Ђурица Лабовић (Андријевица, 20. март 1930 — Београд, 7. август 2004) био је учесник Народноослободилачке борбе, правник, књижевник, новинар и публициста.
Биографија Рођен је 20. марта 1930. године у Андријевици. Његов отац Станиша био је капетан Југословенске војске, а мајка Милена, рођена Алетић, домаћица. Основну школу је завршио у родном месту.
Године 1943, са свега тринаест година, отишао је у партизане — био је најпре у Четвртој црногорској пролетерској бригади, а потом у Комском партизанском одреду. Године 1946. примљен је у Одељење за заштиту народа (ОЗН) и послат на дошколовање. Године 1948. је матурирао, а потом је уписао и Правни факултет у Београду, на коме је дипломирао 1969. године. У Служби државне безбедности (СДБ) је остао све до 1979. године, када је пензионисан. Од 1960. до 1979. био је главни саветник у Савезном секретаријату за унутрашње послове (ССУП), а од 1971. до 1974. главни уредник листа „Џудо“.
Године 1948. почео је да се бави књижевношћу. Аутор је преко 30 романа, две књиге приповедака, 19 фељтона, 22 романсиране хронике, два стручна рада, више студија и др. Године 1975. заједно са Здравком Велимировићем и Младеном Ољачом учествовао је у писању сценарија за филм „Врхови Зеленгоре“, за који су били награђени Златном ареном за најбољи сценарио на Пулском фестивалу, 1976. године.
Поред Златне арене, добитник је и Награде СУБНОР-а „4. јул“, 1989. године и Награде „21. јул“, 1976. и Награде „22. октобар“, 1981. године.
У браку са супругом Вером, рођеном Танчић, имао је четворо деце — ћерке Татјану и Наташу и синове Андреја и Марка.
Умро је 7. августа 2004. године у Београду.
Књижевна дела Три лица једне шпијунке, 1961. година У сенци хелебарде, 1967. година Отпор голоруких кроз логоре, 1970. година Хероји Љубиног гроба, 1973. година Рана на сунцу, 1976. година Игмански марш, 1978. година Први дани Прве пролетерске, 1978. година Операција Свети Стефан, 1979. година Забуна обавештајаца, 1979. година Бивши људи, 1981. година Земун на обалама Дунава и Саве, 1982. година Хероји Кадињаче, 1983. година Тајни невидљиви рат (пет књига), 1985. година Лучоноша са Проклетија, 1985. година Партизани за преговарачким столом (заједно са Миланом Бастом), 1986. година Државници, ратници, обавештајци... (три књиге; заједно са Миодрагом Вучковићем), 1989. година Подвиг обавештајца, 1990. година Исповест једног обавештајца, 1990. година Тајне мисије Мустафе Голубића, 1990. година Контраобавештајни удар, 1990. година Троструки живот шпијуна „Шпера”, 1990. година Агент ЦИА у редовима УДБ-е, 1990. година Тајне енигме о Вери Милетић, 1991. година Агент КГБ-а у редовима УДБ-е, 1992. година Пет хитаца у Павелића, 1992. година Свети Петар Први Цетињски, 1994. година Шпијунирање из космоса, 2000. година
Литература
Југословенски савременици: Ко је ко у Југославији. „Седма сила“, Београд 1957. година. Ко је ко у Србији '95. „Библиофон“ Београд, 1995. година.
Спољашње везе
Категорија:Рођени 1930. Категорија:Умрли 2004. Категорија:Андријевчани Категорија:Комунисти Црне Горе Категорија:Комунисти Србије Категорија:Југословенски партизани Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби Категорија:Борци Четврте пролетерске бригаде Категорија:Припадници Службе државне безбедности Категорија:Српски правници Категорија:Југословенски правници Категорија:Српски књижевници Категорија:Југословенски књижевници Категорија:Српски публицисти Категорија:Југословенски публицисти Категорија:Српски сценаристи Категорија:Југословенски сценаристи Категорија:Добитници награде Златна арена за најбољи сценарио