Краљевина Две Сицилије

Краљевина Две Сицилије је била највећа од италијанских држава пре уједињења Италије. Основана је 1816. уједињењем бурбонских краљевина Сицилије и Напуља, које су обе дуго називане Две Сицилије, и постојала је до 1860. када је припојена Краљевини Сардинији, која је постала Краљевина Италија 1861. Престоница Краљевине Две Сицилије је био Напуљ. Краљевина је обухватала јужни део Апенинског полуострва и острво Сицилију.

Назив Део имена ''Две Сициије'' потиче од партиције Краљевине Сицилије. До 1285. острво Сицилија и јужна део Италије припадали су краљевини Сицилији. Због Сицилијанске вечерње краљ Сицилије је изгубио острво Сицилију од Круне Арагона, али југ Италије је и даље остао под његовом контролом, па је краљевина онда добила незваничан назив Напуљска краљевина. Ипак, његови наследници су задржали титулу Краљ Сицилије, па су и своју краљевину називали Краљевина Сицилија. Истовремено, Арагонска круна је свој нови посед на Сицилији исто звала Краљевина Сицилија.

Тиме су постојале две краљевине под именом Сицилија, па је након поновног уједињења назив за нову државу био Краљевина Две Сицилије.

Историја Миром у Казаланзи Фердинанд IV је враћен на престо Сицилије и Напуља. Године 1816. он је променио устав и створио је потпуно нову државу, Краљевину Две Сицилије (Италијански: Regno delle Due Sicilie). Од тада је Фердинанд IV Постао Фердинанд I од Две Сицилије. лево|мини|311x311п|Сукоб између хајдука и државних снага. Реформе током владавине Жозефа Бонапарта и Жоашенa Мира, као што је Наполеонов кодекс, остављене су у држави. Моћ племства је такође смањена, али хајдуштво је постајало велики проблем.

Аутрија је на Бечком конгресу добила право да стационира трупе у краљевини. Аустрија је, зајендо са Русијом и Пруском, инсистирала да се ниједан устав не успостави. У октобру 1815. Жоашен Мира се искрцао на Калабрију у покушају да врати своје краљевство. Влада краљевине је успешно успела да спречи све покушаје тероризма и колаборације, па је до 1816. Жоашенов покушај враћања моћи потпуно пропао. Због ових догађаја администрација краљевина постала је знатно строжија.

Будући да је отворена политичка дискусија била потиснута, либерали су стварали тајна друштва, као Карбонари. У 1820. Карбонари су организовали револуцију са циљем да добију устав сличан шпанском уставу из 1812. године. Иако је револуција на крају пропала, краљ Фердинанд I је ипак одобрио стварање устава који би задовољио либерале (13. јул). Истог месеца, још једна револуција је настала у Палерму, али је и ова револуција убрзо била угушена. Неки побуњеници из Напуља су заузели Беневенто и Понтекорво, два ексклава Папске државе. На конгресу у Тропау (19. новембра) Света алијанса је одлучила да интервенише. Краљ Фердинанд је, 23. новембра 1821. пред 50 000 аустријских трупа укинуо устав. Напуљци, на челу са Гиљермом Пепеом, су покушали да пруже отпор Аустријанцима, али и тај покушај отпора је угушен 24. марта 1821.

Политичка репресија се од тада само погоршала. Немир у сеоским подручијима је само хранила корупција у влади. Државни удар је онда покушан 1828. је успешно спречен. Краљ Франц I (1825.-1830.) је умро након посете Париза, где је имао прилику да види Јулску револуцију. Његов наследник, Фердинанд II, је подузео кораке покрене економију, што укључује смањивање пореза. Напуљ је евентуално био опремљен уличним светлима и 1839. је чак успостављена жељезница између Напуља и Портичија. Све то су били добри знакови економског развоја.

Епидемија колере захватила је краљевину 1836. године. Епидемија је само у Сицилији убила више од 65 000 људи. Након тога рурална подручија око Напуља су доживела разне устанке. Током 1840.-их, политички памфлети су кружили избегавајући цензуру. У семтембру 1848. године побуњеничке снаге су успеле да са Калабрије пређу на Сицилију пре него што су државне силе успеле да их спрече. Још једна побуна је започета 12. јануара 1848. у Палерму. Захтеви побуњеника били су увођење старог устава. Због тога је краљ Фердинанд II посатвио либерланог премијера на власт и прекуно све дипломатске односе са Аустријом, где је чак и објавио рат Аустрији 7. априла. Иако је већина побуњеника у близини Напуља одобрило ове поступке и прекинуло побуну, на Сицилији је настављена побуна. Краљ Фердинанд је, суочен са тешком ситуациом, користио швајцарску гарду да угуши све остале побуне у краљевини. До јула је успио да побуни све побуне на копну, а до септембра је освојена чак и Месина. Палермо, последње уточиште побуњеника на Сицилији, пало је 15. маја 1849. године. мини|235x235п|Портрет краља Фердинанд II, 1844. мини|Оригинална застава армије.

Краљевина Две Сицилије је од 1848. до 1849. успела да, уз помоћ швајцарске гарде, угуше све побуне и револуције. Рат који је објављен на Аустрију у априлу 1848. је био само рат на папиру.

У 1849. краљ Фердинанд II је имао 39 година. Владавину је започео као реформер. Рана смрт његове жене (1836.), као и константне побуне и револуције у држави, приморале су краља до предмузме опрезну, али и веома строгу политику. Више од пола либералних делегата из скупштине било је побегло из државе или је било ухапшено. Администрација је кршла право индивидуала политичких затвореника, обећано у уставу. Услови за живот затвореника били су толико лоши да су привукли интернационалну пажњу, где суБританија и Француска захтевали ослобођење политичких затвореника. Након што је тај захтев одбијен, обе државе су прекинуле дипломатске односе са краљевином. Краљевина је такође водила економску политику протекционизма.

Након посјете Напуља, Гледстон почео да подржава противнике Бурбона. Његову подршку су претстављала писма која је послао британском парламенту у којем је описивао ''грозне услове'' које су затвореници трпили. Његова писма су проузроковала шок у Европи што је довело до дипломатске изолације краљевине, што је било мало прије инвазије и касније анексације краљевине у новонасталу Италију. Војска Армија Краљевине Две Сицилије била је копнена војска краљевине. Створена је након доласка Бурбона у јужну Италију након рата за пољско наслеђе. Армија је уништена након похода хиљаде.

Краљевска морнарица Две Сицилије била је морнарица краљевине. Била је најважнија и најбитнија морнарица од свих других италијаснких држава.

Економија мини|Сребрна кованица: 120 гранаФердинанд II : 1834. године

Велики проблем у краљевини је била расподела земље, где је већину земљишних поседа имало пар аристократских породица, док су села насељавли пролетери. Сиромаштво међу пролетерима је било често, а за посао су се ослањали на поседнике земље. Градови нису били нешто бољи, индустријализам је био изузетно низак тако да се нису могли ни поредити са градовима северне Италије, Француске и Немачке.

Још једна занимљива статистика јесте то да је становништво у руралним подручијима расло брже него и у самом Напуљу, што је потпуна супротност расту становништва у остатку Европе током Индустријске револуције.

Становништво Краљевина је имала веома високу популацију, где је престоница, Напуљ, била највећи град на простору Италије. Напуљ је такође, осим највећег града у држави, био и трећи највећи град у Европи.

Други највећи град у држави, Палермо, био је трећи највећи у Италији. Током 19. века краљевина је спопао нагли раст популације, која се подигла са пет на чак седам милиноа људи. Током 1850. у краљевини је било око 36% целе популације Италије. ГодинаНапуљска краљевинаСицилијанска краљевинаУкупноРеференце1819.5 733 430//1827.//~7 420 0001828.6 177 598//1832./1 906 033/1839.6 113 259/~8 000 000 1840.6 117 598~1 800 0007 917 5981848.6 382 7062 046 6108 429 3161851.6 612 8922 041 5838 704 4721856.6 886 0302 231 0209 117 0501859./1860.6 986 9062 294 3739 281 279 мини|432x432п|Департмани и дистрикти Краљевине Две Сицилије

Географија Краљевина је била подељена на укупно 22 департмана, од којих је 7 било у Сицилији, а 14 у Напуљу.

Након што је краљевина покорена од стране краљевине Пијемонт-Сардиније департмани су постали покрајине Италије по закону Урбана Ратазија.

Напуљски департмани:

безоквира|38x38пПокрајина Напуља (Напуљ) безоквира|43x43пТера ди Лаворно - Капуа/Казерта од 1818. безоквира|43x43пПринципато Цитра - Салерно безоквира|43x43пПринципато Ултра - Авелино безоквира|43x43пБазиликата - Потенца безоквира|43x43пКапитаната - прво Сан Северо, па Фођа безоквира|43x43пТера ди Бари - Бари безоквира|43x43пТера ди Отранто - Лече безоквира|43x43пКалабрија Цитра - Козенца безоквира|43x43пКалабрија Ултра I - Ређо ди Калабрија безоквира|43x43пКалабрија Ултра II - Катанцаро безоквира|43x43пКонтадо ди Молисе - Кампобасо безоквира|43x43пАбрузо Цитра - Кјети безоквира|38x38пАбрузо Ултра I - Терамо безоквира|43x43пАбрузо Ултра II - Л’Аквила Сицилијански департмани:

Види још Краљице двеју Сицилија Напуљска краљевина Краљевина Сицилија Краљевина Пијемонт-Сардинија Краљевина Италија

Референце

Категорија:Историја Италије у новом веку Категорија:Бивше државе Европе Категорија:Бивше монархије Категорија:Бивше државе на Апенинском полуострву

Краљевина Две Сицилије

Źródło i licencja