мини|Француска је у групи од првих 10 земља света као одредиште српске емиграције
Срба у Француској данас има око 120.000. Они се налазе углавном у регионима Париз, Лион, Гренобл, Белфорт, Милуз, Монбелијар и Стразбур.
Историја Први талас Срба у Француској дошао је заједно са осталим јужним Европљанима (Италијани, Шпанци, Португалци, Грци). Већина Срба, међутим, дошла је у током 1960-их и 1970-их, неки су такође дошли касније као избеглице Југословенских ратова 1990-их. Мањи део Срба у Француској су потомци досељеника из периода после Првог светског рата.
Срби у Паризу У Паризу је било Срба у 19. веку који су се школовали по тамошњим универзитетима. Било их је 1886. године толико да су основали "Српску читаоницу" у Паризу. Читаоница је била уређена на адреси: Paris, 128. Rue St. Germain, а њен Одбор су чинили: проф. Давид Савић, Тихомиљ Јовановић правник и Шпиро Б. Познановић новинар."Застава", Нови Сад 1886. године Та читаоница је лепо напредовала, а добијала је више српских листова и часописа бесплатно. Преместила је своје седиште на нову адресу: Paris, Rue Dolomien 3. О српској читаоници се пише (али као тазе основаној!?) и фебруара 1899. године, на адреси: Salle de lecture Serbe s Rue Jean de Beauvais, Paris."Застава", Нови Сад 1899. године
Правник Јанићије Дробњак професор на Правном факултету у Паризу, умро је тамо 1899. године. Упамћен је по драми у пет чинова "Последњи деспот", која је својевремено играна у београдском Народном позоришту. Објављивао је и у листовима, попут "Гимназијалац"-а - прво дело звано "Пустињак"."Цариградски гласник", Цариград 1899. године, број 34, страна 4
Међу Србима у Паризу је Живко Влаховић који се бави превођењем књижевних дела са српског на француски језик и славистиком.Живко шири српску културу у Паризу, студира на Сорбони, али размишља о враћању у Београд, коренима (Телеграф, 17. мај 2020)
У Ници је, по наводима Делфе Иванић, у време Првог светског рата, било 7 српских малих кафана где се хранио, углавном српски свет. Тада је основано и једно српско женско удружење „L komite de dam Serb“ за чију је председницу изабрана г-ђа Стана Лозанић (супруга Симе Лозанића), а за потпредседнице Мара Марка Трифковића (супруга Марка Трифковића) и Делфа Иванић. Циљ удружења је било помагање српским сиромашним избеглицама, који су се нашли у туђини, без довољно новца. Продавале су лутке обучене у српске народне ношње, у Ници и у Лиону, а део су слале у Париз и Америку. Организовале су и изложбу слика Пашка Вучетића и др. Канцеларија им је била у једној соби конзулата. У Ници је тада постојао и интернат српске женске деце.
Делфа Иванић и Стана Лозанић су у кући Светолика Радовановића у Паризу 1916. године основале друштво са називом „Комитет српских жена у Паризу“. Циљ је било помагање српских избеглица и слање пакета заробљеницима. Биле су две председнице: Ђурђина Пашић и Бланша Веснић. Тада је ту постојало и друштво „La Nation Serbe eu France“. Чланови друштва су били и неки угледни Французи: Виктор Берар, Емил Оман, Стефан Жан-Мари Пишон ... La Patrie Serbe је био часопис Срба у Паризу који је излазио од октобра 1916. до децембра 1918. на француском језику. Уредник је био Драгомир Иконић.
Познати Срби у Француској Иван Ђаја, биолог и физиолог, професор и ректор Универзитета у Београду, редовни члан Српске академије наука и уметности и оснивач Физиолошког завода (1910) и прве Катедре за физиологију међу Јужним Словенима Драга Гарашанин, археолог Јован Дероко, активни капетан II класе Југословенске војске Младен Жујовић, српски правник и политичар, четнички потпуковник Михаило Маринковић, пилот ловачких авиона Петар-Пјер Мариновић, пилот ловачких авиона Бојан Зулфикарпашић, џез пијаниста Владимир Величковић, сликар Бранко Милановић, економиста Кристина Младеновић, тенисерка Соња Мугоша, клизачица у уметничком клизању Александар Јосиповић, професионални плесач Александар Петровић, редитељ и филмски теоретичар Љубомир Поповић, сликар Филип Христић, кнежевски представник тј. председник 17. владе Србије, министар иностраних дела, министар просвете, гувернер Народне банке, стални амбасадор Србије у Цариграду, Бечу, Берлину и Лондону, почасни члан Српске краљевске академије Никола Карабатић, рукометаш Лука Карабатић, рукометаш Андреј Голић, рукометаш Ирена Павловић, тенисерка Лудовик Радосављевић, професионални рагбиста Аљоша Јосић, архитекта Брижит Коњовић, Мис Париза и представница Француске на такмичењу Мис универз 1978. Симa С. Мраовић, српски песник, драмски писац и лобиста
Види још Црква Светог Саве у Паризу Епархија западноевропска Односи Србије и Француске Српски ђаци у Француској Београдска улица
Референце
Литература
Спољашње везе Сајт Српско-француског пријатељства СПЦ у Француској Српско-француско удружење Српско-француска културна и спортска асоцијација
* Категорија:Етничке групе Француске