Минск (, ) главни је и највећи град Републике Белорусије, административни центар Минске области, седиште Заједнице Независних Држава, „Град херој Совјетског Савеза“, најзначајнији политички, привредни, културни и научни центар у земљи. Смештен је на обалама реке Свислач у подручју, готово у самом географском средишту Белорусије.
Градска територија обухвата површину од 348 084 km² и има статус засебне административне јединице у земљи у рангу области. Према проценама националне статистичке службе за 2025. годину у граду живи 1.996.730 становника. Према броју становника Минск се налази на десетом месту у Европи, а петом месту у поређењу са државама СССР, после Москве, Санкт-Петербурга, Кијева и Ташкента.
Етимологија „Према легенди на обалама реке Свислач у једној каменој воденици живео је див Менес. Див је у свом каменом млину млео камење од којег је пекао хлебове којим је хранио своје поданике. Иако нико никада није видео Менеса из воденице су се сваке ноћи чули крици, песма и игра. У поноћ див је излазио из своје воденице и обилазио околна села отимајући људе и претварајући их у своје војнике и поданике. Међутим његови поданици су се побунили и уз помоћ моћног чаробњака заувек протерали Менеса, а његову воденицу спалили. У знак сећања на дива Менеса остало је име града.Санько С. Белорусская мифология. Энциклопедический словарь = Беларуская міфалогія. Энцыклапедычны слоўнік / И. Климкович. — 2 изд. — Мн.: Беларусь, 2006. — 599 с. —. “
Иако не постоје сасвим поуздани подаци о пореклу имена града многи етнографи верују да је оно проистекло од водотока Мења или Менка, потока који се некада уливао у реку Птич (притоку Припјата) на подручју данашњег града. Сам хидроним може да се објасни из индоевропског -{men}- што значи мали док се у угро-финском мансијском језику речју -{манья}- означава малена река.Рогалев А. Ф. Географические названия в калейдоскопе времён. — 2-е изд. — Гомель: Барк, 2011. — С. 156—157. — 256 с. —. У најстаријим руским летописима град се називао -{Мѣньскъ}-, -{Мѣнескъ}-, -{Мѣнскъ}-, док се у новијим документима среће у форми без слова јат као -{Меньск}-, -{Менеск}-.Крамко І.І. Штыхаў Г. В. Калі Менск стаў Мінскам // Памяць: Гіст.-дакум. хроніка Мінска. У 4 кн. Кн. 1-я. — Мн.: БЕЛТА, П15 2001. С. 35
У пољским документима град се, почев од 1502. помиње у форми имена Мињск (), док је стари облик Менск готово потпуно ичезао из службених докумената током 18. века. Након друге поделе Пољске крајем XVIII века облик -{Минскъ}- се усталио и у рускојезичним списима као дослован превод имена града са пољског језика. Пољска верзија имена Минск–Мињск вероватно је везана за име пољског града Мињска Мазовјецком у данашњем Мазовском војводству. Међутим како је белоруски језик норматизован и стандардизован тек 1918. године самим тм није постојала ни јединствена орографија код имена град Минска, те се у свакодневном говорном језику користио термин Менск, док је у писаној форми коришћена верзија Минск. Међу белоруском интелигенцијом почев од 1916. усталио се назив Менск Белоруски (), назив се задржао и током периода немачке окупације, а усталио се у документима белоруске дијаспоре.Шыбека З. В., Шыбека С. Ф. Мінск: Старонкі жыцця дарэв. горада / Пер. з рускай мовы М. Віжа; Прадмова С. М. Станюты. — Минск: Полымя, 1994. — С. 10.
У једном периоду постојања Белоруске Совјетске Републике стари назив Менск је поново био заузео нормативну форму и користио се у званичним документима на белоруском језику све до 29. јула 1939. године када је Врховни совјет Белоруске ССР увео званичан белорускојезични назив града у форми -{Мінск}-. У савременим историјским списима на белоруском језику стари назив Менск користи се искључиво за део градске историје до 1793. године.
Мински градски савет је 1991. године од републичког Врховног совјета тражио званично враћање историјског имена града, међутим иницијатива је одбачена пошто су за предлог гласала 142 депутата, док је њих 173 било против.
У пољском језику се у историјским списима користе називи Минск Литвански () за период градске историје везан за Велику кнежевину Литванију, односно Минск Бјалоруски () за познији период. У савременом пољском језику користи се само верзија -{Mińsk}-.
Географија мини|лево|250п|Детаљнија мапа града Минска са ближом околином мини|лево|250п|Сателитски снимак градског подручја Минска
Град Минск налази се у југоисточним деловима Минског побрђа (део знатно пространије Белоруске греде), благо заталасаног подручја моренског порекла које обухвата централне делове Минске области и Републике Белорусије. У основи побрђа налазе се стене девонске, кредине и палеогенске старости, док је савремени површински рељеф формиран деловањем Сошког ледника који је био активан у периоду од пре 220 и 110 хиљада година.-{ belkamen.com.}-Актуальные проблемы геологии и поисков месторождений полезных ископаемых: Материалы V Университетских геологических чтений / Под. ред. В. П. Самодурова. — Мн., 2011. — С. 63. — 102 с. Сам град лежи на просечној надморској висини од око 220 m, а недалеко од града налазе се и три највише тачке Белорусије — Дзјаржинска гора (на висини од 345 m) налази се на око 30 km западније, Лисаја (342 метра) на око 21 km северно и Мајак (335 m) на око 30 km северозападно од града. Највиша градска тачка налази се у улици Лешчинског и лежи на 283 метра, док је најнижа тачка у југоисточном делу уз долину Свислача код Чижовског језера (на 181,4 метра), тако да је вертикална разлика између ова два екстрема свега 101,6 m. Према подацима из 2012. године градска територија обухвата површину од 348 084 km²Государственный комитет по имуществу Республики Беларусь. ГУП «Национальное кадастровое агентство». см. файл «Таблица кадастровых стоимостей земель оценочных зон г. Минск.xlsx»
Најважнији водоток који протиче кроз град је река Свислач, лева притока реке Березине и део басена реке Дњепар и Црног мора. Река Свислач извире на свега неколико километара северозападно од града, у подножју брда Мајак и протиче готово централним делом града у смеру северозапад-југоисток. Кроз град протиче још неколико мањих водотока који се уливају у Свислач — Лошица (9,2 km), Мишка (2 km), Немига (4,5 km), Цна (14 km), Переспа (2 km) и Тростјанка. У источном делу града налази се Слепјански хидросистем, систем канала у кориту некадашње речице Слепјанке укупне дужине 22 km и површине од 122,4 хектара. Његова градња је завршена 1985. године, а најсевернији део хидросистема је вештачко Цњанско језеро површине 0,87 km² и максималне дубине до 7,5 m. Да би се обезбедило несметано водоснабдевање града 1968. године започели су радови на градњи Вилејско-минског хидросистема којим је део вода из реке Вилије преусмерен у корито Свислача. Хидросистем је у експлоатацију пуштен 15. јануара 1976. године.
Град је познат по својим бројним вештачким језерима саграђеним углавном уз ток Свислача за потребе водоснабдевања града, те за одбране града од учесталих поплава. Највећа групација тих језера налази се у сверозападном делу граду где су саграђена језера Дрозди (површине 2,1 km² и максималне дубине до 6 m), Криница (0,95 km², дубина до 5,2 метра) и Заславско језеро (31,1 km², дубина до 8,8 m) која се често заједнички означавају термином Миншка мора. Заславско језеро које се налази на око 10 km северозападно од центра града је уједно и друго по величини вештачко језеро у Белорусији. Готово у самом центру града налази се вештачко Комсомољско језеро површине 0,42 km² и максималне дубине до 4,5 m. Највеће језеро на југоистоку града је Чижовско и смештено је у истоименој градској четврти у Индустријском рејону града (површина језера је 1,6 km², дубина до 4,7 m).
У периоду између 1950-их и 1970-их година долина уз реку Свислач и њене притоке је у потпуности архитектонски трансформисана и некадашње плавно и мочварно подручје претворено је у такозвани Миншки појас воде и зеленила (, ), који чине бројни паркови и зелене површине уз обе обале реке. Данас је то најважније рекреативно подручје у граду и сматра се једним од најважнијих градских симбола.
Клима Град Минск налази се у зони умереноконтиненталне климе (према Кепеновој класификацији климата варијанта -{Dfb}-), и под јаким је утицајима влажних маритимних струја са Балтика и сувих ваздужних маса из унутрашњости Евроазије због чега је време на том подручју подложно наглим и учесталим променама.
Најхладнији месец је јануар са просечном температуром ваздуха од око −4,5 °C, док је најтоплији месец јул са просечних +18,5°C. Апсолутни минимум измерен је 17. јануара 1940. године и износио је –39,1°C, док је апсолутна максимална температура ваздуха измерена 3. августа 2014. када је жива у термометру достигла вредност од +35,6°C.Погода и климат: Погода в Минске. Просечна вредност температуре ваздуха на годишњем нивоу у граду је +6,7°C. Лета су доста топла и влажна док су зиме релативно благе с честим продорима топлих ваздушних маса. Последњих година приметна је тенденција раста просечних температура ваздуха у зимском делу године. Влажност ваздуха је доста висока током целе године и у просеку има вредност од око 77%. Просечна количина падавина на годишњем нивоу је око 690 милиметара, а већина воденог талога излучи се у летњем делу године у виду киша. Највлажнији месеци су јун и јул са просечно око 88 mm, док је најсувљи фебруар са 39 милиметара. Снежни покривач задржава се на тлу у просеку око 100 дана годишње, углавном од друге половине новембра до краја марта. Просечна висина снежног покривача је 15 cm, максимална до 76 cm.
Ветрови који дувају у Минску углавном имају западни и северозападни смер и најчешће доносе захлађење и падавине са Балтика, што узрокује појаве густе магле. Просечна брзина ветрова у граду на годишњем нивоу је 2,4 м/с.
Сличне климатске карактеристике имају Стокхолм у Шведској и Халифакс у Канади, иако су оба града за разлику од белоруске престонице смештени на обали мора.
Екологија Минск је познат по „еко-стазама”, маршрутама које су посебно осмишљене за еколошко образовање и природњачке сусрете. Циљ стварања оваквих објеката је осигуравање заштите и одрживог коришћења природног културног наслеђа, промоција здравог начина живота, немоторизованих облика кретања, локална историја и образовање о животној средини, као и јачање културне и друштвене свести.
Еко-стазе Минска: Еко-стаза „Легенде белоруске флоре”; Еко-стаза „Град птица”; Еко-стаза „Камена гора”; Еко-стаза „Медвежино”; Еко-стаза „Сребрна јаруга”; Еко-стаза „Цна”; Еко-стаза „Чижовка”; Еко-стаза „Курасовшћина”; Еко-стаза „Лебјажи”; Еко-стаза „Семашко”; Еко-стаза „Воћњак јабуке”; Еко-стаза Првомајског рејона.
Захваљујући јакој контроли одлагања отпада, Минск се често назива најчистијим градом на свету.
Историја мини|300п|Железнички трг
Историја Минска је пуна ратова и разарања, Минск је био 18 пута сравњиван са земљом. Тачно време оснивања нам је непознато, иако се град први пут спомиње у летопису из 1067. године у којем се описују међусобни сукоби књазева тадашње Кијевске Русије. Исте је године Минск освојила и спалила војска кијевског кнеза Изјаслава и његових савезника.
Првобитни и најстарији назив града гласио је Менеск, Мењск, Менск. Порекло имена је нејасно а постављено је свега неколико теорија о пореклу уз постојећу легенду. Легенда каже да је див зван Менеск или Менск имао млин на обалама реке недалеко града. У свом млину је млео камење из којег је пекао хлеб којим је хранио своје војнике. Тај див је, према легенди основао град. Једна група историчара пак сматра да име града потиче од мале реке Мене која тече двадесетак километара од данашњег средишта града, док други име града доводе у везу са старом словенском речју “мјена” (срп. размена — Мјенск место где се одвија размена) јер је град лежао на раскрсници трговачких путова а управо се ту обављала трговина и размена робе. Негде од XVII века под утицајем пољског језика реч Менск се преобликовала у садашњи облик Минск.