мини|Српски православни манастир Грачаница, средиште древне Липљанске епархије
Липљанска епархија, касније позната и као Грачаничка епархија, односно Новобрдска епархија, древна је епархија Српске православне цркве, са седиштем у манастиру Грачаници код Липљана. Обухватала је средишње делове косовске области. Први помени посебне епископије на том подручју потичу већ из 4. века (античка Улпијанска епископија), а последњи из средине 18. века. Прошлост ове епархије и њеног подручја дели се на три историјска раздобља: античко, средњовековно и нововековно.
Историја мини|Археолошки остаци ранохришћанске базилике у античкој Улпијани
Првобитна Улпијанска епископија постојала је већ током позноантичког периода, са седиштем у античкој Улпијани (), а почевши од 535. године налазила се под јурисдикцијом Архиепископије Јустинијане Приме. Иако је пропала почетком 7. века, касније је обновљена и почевши од 1019. године налазила се у саставу Охридске архиепископије. Током 11. и 12. века, подручје ове епископије било је поприште честих српско-византијских сукоба. Српској држави је коначно прикључено у време владавине Стефана Немање (1166-1196). Почевши од 1219. године, епископија се налази у саставу Српске архиепископије, а након проглашења Српске патријаршије (1346), липљански епископи су добили и почасни наслов митрополита.
мини|Грачанички октоих (петогласник), једино познато издање Грачаничке штампарије (1539)
Седиште средњовековне епископије првобитно је било у Липљану, а потом у оближњем манастиру Грачаници. Под њу је потпадао и чувени рударски град Ново Брдо. Архијереји ове епархије су названи липљански, односно грачанички или новобрдски, а у 18. веку и косовски.
Средином 15. века, целокупно подручје Липљанске епархије потпало је под османску власт и укључено у састав Вучитрнског санџака. У седишту ове епархије, у манастиру Грачаници, основана је 1539. године српска ћириличка Грачаничка штампарија, у којој је приређен чувени Грачанички октоих. Потоњи липљански митрополит Пајсије Јањевац изабран је 1614. године за српског патријарха.
Епархија је тешко пострадала крајем 17 века, у време Велике сеобе Срба (1690) под патријархом Арсенијем III, а последњи пут се помиње средином 18. века. Један од последњих липљанских, односно грачаничких или косовских митрополита Василије Јовановић-Бркић (1756-1758) изабран је 1763. године за српског патријарха.
Након укидања, подручје Липљаснке епархије прикључено је суседној Призренској епархији.
Липљански епископи и митрополити Списак познатих епископа и митрополита Липљанске епархије Мавројан (13. век) Варнава (13. век) Сава (13. век) Јован (13. век) Антоније (почетак 14. века) Игњатије (прва половина 14. века) Теодор (средина 14. века) Симеон (око 1383-1388) Дионисије (прва половина 15. века) Доситеј (прва половина 15. века) Венедикт Цреповић (око 1455.) Никанор (око 1530.-1545.) Дионисије (око 1570.) Василије (око 1587.-1598.) Пајсије Јањевац (1612-1614) Лонгин (око 1616) Василије Јовановић-Бркић (1756-1758)
Види још Викарни епископ липљански Жичка архиепископија
Референце
Литература
Категорија:Бивше епархије Српске православне цркве Категорија:Историја Косова и Метохије Категорија:Православље на Косову и Метохији Категорија:Историја Липљана Категорија:Историја Приштине Категорија:Историја Новог Брда