Леуново () је насељено место у Северној Македонији, у северозападном делу државе. Леуново припада општини Маврово и Ростуша.
Данас је Леуново важно туристичко насеље у оквиру веће високопланинске туристичке области Маврова.
Географски положај Насеље Леуново је смештено у северозападном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Гостивара, насеље је удаљено 25 km југозападно.
Леуново се налази у оквиру високопланинске области Маврово. Насеље је положено високо, на североисточним висовима планине Бистре. Западно се протезала Мавровска висораван, које 1947. године, подизањем бране, претворено у Мавровско језеро. Надморска висина насеља је приближно 1.260 метара.
Клима у насељу је оштра планинска.
Леуново се данас налази у највећем националном парку у Северној Македонији, Националном парку „Маврово“.
Историја Из Леунова потиче Петар Новаковић "Чардаклија" аустријски капетан, па добровољац у српској народној војсци, један од истакнутих личности у Првом српском устанку.Тихомир Ђорђевић: "Македонија", Београд 1929. Уз њега се јавља као аустријски фрајкор капетан и земљак, из истог села Влајко Стојановић.
Почетком 20. века већина мештана Леунова су били верници Српске православне цркве."Нова искра", Београд 1906. Било је 1898. године ту 50 српских домова."Дело", Београд 1. јануар 1899. То су "чисти Срби" (1906) који одавно ту живе и не знају своје старо порекло. Број кућа у Леснову је 1906. године износио 156.
По другом извору, 1899. године у месту (које припада Гостиварској нахији) је становништво подељено: 50 српских кућа и исто толико "бугарашких"."Дело", Београд 1899. Године 1888. ту је бугарска школа."Отаџбина", Београд 1888. Српска народна школа је отворена 1892. године."Правда", Београд 13. април 1934. По извештају из 1897. године у Леунову је дворазредна народна школа - заједничка (јер се оба народа лепо слажу), а укупно исту похађа 25 ученика."Дело", Београд 1897. Леуновска школа је 1911. године српска."Просветни гласник", Београд 1911. Поп Ставра Спирић је фебруар-јула 1914. године вршио учитељску дужност у Леунову."Просветни гласник", Београд 1914. Његов колега, учитељ у леуновској школи до Првог светског рата био је Сергије Лазаревић; а 1917. године водио се као "нестали"."Београдске новине", Београд 1917. Августа 1914. године за катедру је сео дипломирани учитељ Димитрије Цветковић.
Мештани Леунова (Гавра и Јоксим Караџић, Исајло Јаковљевић, Киприан Пановић, Иван и Марко Маноиловић, Марко Петковић, Ђерасим Дамњановић и Ћира Петковић) су 14. јула 1889. године у писму Друштву Свети Сава написали:
У месту је 1897. године после много година "милошћу Султановом", поново прослављен Св. Сава - школска слава. Свечаност је започела светом литургијом у православном храму посвећеном Успенију Пресвете Богородице. Литија је прославу пренела у школско здање. Парох поп Лазар Исаиловић извео је водоосвећење у школи, а затим славски колач пререзао са ђацима."Цариградски гласник", Цариград 1897. године
Срби печалбари из места, браћа Дионизије и Угриша Тодоровић су из тада руског града Кишињева донели дар. Набавили су за сеоски храм јеванђеље тврдо укоричено са позлаћеним корицама, вредно пет турских лира."Цариградски гласник", Цариград 1899. године
Године 1906. удовица Савка Јанић из Београда поклонила је месном храму једну свештеничку одежду, у спомен свог покојног мужа Самуила, који је био родом из Леунова."Цариградски гласник", Цариград 1906. године
С пролећа 1905. године Леуново и околна села је терорисао Арнаутин, Азир из Орчума."Правда", Београд 4. мај 1905. Тражио је новац од становништва претећи им оружјем, а турске власти га нису дирале. За време Другог балканског рата средином септембра 1913. године одметници Арнаути су потпуно уништили села Леуново и Нићифорово."Балкански рат у слици и речи", Београд 6. октобар 1913.
Деспотовић млекар из Леунова је 1927. године отворио радњу за производњу бутера "Нарциса" и сирева. Своје производе је излагао на Пољопривредној изложби у Скопљу 1928. године."Време", Београд 27. мај 1928.
Становништво По попису становништва из 2002. године Леуново је имало 6 становника.
Претежно становништво у насељу су етнички Македонци (100%).
Већинска вероисповест у насељу је православље.
Види још Општина Маврово и Ростуша Списак села у Северној Македонији
Референце
Литература
Спољашње везе www.mavrovoirostuse.gov.mk Званична страница Општине Маврово и Ростуша Попис у Северној Македонији 2002. - Књига 10.
Категорија:Општина Маврово и Ростуша Категорија:Насеља у Северној Македонији Категорија:Википројект географија/Насеља у Македонији