Срђа Поповић (Београд, 24. фебруар 1937 — Београд, 29. октобар 2013) био је српски адвокат и борац за људска права.
Биографија Рођен је у Београду, где је завршио Правни факултет 1961. године. Почео је да ради у породичној адвокатској канцеларији коју је основао његов отац Миодраг 1933. године.Преминуо Срђа Поповић („Блиц“, 29. октобар 2013)
Као адвокат за људска права постао је познат већ у време Студентских демонстрација у Југославији 1968. Био је 1976. на насловној страни лондонског „Тајмса“. Покренуо је недељник „Време“ 1990. године.Преминуо Срђа Поповић (Б92, 29. октобар 2013)
Због говора на симпозијуму „Култура и револуција“ 1974. књижевник Драгољуб Игњатовић осуђен је на 3 године затвора због вербалног деликта. Бранио га је Срђа Поповић и у суду доказивао истинитост његових тврдњи. Јавни тужилац је Срђу Поповића оптужио за ширење лажних вести због онога што је вршећи своју дужност као адвокат рекао у суду, а суд у Ваљеву га је осудио најпре на затворску казну на годину дана, а онда 1976. преиначио на условну казну у трајању од две године и забрану вршења адвокатске дужности у року од годину дана.
Бранио је и младог Зорана Ђинђића, Ратибора Тривунца, Бригите Мoнхaупт из групе Бадер-Мајнхоф, Војислава Шешеља, Душана Макавејева, Милорада Вучелића, Михајла Марковића, Мићу Поповића, Предрага Чудића, Небојшу Попова, Владимира Мијановића званог Влада Револуција, Милана Николића, Божидара Јакшића, Михајла Михајлова, Момчила Селића, Доброслава Парагу, Гојка Ђога, Милана Милишића, Владимира Шекса, Фрању Туђмана, Добрицу Ћосића, Андрију Артуковића, „Београдску шесторицу“, професоре избачене са Филозофског факултета.Последња инстанца, Срђа Поповић.
Позивао је на бомбардовање Србије од стране НАТО-а.
Неколико година је живео у САД, па се у Србију вратио после 5. октобра 2000. године.
Припадао је петиционашком покрету и био покретач и потписник петиција за укидање члана 133 (деликт говора), за укидање смртне казне, за доношење закона о амнестији, за увођење вишестраначког система у СФРЈ.Последња инстанца 3, Срђа Поповић.
Коаутор је књиге „Косовски чвор - дрешити или сећи“ (1990), аутор књига „Пут у варварство“ (2000), „Последња инстанца“,I-III (2003), „Незавршени процес“ (2007), „Оне горке сузе после“ (2010).
У суђењу за атентат на Зорана Ђинђића био је адвокат породице Ђинђић.-{IN MEMORIAM}- Срђа Поповић (1937-2013) („Време“ 29. октобар 2013)
Умро је 29. октобра, а сахрањен 2. новембра 2013. на Новом гробљу у Београду.Одлазак Срђе Поповића, симбола грађанске Србије (Радио Слободна Европа, 29. октобар 2013)Последњи испраћај Срђе Поповића („Блиц“, 2. новембар 2013)
Референце
Спољашње везе Формат је карактер - интервју (Данас - Б92, 18. септембар 2013) Срђа Поповић - интервју (-{Esquire}--Пешчаник, 19. октобар 2013) Последња инстанца I Последња инстанца II Последња инстанца III
Категорија:Рођени 1937. Категорија:Умрли 2013. Категорија:Српски адвокати Категорија:Сахрањени на Новом гробљу у Београду Категорија:Адвокати из Београда