Жарко Шарић (Ножичко, општина Србац, 22. фебруара 1944) српски и босанскохерцеговачки је књижевник и уредник. Шарић члан Удружења књижевника Републике Српске, Удружења књижевника Србије, Матице српске и културни активиста.
Прво књижеевно дело објавио је 1996. године, књигу прозе „Претежно добри људи“, о свом завичају и генерацији из „четрдесет и неке“. До сада је аутор романа „Рат у Липорашћу“, „Квареж нарави“ и „Шашава школа“, књигу прича за децу и омладину „Сладолед на асфалту“, приповетке за одрасле „Црни коњи“, као и књигу сатиричних прича под насловом „Демократија за почетнике“. Највећи део радног века провео је у новинарству. Био је дописник разних листова, радија и телевизије, али и новинар и уредник.
Живот Жарко Шарић је рођен 22. фебруара 1944, у селу Ножичком, у општини Србац, у Републици Српској . У младости је волео да проводи време на обалама река и језера, о својим доживљајима је смишљао како да приповеда другима, посебно младима. Завршио је српскохрватски језик и књижевност, студијска група српски језик и историја, на Педагошкој академији у Петрињи, у Хрватској.
Своје прво књижевно дело објавио је 1996. године, књигу прозе „Претежно добри људи“ о свом завичају и генерацији „из четрдесет и неке“.
Највећи дио радног века провео у новинарству, био новинар, уредник и директор. За то време исписао је више стотина наслова у магазинима и часописима, такође припремајући и телевизијске емисије.
Уређивао је и приређивао за штампу рукописе једног броја аутора, рецензент и уредник више књига, међу којима: „30 година Радио-Српца“, „80 година здравства у Српцу“ и „Србачка бригада у отаџбинском рату“. Био је уредник листа „Мотајички борац“ и часописа за екологију „Екозов“. Био аниматор и организатор бројних културних догађаја, покретач песничких сусрета у оквиру СПКД „Просвјета“ и уредник часописа „Сусретања“. Сарадник је у редакцији за припрему Енциклопедије Републике Српске.
Члан је Удружења књижевника Републике Српске, Удружења књижевника Србије и Матице српске. За свој рад добио је више признања, међу којима и Повељу општине Србац.
Књижевни рад У књижевности се јавио 1996. године књигом прозе „Претежно добри људи“ о свом завичају и генерацији „из четрдесет и неке“. Објавио десет књига: „Претежно добри људи“, проза о пишчевом завичају и генерацији из „четрдесет и неке“; „Рат у Липорашћу“, антиратни роман за који је добио награду Фондације „Драгојло Дудић“ Београд; „Сладолед на асфалту“, приче за децу и омладину, од којих су неке објављене у листу „Политика“ и дечјим часописима; „Црни коњи“, приповетке, коју је проф. др Воја Марјановић из Београда уврстио у своју књигу огледа „Да или не“; „Шашава школа“, роман за децу и омладину, штампан средствима Министарства просвјете и културе Републике Српске, уврштен у необавезну лектиру у појединим школама у Републици Српској; „Демократија за почетнике“, сатиричне приче, награда КУД „Петар Кочић“ Челарево; „Квареж нарави“, роман са савременом тематиком; „Збогом, гварнери“, роман, награда за најбољу књигу прозе на конкурсу Фондације „Фра Грго Мартић“ Крешево 2009. године; „Камен и ријеч“, есеји; „Маршалова слика“, роман у коме је по први пут у Републици Српској литерарно уобличена тематика Голог отока, штампан средствима Министарства просвјете и културе Републике Српске.
Дела Претежно добри људи, књига прозе, 1996. Рат у Липорашћу, антиратни роман, 2000. Сладолед на асфалту, приче за децу и омладину, 2001. Црни коњи, приповетке, 2004. Шашава школа, роман за децу и омладину, 2005. Демократија за почетнике, сатиричне приче, 2007. Квареж нарави, роман савремене тематике, 2008. Збогом, гварнери, роман, 2010. Камен и ријеч, есеји 2010. Маршалова слика, роман са тематиком Голог отока, 2013. Жива Читанка, дјечији роман, 2017. Бијела мама, роман, 2019. Баш се лијепо ратовало, роман, 2021. Завичајник, књижевни огледи, 2025. Кад јечам заруди, приповијетке, 2025. Фајронт, аутобиографија, 2025.
Референце
Категорија:Рођени 1944. Категорија:Српски књижевници Категорија:Књижевници Републике Српске Категорија:Српчани Категорија:Књижевници Босне и Херцеговине Категорија:Српски еколози