Alesandro Skarlati (; 1660 — 1725) bio je italijanski kompozitor i značajna ličnost na prelazu između dva veka.-{Edward Joseph Dent, Alessandro Scarlatti: His Life And Works, 1905}- On je bio predstavnik napuljske muzike, iako se najveći deo njegove muzičke karijere vezuje za Rim. Njegova dominacija, kako u oblasti komične opere: -{„titto il mal non per nuocere“}-, 1681. godine, tako i u sferi ozbiljne opere: -{„olimpia venedicata“}-, 1685, bila je potpuna.-{Ut Orpheus Edizioni, Alessandro Scarlatti, Opera omnia per strumenti a tastiera vol. I-II-III-IV-V }- Skarlati je utemeljivač nove putanje razvoja arije, koja će definitivno imati trodelnu strukturu, a čiji će treći deo predstavljati ponavljanje drugog (-{„de capo“}-); zatim veću pažnju posvećuje komponovanju instrumentalne uvertire - tada nazivanom „sinfonija“, a uveo je i brojne paralelne deonice za četiri pevača, što se nazivalo: -{„arie a quatro“}-, kao što je slučaj u delu -{„Telemaco“}- (1718).
U znatnom delu zahvaljujući Skarlatijevom stvaralaštvu, može se govoriti o potpunom trijumfu italijanske opere: najpoznatiji kompozitori izvan Italije u prvoj polovoni 18. veka, sa izuzetkom Johana Sebastijana Baha, koji nije pisao opere, ili Žana-Filipa Ramoa, zastupnika tradicionalne francuske muzike, imali su u svom opusu i ovu muzičku formu, a potpuno su bili pod italijanskim operskim uticajem, kao što je slučaj sa Georgom Filipom Telemanom (1681-1767) i njegovim delom -{„Pimpione“}- (1725), a posebno sa Georgom Fridrihom Hendlom, verovatno najznačajnijim operskim kompozitorom toga vremena, koji je komponovao izuzetna dela kao što su -{„Rinaldo“}- (1711), -{„Julije Cezar“}- (1724), -{„Tamerlano“}- (1724), „Orlando“ (1733) i „Kserks“ (1738). Sve su prikazane u Londonu u kojem je nemački kompozitor živeo od 1712. godine, a gde je vodio borbu sa italijanskim kompozitorima koji su tamo živeli, a posebno sa Đovanijem Bononcinijem (1670-1747), autorom veoma popularnih opera tog vermena, kao što su „Muzio Scevola“ (1721) i Griselda (1722).
Budući da je tokom baroknog perioda potreba za operom bila ogromna, upravnici pozorišta i kompozitori su zbog velike potražnje osmislili su niz dela koje su zajedno napisali različiti muzičari, a koja se zovu -{„pasticio“}-. Jedno od tih dela je i „Đonio Bruto“, koje je komponovao Alesandro Skarlati.
Reference
Spoljašnje veze -{Istituto Internazionale per lo studio del '700 musicale napoletano}- -{BBC Radio 3 Early Music Show}-
Категорија:Рођени 1660. Категорија:Умрли 1725. Категорија:Италијански композитори