Догађаји 11. јануар – Бивши цар Ставракије, син Нићифора I, умире од у манастиру. Владао је само два месеца и осам дана, пре него што су га виши званичници у Цариграду протерали. 12. јануар — Изасланици византијског цара Михајла I Рангабе су склопили мир у Ахену с франачким царем Карлом Великим, после више од деценије рата Византије и Франачког царства. Цар Михаило I поново отвара мировне преговоре са Францима и признаје Карла Великог за цара Франачког царства. У замену за ово признање, Византијском царству је враћена Венеција и Далмација без Истре а Србија је проширила своје границе до Динаре и Поуња (Уна). Византијско-бугарски рат: Бугари, предвођени Крумом, владаром (каном) Бугарског царства, покрећу инвазију на Византију. Освајају тврђаве Девелт и Месембрију, близу Црног мора. Карло Велики осваја Каталонију, на југу до реке Ебро и Балеарских острва. Окрузи долазе под власт Бере, грофа Барселоне. Потписује трогодишњи мировни споразум са Кордовским емиратом. Карло Велики издаје „Capitulare de villis“ (Капитулар о вилама), који се тиче права феудалног земљопоседника и услуга које дугују његови зависници. Такође садржи имена око 89 биљака, од којих се већина користи у медицинске сврхе. Република Амалфи шаље галије да подрже византијског генерала (стратега) Сицилије, Грегорија, против аглабидских освајача. То је један од најранијих доказа независности града. По смрти краља Хеминга од Данске, два претендента на престо, Сигфред и Ануло, сусрећу се у бици, али обојица бивају убијени. Харалд и Регинфрид, браћа Анула, постају заједнички краљеви Данске. Четврта фитна: Снаге лојалне Ел-Мамуну, предвођене Тахиром ибн Хусејном, блокирају Багдад, који је лојалан ал-Мамуновом брату, калифу Ел-Амину, и започињу једногодишњу опсаду Багдада. Кинеска влада преузима издавање папирних банкарских меница, претка папирног новца.
Дани сећања
Категорија:810-е