Ненад Барачки (Бођани, 25. септембар 1878.-Сомбор, 23. мај 1939) је био српски свештеник, вероучитељ, појац и мелиограф.
Биографија Рођен је 25. септембра 1878. године у Бођанима, Војводина. Школовао се у Сремским Карловцима и манастиру Ковиљу. По завршетку богословије уписао је Филозофски факултет у Београду. Касније је службовао као парохијски свештеник у Темишварској епархији до почетка почетка Првог светског рата. Током рата служио је као војни свештеник у јединицама аустроугарске војске. Учествовао је на Париској мировној конференцији (1919). После рата предавао је веронауку, појање и био хоровођа у мушкој учитељској школи у Сомбору. Био је члан Матице српске и Друштва св. Саве. Умро је у Сомбору 23. маја 1939. године.
Већи део живота бавио се српским црквеним појањем, бележећи савременим нотним системом велики број традиционалних црквених песама.
Дела Нотни зборник црквеног појања по карловачком напеву (1923) збирка богослужбених песама Свети и Велики Петак, вечерње и повечерје на плач Матере Божје (1925) збирка богослужбених песама Свети и Велики Петак, вечерње и повечерје на плач Матере Божје (1925) Литургија св. Јована Златоустог (1925), по руском напеву за два дечија гласа Рождество Божије или Божић (1926) Стихира општа Србима светитељима Васкрсење Христово или Ускрс (1935) Химна Његовој Светости Патријарху Варнави Литургија (хармонизације) Служба св. Ћирилу и Методију Историја српске православне цркве (1932) Историја хришћанске цркве
Референце
Категорија:Рођени 1878. Категорија:Умрли 1939. Категорија:Бачвани (општина Бач) Категорија:Чланови Матице српске