Tartu-moskovska škola semiotike je semiotička škola koju je 1964. godine osnovao i vodio Jurij Lotman. Među poznatim članovim ove škole su Boris Uspenski, Vjačeslav Ivanov, Vladimir Toporov, Mihail Gasparov, Aleksander Pjatigorski, Isak I. Revzin, Juri Levin i drugi. Kao rezultat zajedničkog rada, stvorili su teorijski okvir za semiotiku kulture.
Tartu-moskovska škola semiotike razvila je originalni metod multidimenzionalne kulturne analize. Kulturni jezici se interpretiraju kao sekundarni sistem za modelovanje, u odnosu na verbalni jezik. Ovaj metod omogućava produktivno razumevanje korišćenja različitih kulturoloških jezika. Škola je poznata po svom žurnalu -{Sign System Studies}- (Studije znakovnih sistema, ranije objavljivan na ruskom kao -{Труды по знаковым системам}-), koji izdaje Univerzitet u Tartuu. To je najstariji semiotički časopis na svetu, osnovan 1964. godine.
U prvom periodu, 1960. i 1970, TMŠS je pratila strukturalistički pristup i bila je pod jakim uticajem ruskog formalizma. Od 1980, pristup se može okarakterisati kao post-strukturalistički, i povezan je sa konceptom semiosfere, koji je Jurij Lotman uveo u teorijsku misao, i koji je povezan sa organicističkim teorijama.
Od 1990, TMŠS je nasledila Tartu Semiotička Škola, koja se nalazi u Departmanu za semiotiku na Univerzitetu u Tartuu. Danas je vode Kalevi Kul, Peter Torop, Mihail Lotman, Andreas Ventsel, Timo Maran i drugi.
Istorija Tartu-moskovska škola semiotike utemeljena je tokom ranih 60-ih godina kao zajednički projekat naučnika iz različitih sredina okupljenih na letnjim školama semiotike koje je inicirao Juri Lotman.
Istorija Tartu-moskovske škole može se okvirno podeliti na nekoliko perioda, a početni period trajao je od ranih 60-ih do kraja 70-ih goidina. Teorijski pristup Tartu-moskovske škole tokom ovog perioida mogao bi se okarakterisati kao strukturalistički. Radovi članova Tartu-moskovske škole nadovezivli su se na principe strukturalne lingvistike Ferdinanda de Sosira, onako kako je kasnije razvijena od strane Nikolaja Trubeckoja i Leva Hjemsleva. Ipak, već u početnoj fazi, rad Tartu-moskovske škole semiotike razlikovao se od drugih strukuralističkih škola misli, zahvaljujući specifičnom kontekstu u kome je nastala, kao i činjenici da su njeni članovi dolazili iz različitih naučnih sredina, donoseći sa sobom raznovrsna interesovanja i pristupe proučavanju kulture.
Počeci Tartu-moskovske škole mogu se povezati sa ranim pokušajima nekih moskovskih lingvista, kao što su Vjaćeslav Ivanov i Vladimir Uspenski da ustanuve strukturalnu lingvistiku, informatiku, i mašinsko prevođenje kao legitimna polja istraživanja. Tako je 1959. osnovan Savet za kibernetiku na, a 1960 otvorena jedinica za strukturalnu tipologiju slovenskih jezika na Institutu za slovenske i balkanske studije na Ruskoj akademiji nauka. Ove dve organizacije organizovale su 1962. Simpozijum o strukturalnim studijama znakovnih sistema u Moskvi se prvi put pominje semiotika kao autonomna disciplina, barem u Sovjetskom savezu. Međutim, ideja pojedinih naučnika da se otvori insitut za semiotiku pokazala se kao ideološki nepodobna za političku klimu toga vremena.
Iz ovog razlgoa, posebnu ulogu u razvoju Tartu-Moskovske škole igrala su okupljanja u mestu Kariku u Estoniji, nazvana Letnje škole semiotike. Naime, Juri Lotman, koji je tada predavao na Univerzitetu u Tartuu i počinjao da se interesuje za strukuralnu poetiku, došao je na ideju da organizuje neformalna okupljanja semiotičara u Tartuu umesto u Moskvi, gde je to tada bilo nemoguće.
Prva Letnja škola održana je 1964 godie. Teme kojima su se bavili učesnici ovog okupljanja bile su raznolike, krećući se of mitova i rituala, preko umetnosti, do filmskog jezika. Ipak, ono što ih je sve povezivalo bio je interes za strukturalne i semiotičke metode analize. Druga Letnja škola održana je 2 godine kasnije, 1966, a prisustvovao je, između ostalih, i Roman Jakobson.Treća Letnja škola u Karikuu održana je 1968., a četvrto okupljanje 1970., nakon čega je usledila pauza duga skoro dvadeset godina usled političkih i drugih prilika.
Četvrta Letnja škola semiotike bila je možda i najvažnija jer je tada već ustanovljen originalan pristup Tartu-moskovkse škole nazvan semiotika kulture. Ovo polje istraživanja zvanično je utemeljeno programski dokumentom Tartu-moskovske škole nazvanim Teze o semiotičkom proučavanju kultura koji je objavljen prvi put 1973. godine.
Semiotika Kulture Verovatno najvažnije dostignuće Tartu-moskovske škole jeste činjenica da su njeni članovi razvili nov i original metod za analizu kulture. Iako rani uticaji na teorije Tartu-moskovske škole uključuju ruski formalizam, lingvistiku Ferdinanda de Sosira, kao i Praški lingivstički kružok, pristup ove škole ipak značajno odstupa od svih njenih preteča.
Multidimenzionalni metod za proučavanje kulture razvijen u okviru Tartu-moskovske škole posmatra kulturu kao skup jezika ili sistema modelovanja. Ključni termini su tekst, jezik, i sistem modelovanja. Tekst i jezik se koriste u širem semiotičkom smislu, pa se tako govori o kulturi kao tekstu i jezicima kulture. Jezici kulture posmatraju se kao sekundarni sistem modelovanja, dok je verbalni jezik primarni sistem. Ovakav pristup omogućava da se kultura i njeni artefakti posmatraju kao proizvod interakcije različitih sistema modelovanja.
Literatura -{ Grishakova, M.; Salupere, S. 2015. A School in the Woods: Tartu-Moscow Semiotics. In: Grishakova, M., Salupere, S. (eds.). Theoretical Schools and Circles in the Twentieth-Century Humanities: Literary Theory, History, Philosophy. (173—195). London-New York: Routledge Levchenko, Jan; Salupere, Silvi (eds.) 1999. Conceptual Dictionary of the Tartu-Moscow Semiotic School. (Tartu Semiotics Library, vol 2.) Tartu: Tartu University Press. Paterson, Janet M. 2000 (1993). Tartu School. In: Makaryk, Irena Rima (ed.), Encyclopedia of Contemporary Literary Theory: Approaches, Scholars, Terms. Toronto: Toronto University Press, 208—211. Salupere, Silvi; Peeter Torop; Kalevi Kull (eds.) 2013. Beginnings of the Semiotics of Culture. (Tartu Semiotics Library, vol 13.) Tartu: University of Tartu Press. Rudy, Stephen 1986. Semiotics in the U.S.S.R. in : T. A. Sebeok et al (eds) The Semiotic Sphere, 555—582. Waldstein, Maxim 2008. The Soviet Empire of Signs: A History of the Tartu School of Semiotics. VDM Verlag Dr. Muller.
Категорија:Студије културе