долази до повећања срчаног рада условљавајући несразмеру изменуу понуде и потражње миокарда за кисеоником, што последично доводи до пролазне исхемије услед веће потражње за кисеоником.

На електрокардиограму код ових болесника бележе се промене као последица свих ових дешавања у виду спутања СТ сегмента што је карактеристично за субендокардну исхемију, или елевацију СТ сегмента која прати појаву настанка трансмуралне исхемије.Vasiljeviћć Z. Ishemijska bolest srca. In: Interna medicina. Manojlović D. Ed.191-210. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Beograd, 1998. Карактеристино је да промене на СТ сегменту које су регистроване 24 часовнаим електрокардиограмом, не морају бити праћене било каквим субјективним тегобама које су иначе присутне током појаве исхемије срчаног мишића.Vidaković S. Prisustvo asimptomatske miokardne ishemije kod osoba koje su prebolele infarkt miokarda. Doktorska disertacija, Medicinski fakultet, Beograd, 1995. Зато се сматра да је нема исхемија срчаног мишића, последица комбинације разлиите сензитивности на болне драи и ендотелне дисфункције у коронарној болести.