thumb|Francisco de Goya, назив дела:Успавани ум ствара чудовишта из 1797. год. парадоксално, у контексту параноидних суманутих идеја мишљења (по садршају) ову слику би могли назвати "превише активан ум ствара чудовишта" Психопатологија мишљења представља појам којим се означава неадекватно функционисање психичке функције мишљења. Поремећаји мишљења могу да буду по: начину (врсти), форми и садржају.

Мишљење можемо представити као сложену психичку функцију помоћу које се уочавају везе и односи између разних предмета и појава, схватају збивања у реалном свету и омогућава прилагођавање, односно живот у њему.Каличанин П. Психијатрија (1. и 2. том). Веларта, Београд, 1997

Општи појам мишљења

Мишљење такође можемо дефинисати као психичку функцију којом се сагледавају везе и односи у објективном окружењу, а применом специфичних интелектуалних операција (мисаоне операције), као што су: упоређивање, анализа, синтеза, генерализација конкретизација, апстрактизација, дедукција, индукција, компарација (упоређивање), претпостављање, дефинисање, оповргавање и асоцијација, преко којих се доносе закључци, чија је сврха остваривање животних активности прилагођених реалитету. Поред мисаоних операција, човек користи и мисаоне облике, који се заједно са мисаоним операцијама називају мисаона средства. Мисаони облици могу бити: опажај, представе сећања, појам, суд, закључак и мотив.Рот Н. Општа психологија. Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. 2004. Мишљење се може одвијати и без непосредног присуства опажања (апстрактно мишљење), а служи задовољењу социјалних и биопсихолошких потреба. Мишљење потпада под утицај и других психичких функција, као што су: нагони, воља, опажање, памћење, пажња, интелигенција, функције свести и моралности.Шешић Б. Општа методологија. Научна књига, Београд, 1988.Зајечаревић Г. Основи методологије науке. Научна књига, Београд, 1987.. Такође треба издвојити и грешке у мишљењу, које су свакодневна појава. Оне потичу од предрасуда, антипатија, симпатија, конформираности, утицаја васпитања, погрешно коришћених симбола и појмова, некоректне употребе логичких операција, погрешним претпоставкама, због жеља, мотива, осећања, сумње, лажних уверења, претеране фантазије, интуиције итд.Аћимовић М. Психологија злочина и суђења (судска психологија). Савремена администрација, Београд, 1987.Голубовић Г. З., Лакић А., Илић Б. основи форензичке психологије и психопатологије, Здравствени центар, Бор, 2002.

Етиологија настанка поремећаја мишљења

Услови настанка поремећаја мишљења деле се на:

Ендогена или егзогена оштећења функције или ткива мозга. поремећаји других менталних функција - осећања, воље, свести, нагона, памћења, или посебних психичких стања, као што је рецимо затворска психоза. Озбиљна душевна обољења, као што су: схизофренија, параноја, депресија, манија итд.Миомир Лештаревић. Форензичка психопатологија. Универзитет у Приштини, медицински факултет, Београд 2005

Врсте мишљења

Врсте мишљења или начин мишљења се односи на његово испољавање, на основу којег разликујемо, синкретичко, конкретно, апстрактно и аутистично мишљење.

Синкретичко мишљење

Синкретичко мишљење се виђа код мале деце, које се испољава приписивањем живота, спољним објектима на аниманистички начин.

Конкретно мишљење

Конкретно мишљење (примитивно, архаично, перцептуално) се одвија уз помоћ представа. Разликују се живи од неживих објекта, али се процес мишљења заснива на сликама појединачних објеката, а не појмова. Конкретно мишљење је својствено малој деци, оскудно образованим особама, код примитивних особа, код припадника неких изолованих етничких група, код олигофрених, дементних и оболелих од схизофреније. Овакав вид мишљења карактерише не разликовање узрока и последице, конкретност (буквално схватање), поистовећивање слике и објекта, изостанак формирања појмова и немогућност чисто појмовног оперисања од сензорних импресија. Фактор искуства се искључује. Магичне силе су узрок многих необјашњивих збивања. Овакав начин мишљења не познаје природна збивања, њихове законитости и правилности. До тих се сазнања долази тек након дуготрајних запажања, испитивања и размишљања. Примери конкретног мишљења могу бити: У многобројним путописима је овакво мишљење илустровано описом односа примитивних племена према помрачењу Сунца или Месеца; Поглавица северноамеричког индијанског племена не дозвољава странцу да однесе цртеже бизона са собом кући, под објашњењем да ће на тај начин они више неће имати шта да лове; Врач који боде слику свог непријатеља, како би му нанео бол; Мала деце се служе прстима приликом рачунања и бројања; Болесник са параноидном схизофренијом изјављује у свом очају како "они" имају његов датум рођења и сада могу да раде са мном шта им је воља.Лазовић А., Ђукић'Дејановић С,. Раванић Д- Status psychicus. Медицински факултет, Крагујевац, 2002.врсте мишљења - опис (приступљено 12.11.2013год.)

Апстрактно мишљење

Апстрактно или појмовно мишљење се заснива на способности извлачења (апстраховања) појма од конкретног садржаја. Оно одликује психички здраву, одраслу и цивилизовану особу. Заснива се на коришћењу појмова одвојених од сензоријалних слика сећања, уз употребу интелектуалних операција као што су анализа, синтеза, дедукција, индукција, апстракција, конкретизација, генерализација, специјализација и сл., што омогућава стицање нових, на бази постојећих спознаја - креативно мишљење. Мишљење се изражава унутрашњим (за себе, или као припрема за спољашњи) или спољашњим (као начин комуникације са другим особама) говором. У апстрактном, за разлику од конкретног мишљења, разликују се узрок од последице, односно, уочава каузална веза између појава. Целокупни развој културе и цивилизације са сви њеним достигнућима: научним, техничким, филозофским, уметничким, политичким, религиозним и др., почива на овој психичкој детерминанти човека као биолошког, али и духовног бића.

Аутистично мишљење

Аутистично мишљење се среће код особа оболелих од схизофреније. Аутистично мишљење карактерише: губитак граница властитог ега, у односу на спољашњи реални свет (окружење). Затим игнорисање објективне реалности, сем у делу који се односи задовољавања примитивних биолошких потреба особе. Стварање имагинарног света на подлози афекта, фантазија и жеља. Распад логичног мишљења, који води поремећају у комуникацији (дезинтеграција језичке структуре у погледу фонетике, лексије, синтаксе, семантике и прагматике).

Поремећаји мишљења по формиДесимировић В. Медицинска психологија са основама психопатологије. Наука, Београд, 1997.Горан З. Голубовић. Основи опште психопатологије.Униграф Ниш, 2008Крстић Н. Основе развојне неуропсихологије. Институт за ментално здравље. Београд, 1999.Голубович Г. З. Психопатологија - општи део. Здравствени центар, Бор, 2004.Стојиљковић С. Психијатрија са медицинском психологијом. Медицинска књига, Београд-Загреб, 1984.Henderson D., Gillespie R. D. Уџбеник Психијатрије. Медицинска књига, Београд-Загреб, 1951..Маријић Ј. Клиничка психијатрија. Мегараф, Београд, 2001.

Форма мишљења се исказује брзином асоцијација, усмереношћу, континуитетом и лингвистичком регуларношћу.

Брзина асоцијација физиолошки може веома варирати од особе до особе, али ипак, у нормалним околностима је увек без већих напора, прихватљива за саговорника.

Усмереност мисли се изражава кроз њихову логичну и смисаону повезаност са јасном тенденцијом ка одређеном циљу.

Континуитет мисаоног тока јесте његова непрекинутост све до потпуне реализације циљне представе.

Лингвистички исправно је оно мишљење које је адекватно у домену лексике, синтаксе, семантике и прагматике.

Врсте поремећаја мишљења по форми могу бити:

Неуобичајена ефикасност мишљења:

Болесна опширност

Болесна опширност или опширно мишљење, настаје као последица губитка процене информативне вредности мисаоног садржаја. Споредне асоцијације постају циљне представе. Износи се маса крајње безначајних информација, при исказивању жељеног садржаја и кључне мисли. Виђа се код интелектуално дефицитних стања, у вези са проблемом одвајања битног од небитног или епилепсије (лепљивост оболелих од епилепсије - пацијент се стално врти и враћа на једну те исту тему, као да не може да се од ње одлепи), деменције и хипоманије.Болесна опширност - опис приступљено (12.11.2013год.)

Успорени мисаони ток

Закочено мишљење или успорени мисаони ток се најчешће јавља код депресивних болесника и особа са можданим оштећењем. Говор је ретко спонтан, оскудан је и везан за узак круг тема, сматра се да настаје у вези са пренаглашеним ангажовањем менталне енергије, на сопствени унутрашњи мисаони садржај. Алтернативни појмови се споро формирају. Код органских оштећења мозга овакво мишљење је праћено Брадилалијом (успореним говором) и брадипсихијом (успореност свих менталних процеса). Најизраженији облик закочене мисаоне активности је мутизам, односно потпуно гашење говорних импулса, када болесник уопште не говори спонтано, нити одговара на постављена питања.

Убрзани мисаони ток

Убрзани мисаони ток је последица појаве великог броја асоцијација. Идеје просто сустижу и прескачу једна другу, у тој мери да се губи целовитост и заокруженост мисли. Испољава се бујицом речи - логорејом, а у екстремном степену настаје бег идеја - fuga idearum. Разумевање слушаоцу је знатно отежано. Ово стање се среће код маничних болесника.

Поремећај асоцијација: Мисли се губе од једног предмета ка другом и нису повезане, у тежим облицима, комплетно су неповезане - расуло мисли( скоковите асоцијације) - инкохерентно мишљење. Томе повремено доприносе и асоцијације по звучности (речи се римују без логичког смисла). Сличан феномен је и преусмерење - нагло скретање основног мисаоног тока без блокаде. Блок у мишљењу

Блок у мишљењу се се уочава као прекид континуираног излагања. Појава се може запазити и код психички здравих особа и оболелих од схизофреније. С разликом што код психички здравих особа, које на питање "где сам оно стао" дискретна подршка саговорника омогућава наставак започете мисли. Психопатолошки прекид асоцијација се на овај начин не може превазићи ("крађа мисли"). Пацијент после изненадног застаја у излагању, подршком ипак не може да настави излагање.

Конфузно или инкохерентно мишљење

Конфузно или инкохерентно мишљење се манифестује очуваношћу реченица, али уз кидање веза између њих, због чега излагање постаје разбијено и фрегментирано, па је могуће схватити тек из целокупног контекста. Увид болесника у проблеме оштећеног асоцијативног повезивања изостаје. Ово стање се виђа код схизофреније.

Расуло мисли

Расулом мисли се представља прекид асоцијативног, логичног тока мисли. Запажа се неадекватна примена речи и формирање сопствених, околини неразумљивих речи (комбинацијом слова у новоформираним речима, које су можда разумљиве само болеснику). Виђа се код оболелих од схизофреније.

Дисоцирано мишљење

Дисоцирано мишљење је поремећај који нарушава синтаксичку структуру реченице.

Салата од речи

Салата од речи је најтежи поремећај мишљења по форми. Карактерише га изговарање потпуно бесмислених и неповезаних речи и реченица, без икакве форме и смисла. Пацијента није могуће разумети и ово стање се виђа код схизофреније.

Персеверација

Персеверација подразумева појаву невољног понављања одређене речи или реченица (вербално или писмено), упркос настојања пацијента да каже нешто друго, са могућом асоцијативном повезаношћу, али само по форми (римовање или звучност). Виђа се код можданих лезија и схизофреније.

Поремећаји мишљења по садржају

Садржај мишљења карактеришу реалност, детерминација, констелација мишљења, увиђавност и критичност.

Реалност мисаоног садржаја подразумева оперисање објективним предметима, појмовима и њиховим односима, у контексту опште познатих и признатих својства.

За мишљење кажемо да је детерминисано онда кад је очувана циљна представа која мисаоном току даје јасан смисао у погледу садржаја.