Битка код Ладе је била одлучујућа поморска битка 494. п. н. е. између грчких полиса Јоније и Персијског царства у време Дарија Великог. Битка је окончана персијском победом, а након тога Персијанци су заузели и спалили центар устанка Милет. Грчки полиси су изгубили битку када су бродови Самоса прешли на персијску страну.
Увод
Јонски устанак изазван је незадовољством грчких полиса у Малој Азији са тиранима, које је постављала Персија. Тиран Милета Аристагора покушао је 499. п. н. е. да освоји острво Наксос заједно са Персијанцима. Повукли су се након четворомесечне опсаде Наксоса. Аристагора се бојао да га не смене због неуспешног похода, па је одлучио да побуни јонске Грке против Персијанаца. У почетку су јонски Грци били успешни, па су уз помоћ Атине и Еретрије заузели Сард 498. п. н. е. Међутим након тога Персијанци су победили у бици код Ефеса. Побуна се након тога проширила на Карију и Кипар. Уследиле су три године ратовања без одлучујућег ефекта. До 494. п. н. е. персијска војска и морнарица су се прегруписале и одлучили су да нападну епицентар побуне Милет. Јоњани су настојали да одбране Милет са мора, а одбрану самог града Милета оставили су грађанима Милета. Јонска флота се окупила код острва Ладе, крај обале Милета, док су Персијанци покушали да наговоре неке од јонских градова да промену страну.
Персијске припреме
Персијанци су били забринути великим бројем грчких бродова и бојали су се да у случају пораза у поморској бици, неће моћи да заузму Милет. Због тога су позвали јонске тиране, којима је Аристагора одузео власт, да покушају да наговоре своје бивше подређене поданике да пређу на персијску страну, што су они и покушали али нису успели.
Јонске припреме Грчки поморски заповедник из јонског града Фокеје, Фокејац Дионизије (), покушао је да мотивише јонске Грке и према Херодоту, обратио им се следећим речима: Најпре их је придобио да слушају његова наређења и да увежбавају веслања, пробијања непријатељских линија. Грци су се седам дана држали Дионизијеве дисциплине, а када им је досадило да вежбају одустали су и предали се нераду. Војсковође са Самоса су уочиле да је код Јонаца дошло до нереда и побуне, па су изгледи на победу против Персијанаца изгледали слабији. Због тога су одлучили да послушају раније савете оних, који су их наговарали да промену страну.
Битка
Убрзо након побуне против Фокејца Дионизија, персијска флота је кренула у напад против Јонаца, који су се груписали у борбени поредак. Јонска борбена линија је била са истока на запад у следећем распореду бродова (по градовима): Милет () - Пријена () - Мијус () - Теј () - Хиос () - Еритра () - Фокеја () - Лезбос () - Самос (). Међутим из формације Лезбос - Самос, већина бродова са Самоса је напустила положаје и одједрила. Ипак посаде 11 бродова са Самоса нису послушале своје заповеднике, него су учествовали у борби, али је настала рупа у борбеном поретку. Када су схватили да је већина бродова са Самоса напустило борбени положај онда су и бродови са Лезбоса побегли, а након њих и већина Јонаца, па је цело јонско западно крило брзо нестало. Највеће губитке је имао Хиос (), који је имао укупно 100 бродова и који су наставили да се боре, иако су видели да многи њихови савезници напуштају битку. Они су у жестокој бици изгубили већину својих бродова, али су и персијанцима нанели велике губитке. Део њих је успео да побегне преосталим бродовима, а део посаде са потопљених бродова побегао је у град Мука́ли ().
После битке Одмах након битке Персијанци су опсели Милет и са копна и са мора. Када су заузели Милет Персијанци су побили већину мушкараца, а жене и децу продали у робље. Храмове и светилишта су опљачкали или уништили. Тако су Персијанци Милет очистили од Милећана а град су узели за себе, док су околну територију дали су Каријцима () из Педасоса ().
Види још Грчко-персијски ратови
Референце
Литература
Категорија:Битке Грчко-персијских ратова Категорија:Поморске битке Категорија:Јонски устанак