Крсташки поход 1456. године почео је када су Турци предвођени султаном Мехмедом опсели Смедерево и Београд. У овој борби срушени су сви београдски бедеми. Јанош Хуњади, угарски војсковођа је извршио неколико против удара и на крају Турци су поражени, али су хришћани имали тешке губитке. Папа Калист III је 23. јула наредио да све католичке цркве звоне тачно у подне, а људи да се моле да Београд буде одбрањен. Турци су се повукли пре тога па је та звоњава прерасла у победничку. Срби који су учествовали у одбрани показали су се као одлични стрелци. Многи хришћански владари обећали су помоћ Угарима, али она није стигла. мини|лево|Јован Капистран|357x357п
Крсташке вође рата Јован Капистран
Јован је био Италијан, а још као млад је постао лаик, па чак му је и напуљски краљ Ладислав дао на управу Перуђу. Неколико деценија после тога Јован постаје фрањевац. Јован је проповедао култ пресветог имена Исусовог по Светом римском царству, Угарској, Бохемији и Пољској. Исусов култ је прихватило више од 200.000 људи. Ипак, папа Мартин V га је оптужио за јерес. После хапшења Јован је на суђењу од стране папе проповедао, па је и сам папа прихватио Јованову веру. Под Јовановим утицајем 41 Јеврејин је спаљен у Вроцлаву, 36 је спаљено на пијаци у Берлину, а у легници је спаљена читава јеврејска популација. Будући папа Калист III га је, после пада Цариграда 1453. године под турску власт, прогласио за вођу крсташког рата. Јован је посетио скупштину у Франкфурту и скупио војску против Турака. У тој војсци је било 4.000 руље. Та војска се састојала од сељака, сиротиње, авантуриста и студената. мини|Статуа Јаноша Хуњадија|305x305п
Јанош Хуњади
Био је Београдски заповедник за време владавине Стефана Лазаревића, а после његове смрти борио се уз Жигмунда Луксембуршког. После његове смрти је постављен за команданта јужних граница Угарске, а и мало касније је постављен за кнеза Ердеља, те поново за заповедника Београда. Учествовао је у Варнском крсташком походу и водио свој поход 1448 против Турака, који се завршио на Косову. Хуњади је био главни борац у овом рату. мини|лево|Михаљ Силађи|239x239п
Михаљ Силађи
Био је сарадник и заменик Јаноша Хуњадија. Када су се на Калемегдану Крсташке војске ујединиле Михаљ је постављен на чело те војске, успешно је поразио турке и они су морали да се повуку из Београда. Михаљ је овом победом постао славан.
Ђурађ Бранковић
Године 1427. наследио је свог ујака Стефана Лазаревића на месту српског деспота. Ђурађ је морао Жигмунду да врати Београд, а Турци су освојили Голубац. Ђурађ није имао ни једно велико утврђење у својој земљи па је направио Смедерево, које постаје престолница Српске деспотовине. Турци су 1437. године опљачкали околину Смедерева, а 18. августа 1439. године га освојили после три месеца опсаде. Године 1444. Србија се ослободила. После пада Цариграда 1453. године Турци су опсели Смедерево, али су поражени. Турски султан је 1456. пре напада на Београд опсео Смедерево, па се Ђурађ нашао на страни ове хришћанске коалиције. Хуан Карвахал мини|лево|Грб Хуана Карвахала|170x170пХуан је био главни кардинал у Италији. Папа га је послао са Капистраном. Карвахал и Капистран су заједно водили просјаке.
Ток рата
Просјачки крсташки рат 1456. У фебруару 1456. Капистран је присуствовао угарском државном сабору, на којем није успео да придобије подршку угарског племства ни самог краља за рат против Турака. Војску на коју је могао да рачуна су чинили крсташи пристигли из разних делова Европе, названи „руља“. Руља Јована Капистрана се скупила у Петроварадину, а затим у Земуну. На самом почетку опсаде Београда Капистран је 2. јула део руље превезао у Београд, док је он остао у Земуну где је храбрио и обучавао крсташе и слао их у опседнути Београд. мини|Ђурађ Бранковић|300x300п
Опсада Смедерева Турци су предходно покушали да преваре српског деспота Ђурађа Бранковића те да запоседну Смедерево неспремно за опсаду. Деспот схвативши да Турци хоће да га преваре и спремио је одбрану града. Ђурађ је напустио Смедерево спремно за опсаду и побегао у своје поседе у Угарској. Султан је већ до јула одустао од опсаде града и кренуо ка Београду. мини|315x315piksel|Борбе под Београдом 1456, минијатура коју је 1584. израдио Мехмед бег, чувени османски минијатуриста. Минијатура приказује неколико епизода из опсаде: у горњем делу хришћанску војску која очекује напад, затим раскомадана тела на обали Саве, док највећи део заузима представа напада на град којим командује султан на белом коњу. У доњем десном углу приказано је уредно повлачење османске војске. мини|лево|Титус Дуговић
Опсада Београда
4. јула Турци су опсели Београд, који су држали Угари. Велика турска војска је продрла у град, а турски султан Мехмед II Освајач који је предводио поход се налазио на брду Врачару. Борба је била дуга, хришћанима су били потребни сви становници Београда ради одбране град, те су жене преко зидина бацале запаљиве материје. 14. јула хришћанска флота је упркос куги која се појавила победила турску, ипак Турци су наставили да бомбардују град. Турски барјактар је покушао да постави турски барјак на врху једне куле и тако подигне морал турској војсци. Хуњадијев војник, Србин, Титус Дуговић је покушао да отме барјак, па је повукао и барјак и барјактара те су заједно пали са куле. 21. јула Турци су кренули у жесток напад, који је завршен погибијом. Током 22. јула почео је пробој Крсташа, којој се придружио Јован Капистран. Крсташи су упадали у турске шаторе и пљачкали их, а Турци су кренули у бегство. Сам султан је покушавао да их заустави, али је рањен, те је наредио повлачење. До 23. јула Турци су се повукли из опсаде. Крсташи су тада почели да отимају стоку и уништавају справе за опсаду. Крај рата за просјаке После ове победе Крсташи су почели да се међусобно сукобљавају. На једној страни су били Угари, а на другој просјаци Јована Капистрана. У сукобу су прво биле само војске, а онда и њихови команданти, па је Капистран на крају био приморан да распусти руљу својим кућама. Због појаве куге која је са Турака прешла на хришћански табор Хуњади је умро 11. августа, а Капистран 23. октобра у Илоку.
Крај рата за Угаре и последице мини|лево|Ладислав Хуњади|227x227пХуњадија је наследио син Ладислав, који је од очевих титула, према државном сабору у Футогу у октобру 1456, наследио само титулу београдског заповедника, док је остале титуле уграбио гроф Цеља, најмоћнији угарски великаш, славонско-хрватско-далматински бан, први регент угарског краља и његов ујак, Улрих II Цељски. Ладислав је настојао да у Угарској одржи за себе очев углед. Када је у јесен 1456. године угарски краљ допратио Улриха до Београда, Ладислав Хуњади није хтео да пусти војску у град, а 9. новембра у земунској тврђави Улриху је мистериозно одсечена глава. Због овог чина краљ Ладислав V Посмрче је наредио да се Ладислав Хуњади погуби. Тај догађај је зауставио даљи војни поход 1456. године, а Крсташи су се разишли так у децембру. Ладислав је погубљен 16. марта 1457. године. Тим поводом почео је грађански рат, а краљ је напустио Угарску и отишао у Праг где је и умро 23. новембра. Литература
Момчило Спремић, Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба, Београд 1994. Робер Мантран, Историја Османског царства, Клио, Београд, 2002. Петер Рокаи, Золтан Ђере, Тибор Пал, Александар Касаш, Историја Мађара, Клио 2002. Франц Бабингер, Мехмед Освајач и његово доба, Нови Сад 1968. Михаило Динић, Грађа за историју Београда у Средњем веку II, Историјски архив Београд, Београд 1958.
Категорија:Крсташки ратови против Османлија Категорија:1456.