thumb|Репрезентативци Србије Рукомет у Србији се појављује још између два светска рата најпре у облику хазене, спорта који је сличан рукомету, а представља једну од његових претеча. После хазене бива актуелан велики рукомет (игра се на фудбалском терену) који код нас престаје да се игра 1958. године. Ту долазимо до малог рукомета, односно данашњег модерног рукомета. Новембра, године 1948, креће да се игра прво првенство Београда у рукомету. Рукометни савез Југославије се формира 1949. године. Године 1953. почиње да се игра првенства Југославије у малом рукомету у мушкој и у женској конкуренцији. Године 1955. почиње и да се игра Куп такмичење у Југославији.www.jagodina.autentik.net приступљено 27.2.2014. год.

Историја развоја рукометне игре

Историја Рукомета у Србији до сада није у довољној мери истраживана. Постоје подаци из званичних публикација, као и у другим публикацијама и радовима, чији су аутори претежно из западних делова бивше Југославије. Наилази се на податке који указују да се рукомет у Србији игра после завршетка Другог светског рата. Према тим подацима иницијатива за развој рукомета у Србији се преписује инструкторима одбора за рукомет фискултурног савеза Хрватске. У омладинским радним акцијама (Шамац - Сарајево 1947.), они су одржавали течајеве за „изобразбу“ фискултурних инструктора, па и инструктора за рукометну игру. При свакој од 10 секција дуж огромног градилишта био је по један рукометни инструктор, а 1948. године формирана је рукометна чета у саставу спортске бригаде на Омладинској прузи Кучево - Бродица чији је руководилац био Војислав Војновић. Учешће у рукометној чети била је „легитимација“ да са повратком у својој средини могу радити на формирању рукометних секција при фискултурним и гимнастичким друштвима. Каније су ти инструктору по целој Србији оснивали разне рукометне клубове и секције и ширили развој ове игре уопште.Миладин Илић - Мајстор; РУКОМЕТ 1949-1999; Пеликан принт, Ниш 2000. године

Заслуге за развој спорта у Србији, касније Југославији, у одређеној мери припадају и тадашњим студентима који су своје знање стицали у иностранству. Они су по доласку у домовину, са собом доносили и обележја тамошње културе, па отуда и спорта. Савремени спорт који је свој пут у Србију проналазио преко Словеније, Хрватске и Мађарске, даље се ширио преко школских организација, школског физичког васпитања и на друге начине.

Предратни период

Поједини извори указују да се рукомет у Војводини играо и пре Другог светског рата, као и да се у неким Београдским школама ова игра играла и за време рата. Према неким подацима 1930. године професор Владимир Јанковић увео је те године рукомет у школама, али је овај спорт привукао веома мали број следбеника. Затим, по казивању неких ученика гимназије на Топчидеру, професор гимнастике Емил Вукотић је у току 1938. до 1940. године упознавао ученике са рукометом игром, на часовима гимнастике као и ван школских наставних часова.http://rss.org.rs приступљено 16.2.2014. год.

Рукомет у периоду окупације од 1941—1945. год

Године 1941. оснива се „дамска“ секција за рукомет у СК "1913" (бивша Југославија). У чланку под насловом „Посета дамској секцији Ск 1913" говори се о постепеном престанку интересовања за хезену и покушају увођења хандбал-а (рукомета), међутим услед недовољног одазивања чланица уводи се кошарка. Чланак је обављен у листу „Понедељак“ од 10. новембра 1941. године. Исти лист у броју који излази 10. августа 1942. год., наводи васт да је БАСК (београдски аматерски спорт клуб) донео решење да оснује секцију рукомета за коју се показало велико интересовање. Наводи се како БАСК обнавља рад секције за рукомет. Затим 17. маја у истом листу 1943. год., упућен је позив члановима рукометне секције БСК да најдаље до 17. маја 1943. год., предају по две фотографије, како би могли да добију исказнице. Наводе се чак и имена чланова, којима је дотични позив упућен.

У доступним средствима информисања из поменутог периода, међутим, нема извештаја с утакмица, резултата и остаклих информација.

Послератни период

Главни одбор Фискултурног савеза Југославије (ФИСАЈ), је по завршетку Другог светског рата, заједно у сарадњи са омладинским и синдикалним организацијама, почео рад на пројекту популаризације и развитка рукометне игре у Србији. Оснивају се бројне секције за рукомет, у периоду од 1947. год. до 1948. год., при тада постојећим фискултурним друштвима, као и при школама и радним организацијама. У оквиру ФИСАС-а, формирани одбор за рукомет је био скоро приморан да установи и систем такмичења, у тада новој рукометној игри. Рад на успостављању система такмичења је текао постепено. Да би се окупиле све секције организовани су, најпре, локални, а затим и регионални рукометни турнири. Због гласина да поједине секције постоје само „на папиру“, на рукометним турнирима локалног карактера проверавало се постојање секција. Половином фебруара, тачније 17. и 18. фебруара 1948. године организовано је прво Савезно саветовање о рукомету где је по задужењу Фискултурног савеза Србије присуствовао Војислав Војновић, тада члан организационог одбора ФИСАС-а, а касније дугогодишњи секретар као и потпредседник РСС и његов генерални секретар РСЈ. Он је један од најзаслужнијих особа за развој и утемељење рукометног спорта у Србији.

Први првак Србије у рукомету је добијен 1949. године. Познато је да је турнир одржан у летњим месецима, али се не може са сигурношћу утврдити које су екипе тада учествовале. Неке од екипа учесника које се помињу су: Црвена звезда (београд), Динамо (Панчево), Никшевић (Светозарево), ДИФ (Државни институт за фискултуру из Београда) и Железничар из Инђије (видети публикацију о развоју рукомета и хазене у Јагодини из 1998. године).

Формирање републичке лиге у јесен 1949. године, има велики допринос у развоју рукомета у Србији. Тако је за сезону 1949/1950. године формирана Српска рукометна лига, са својих 10 екипа.

Формирање Рукометног савеза Србије мини|Грб Рукометног савеза Србије Рукометни савез Србије је формиран децембра 1949. године, са Јованом Цекићем на месту председника, као представника тадашњег комитета за фискултуру при влади НР Србије. Поред председника комитета изабрано је још 15 делегата за Скупштину РСЈ: РСС 3 делегата, Покрајински одбор РСС за Војводину 1 делегата, Обласни фискултурни одбор Космет 1 делегата, Спартак Суботица 1, Слога Нови Сад 1, Црвена звезда (Београд)1, Железничар Београд 1, Металац Београд 1, Раднички Београд 1, ДИФ Београд 1, Никчевић 1, Железничар Ниш 1 и Динамо Панчево 1 делегат. Рукометни савез Србије је од свог оснивања па надаље руководио развојем рукометног спорта у Србији. Његов рад се може сагледати на основу рукометних екипа из Србије, у такмичењима која су одржана у оквиру СФРЈ, броја репрезентативаца СФРЈ. броја екипа које су основане и доприноса развоју рукомета у оквиру СФРЈ. Рад РСС је био доста значајан за развој рукомета у Србији.

Рукометни одбор Београда формиран је Крајем септембра 1948. године је формиран Рукометни одбор Београда, на месту председника је изабран Фрањо Хорватић, а на месту секретара Рајко Петровић.

Године 1948. на Косову је формиран Обласни одбор за рукомет, а Рукометни Савез Косова настаје 1952. године.

Фискултурном савезу Војводине у Новом Саду најпре основа Одбор за спортске игре, а децембра 1949. године основан је Покрајински одбор РСС за Војводину, док се 1950. године оснива Рукометни савез Војводине.

Године 1950. на иницијативу РСС, ради боље координације и повезаности са секцијама и клубовима, пришло се оснивању општинских и среских рукометних одбора.

Оспособљавање и школовање рукометних стручњака у Србији

Све до 1950. године, школовање српских стручних рукометних кадрова углавном је организовано на тадашњим радним акцијама. Године 1950. у јулу и августу, РСС организује први рукометни курс у Србији, за рукометне инструкторе, у кампу Средње фискултурне школе из Земуна и ДИФ-а на Плавском језеру. Тада се први пут настава организује по посебном програму, где полазници у преподневним часовима слушају наставу из других спортских грана (веслање, пливање, борилачки спортови, гимнастике и др), а чији су предавачи били професори ДИФ-а и средње фискултурне школе из Земуна. У поподневним сатима се одржавала настава из програма намењеног рукомету. Војислав Војиновић је био руководилац курса, а наставник из рукомета Марјан Фландер. Испит из теоретског и практичног дела се полагао по завршеном курсу. Они који су успешно положили, добијали су дипломе рукометног инструктора. У ранијим годинама РСС је своје кадрове оспособљавао у институцијама као што су ДИФ, Средње фискултурне школе у Земуну и Приштини, Виша педагошке школе у Зрењанину, Факултети за физичко васпитање у Нишу, Новом Саду и Приштини, Савезном заводу за физичку културу Београд (касније Југословенски завод за физичку културу). Организацијом семинара и курсева, који су обезбеђивали стручно знање и усавршавање, РСС је на тај начин оспособио велики број квалитетних рукометних стручњака, који су даље само подизали квалитет рукомета на још виши ниво како у Србији тако и ван њених граница.

Развој рукомета у Београду

17. децембра 1949.. године је основан Рукометни савез Београда, под именом Рукометни одбор при Фискултурном одбору Београда. Председника је био Фрањо Хорватић, а секретар Рајко Петровић. У Београду се рукомет прво играо у средњим школама, а крајем априла и почетком маја 1948. године организовано је прво првенство средњих школа. Касније су основани и први рукометни клубови у Београду то су: Црвена звезда, Металац, Београд, Железничар, Партизан, Триглав и други. Поред отворених терена за вежбање рукомета користиле су се сала СД Железничар у Савској улици, затим сала ДИФ-а у Делиградској 27, као и сала Прве женске гимназије. Фрањо Хорватић је тренирао играче и играчице Црвене звезде, рукометаше Партизана је тренирао Марјан Фландер, играче Железничара Бранислав Стефановић, док играчице Зоран Пантазис.http://www.rsb.org.rs/savez/ приступљено 16.2.2014. год.

Велике заслуге припадају Рукометном одбору Београда за њихово активно учествовање у развоју рукометне игре у Србији. Тадашњи Београд је располагао великим бројем тренера, судија и инструктора. Најистакнутија имена су Војновић, Фландер и Хорватић. Прва међународна утакмица женских екипа одржана је у Београду, њени актери су били рукометашице Црвене звезде и репрезентација Данске. Као највећи успеси београдског рукомета убрајају се разне победе и трофеји Партизана и Црвене звезде у мушкој конкуренцији, као и велики успеси Радничког, ОРК Београда и Вождовца у женској конкуренцији.

Мушка конкуренција

Новембра 1948. године, београдске екипе су почеле са одигравањем рукометних утакмица за прво званично првенство Београда. Првенство се састојало од шест мушких екипа. Услед лоших временских услова, такмичења су после другог кола прекинута. Утакмице су се играле на игралишту Динама у Панчеву и игралишту Омладинских бригада на Новом Београду.

Женска конкуренција

У женској конкуренцији одиграна је само једна утакмица, њени актери су били Железничар – Београд. Рукомет је врло брзо стекао велику популарност. У периоду од 1949. до 1954. године се играо тзв. велики рукомет, који се играо на фудбалским теренима. У Београду су прве утакмице у великом рукомету одржаване код Ковнице (стари терен БАСК-а), затим на помоћном игралишту ФК Црвена звезда, на терену код Техничког факултета, на игралишту Радничког на Дорћолу и на терену Железничара, на месту данашњег Београдског сајма.

Први турнири